Efeserne 5
1 Bli derfor Guds efterfølgere som hans elskede barn,
Угледајте се дакле на Бога, као љубазна деца,
2 og vandre i kjærlighet, likesom Kristus elsket eder og gav sig selv for oss som en gave og et offer, Gud til en velbehagelig duft.
И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.
3 Men utukt og all urenhet og havesyke må ikke engang nevnes iblandt eder, således som det sømmer sig for hellige,
А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима;
4 heller ikke skamløs ferd og dårlig snakk eller lettferdig tale, som alt sammen er utilbørlig, men heller takksigelse.
Тако и срамотне и луде речи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање.
5 For dette vet og skjønner I at ingen horkarl eller uren eller havesyk, som er en avgudsdyrker, har arv i Kristi og Guds rike.
Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дела у царству Христа и Бога.
6 La ingen dåre eder med tomme ord! for på grunn av disse ting kommer Guds vrede over vantroens barn;
Нико да вас не вара празним речима; јер ових ради иде гнев Божји на синове непокорности.
7 ha derfor ikke noget med dem å gjøre!
Не бивајте дакле заједничари њихови.
8 For I var fordum mørke, men nu er I lys i Herren; vandre som lysets barn -
Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите;
9 for lysets frukt viser sig i all godhet og rettferdighet og sannhet -
Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини.
10 idet I prøver hvad som er velbehagelig for Herren,
Истражујте шта је Богу угодно.
11 og ha intet å gjøre med mørkets ufruktbare gjerninger, men refs dem heller!
И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте.
12 For det som lønnlig drives av dem, er skammelig endog å si;
Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.
13 men når det refses, blir det alt åpenbaret av lyset; for alt som blir åpenbaret, er lys.
А све за шта се кара, видело објављује; јер све што се објављује, видело је;
14 Derfor sier Skriften: Våkn op, du som sover, og stå op fra de døde, og Kristus skal lyse for dig.
Зато говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.
15 Se derfor til hvorledes I kan vandre varlig, ikke som uvise, men som vise,
Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;
16 så I kjøper den beleilige tid; for dagene er onde.
Пазите на време, јер су дани зли,
17 Derfor, vær ikke dårer, men forstå hvad Herrens vilje er!
Тога ради не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија.
18 Og drikk eder ikke drukne av vin, for i det er der ryggesløshet, men bli fylt av Ånden,
И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом,
19 så I taler til hverandre med salmer og lovsanger og åndelige viser, og synger og leker for Herren i eders hjerter,
Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу;
20 og alltid sier Gud og Faderen takk for alle ting i vår Herre Jesu Kristi navn,
Захваљујући за свашта у име Господа нашег Исуса Христа Богу и Оцу;
21 og underordner eder under hverandre i Kristi frykt.
Слушајући се међу собом у страху Божијем.
22 I hustruer! underordne eder under eders egne menn som under Herren!
Жене! Слушајте своје мужеве као Господа.
23 for mannen er hustruens hoved, likesom Kristus er menighetens hoved, han som er sitt legemes frelser.
Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела.
24 Men likesom menigheten underordner sig under Kristus, således skal også hustruene underordne sig under sine menn i alle ting.
Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.
25 I menn! elsk eders hustruer, likesom Kristus elsket menigheten og gav sig selv for den,
Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,
26 for å hellige den, idet han renset den ved vannbadet i ordet,
Да је освети очистивши је купањем воденим у речи;
27 forat han selv kunde fremstille menigheten for sig i herlighet, uten plett eller rynke eller noget sådant, men at den kunde være hellig og ulastelig.
Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или таквог чега, него да буде света и без мане.
28 Så er mennene skyldige å elske sine hustruer som sine egne legemer. Den som elsker sin hustru, elsker sig selv;
Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби.
29 ingen har jo nogensinne hatet sitt eget kjød, men han før og varmer det, likesom Kristus gjør med menigheten;
Јер нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје, као и Господ цркву.
30 for vi er hans legemes lemmer.
Јер смо уди тела његовог, од меса Његовог, и од костију Његових.
31 Derfor skal mannen forlate far og mor og holde sig til sin hustru, og de to skal være ett kjød.
Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
32 Denne hemmelighet er stor; men jeg tenker hermed på Kristus og på menigheten.
Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.
33 Dog, også I skal elske, enhver sin hustru som sig selv, og hustruen skal ha ærefrykt for sin mann.
Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самог; а жена да се боји свог мужа.
