Jobs 11
1 Da tok Sofar fra Na'ama til orde og sa:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Skulde en ordflom bli uten svar, eller en ordgyter få rett?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Skulde dine store ord drive menn til taushet, skulde du spotte uten at nogen skammer dig ut?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Og skal du få si: Ren er min lære, og skyldfri er jeg i dine øine?
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Men bare Gud vilde tale og oplate sine leber mot dig
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 og åpenbare dig visdommens hemmeligheter, at det i dem er dobbelt forstand! Da måtte du nok innse at Gud tilgir dig noget av din misgjerning.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Mon du kan finne bunn i Guds vesen eller nå frem til den Allmektiges ytterste grense?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Lengere enn jorden er dens mål og bredere enn havet.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Om han farer frem og setter i fengsel og sammenkaller retten, hvem vil da hindre ham?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 For han, han kjenner de falske folk og ser uretten, uten at han trenger å gi akt på den,
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 og selv en uvettig mann får forstand, og et ungt villesel blir født til menneske.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Hvis du retter ditt hjerte og utbreder dine hender til ham -
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 er det synd i din hånd, da ha den bort og la ikke urett bo i dine telt -
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 ja, da skal du, fri for lyte, opløfte ditt åsyn og stå fast og ikke frykte;
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 for du skal glemme din møie, som forbifarne vann skal du komme den i hu.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Og lysere enn middagen blir da ditt liv; mørket blir for dig som morgenen.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Og du skal være trygg, for da er det håp, og når du har sett dig vel omkring, kan du legge dig trygt til ro.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Og du skal hvile, og ingen skal skremme dig op, og mange skal søke din yndest.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Men de ugudeliges øine tæres bort; de har ingen tilflukt mere, og deres håp er å utånde sjelen.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
