Jobs 24
1 Hvorfor lar den Allmektige aldri sine straffetider komme? Og hvorfor får de som kjenner ham, ikke se hans dager?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Folk flytter grenseskjell; de raner fe og fører det på beite.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 Farløses asen driver de bort; enkens okse tar de i pant.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Fattigfolk trenger de ut av veien; alle de saktmodige i landet må skjule sig.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Ja, som villesler i ørkenen går de ut til sin gjerning og leter efter føde; ødemarken gir dem brød til barna.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 På marken høster de den ugudeliges fôr, og i hans vingård holder de efterhøst.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Nakne overnatter de uten klær og uten dekke i kulden.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Av skyllregnet på fjellet blir de våte, og fordi de ikke har noget annet ly, trykker de sig inn til berget.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Den farløse rives bort fra mors bryst, og armingens klær blir tatt som pant.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Nakne går de, uten klær, og sultne bærer de kornbånd.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Mellem de ugudeliges murer perser de olje; de treder vinpersene og tørster.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Fra byen lyder døendes stønn, og de hårdt sårede skriker om hjelp; men Gud enser ikke slik urett.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Andre er fiender av lyset; de kjenner ikke dets veier og holder sig ikke på dets stier.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Før dag står morderen op, slår ihjel den som er arm og fattig, og om natten er han som tyven.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 Horkarlens øie speider efter skumringen; han sier: Intet øie ser mig, og han dekker sitt ansikt til.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 I mørket bryter de inn i husene, om dagen lukker de sig inne; lyset vil de ikke vite av.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 For nattens mørke er morgen for dem alle; de er velkjente med nattemørkets redsler.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Hastig rives de med av strømmen; forbannet blir deres arvedel i landet; de ferdes ikke mere på veien til vingårdene.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Hans mors liv glemmer ham, makken fortærer ham med lyst, ingen minnes ham mere, og ondskapen blir som et splintret tre.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Slik går det med den som har plyndret den ufruktbare, som ikke fødte, og aldri har gjort godt mot enker.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Men Gud opholder voldsmennene lenge med sin kraft; de reiser sig igjen, skjønt de mistvilte om livet.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Han lar dem leve i trygghet og støtter dem; hans øine våker over deres veier.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 De stiger høit; en liten stund, så er de ikke mere; de segner og dør som alle andre, og som aks-toppen skjæres de av.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Og er det nu ikke så, hvem gjør mig da til løgner og mitt ord til intet?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
