< Jobs 28 >
1 Sølvet har jo sin grube, og gullet, som renses, sitt finnested;
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 jern hentes frem av jorden, og sten smeltes til kobber.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 De gjør ende på mørket, og inn i de innerste kroker gransker de stener som ligger i det sorte mørke;
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 de bryter en sjakt langt borte fra menneskers bolig; der ferdes de glemt, dypt under menneskers føtter; der henger de og svever langt borte fra mennesker.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 Av jorden kommer det brød; men inne i den blir alt veltet om som av ild.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Safiren har sin bolig i dens stener, og gullklumper finnes der.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Ingen rovfugl kjenner stien dit ned, og intet falkeøie har sett den;
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 stolte rovdyr har ikke trådt på den, ingen løve har skredet frem over den.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 På den hårde sten legger de sin hånd, de velter hele fjell om fra grunnen av.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 I berget sprenger de ganger, og allehånde kostelige ting får de se.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 De demmer for dryppet av vannårene og fører skjulte ting frem i lyset.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Men visdommen hvor skal den finnes? Og hvor har forstanden sin bolig?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Intet menneske kjenner dens verd, og den finnes ikke i de levendes land.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 Dypet sier: I mig er den ikke, og havet sier: Den er ikke hos mig.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Den kan ikke kjøpes for kostelig gull, og dens pris ikke opveies med sølv.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 Den opveies ikke med Ofirs gull, med den dyre onyks og safir.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Gull og glass kommer ikke op imot den, og en kan ikke bytte den til sig for kar av fint gull.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Koraller og krystall kan ikke engang nevnes, og det å eie visdom er bedre enn perler.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 Etiopias topas kommer ikke op imot den; den kan ikke opveies med det reneste gull.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Hvor kommer da visdommen fra? Og hvor har forstanden sin bolig?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Den er dulgt for alle levendes øine, den er skjult for himmelens fugler;
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 avgrunnen og døden sier: Bare et frasagn om den er kommet oss for øre.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Gud kjenner veien til den, og han vet hvor den har sin bolig.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 For hans øie når til jordens ender; allting under himmelen ser han.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Da han fastsatte vindens vekt og gav vannet dets mål,
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 da han satte en lov for regnet og en vei for lynstrålen,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 da så han visdommen og åpenbarte den, da lot han den stå frem og utforsket den.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Og han sa til mennesket: Se, å frykte Herren, det er visdom, og å fly det onde er forstand.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.