Jobs 19
1 Da tok Job til orde og sa:
А Јов одговори и рече:
2 Hvor lenge vil I bedrøve min sjel og knuse mig med ord?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Det er nu tiende gang I håner mig og ikke skammer eder ved å krenke mig.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Har jeg virkelig faret vill, da blir min villfarelse min egen sak.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Vil I virkelig ophøie eder over mig og vise mig at min vanære har rammet mig med rette?
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Så vit da at Gud har gjort mig urett og satt sitt garn omkring mig!
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Se, jeg roper: Vold! - men jeg får intet svar; jeg skriker om hjelp, men det er ingen rett å få.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Min vei har han stengt, så jeg ikke kommer frem, og over mine stier legger han mørke.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Min ære har han avklædd mig og tatt bort kronen fra mitt hode.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Han bryter mig ned på alle kanter, så jeg går til grunne, og han rykker op mitt håp som et tre.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Han lar sin vrede brenne mot mig og akter mig som sin fiende.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Hans hærflokker kommer alle sammen og rydder sig vei mot mig, og de leirer sig rundt om mitt telt.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Mine brødre har han drevet langt bort fra mig, og mine kjenninger er blitt aldeles fremmede for mig.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Mine nærmeste holder sig borte, og mine kjente har glemt mig.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Mine husfolk og mine tjenestepiker akter mig for en fremmed; jeg er en utlending i deres øine.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Kaller jeg på min tjener, så svarer han ikke; med egen munn må jeg bønnfalle ham.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Min ånde er motbydelig for min hustru, og min vonde lukt for min mors sønner.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Endog barn forakter mig; vil jeg reise mig, så taler de mot mig.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Alle mine nærmeste venner avskyr mig, og de jeg elsket, har vendt sig mot mig.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Mine ben trenger ut gjennem min hud og mitt kjøtt, og bare tannhinnen er ennu urørt på mig.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Forbarm eder, forbarm eder over mig, I mine venner! For Guds hånd har rørt ved mig.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Hvorfor forfølger I mig likesom Gud og blir ikke mette av mitt kjøtt?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Men gid mine ord måtte bli opskrevet! Gid de måtte bli optegnet i en bok,
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 ja, med jerngriffel og bly for evig bli hugget inn i sten!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Men jeg - jeg vet min gjenløser lever, og som den siste skal han stå frem på støvet.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Og efterat denne min hud er blitt ødelagt, skal jeg ut fra mitt kjød skue Gud,
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 han som jeg skal skue, mig til gode, han som mine øine skal se og ikke nogen fremmed - mine nyrer tæres bort i mitt liv.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Når I sier: Hvor vi skal forfølge ham! - I har jo funnet skylden hos mig -
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 så frykt for sverdet! For vrede er en synd som er hjemfalt til sverd. Dette sier jeg forat I skal tenke på at det kommer en dom.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
