1 Korintierne 7
1 Men vedkommende det som I skrev om, da er det godt for et menneske ikke å røre en kvinne;
А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
2 men for hors skyld skal hver mann ha sin egen hustru, og hver kvinne sin egen mann.
Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
3 Mannen gjøre sin skyldighet mot hustruen, og likeså hustruen mot mannen;
Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4 hustruen råder ikke over sitt eget legeme, men mannen; likeså råder heller ikke mannen over sitt eget legeme, men hustruen.
Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
5 Hold eder ikke fra hverandre uten efter samråd, for en tid, for å leve i bønn, og kom så sammen igjen, forat ikke Satan skal friste eder, fordi I ikke makter å være avholdende!
Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6 Dette sier jeg som tillatelse, ikke som påbud;
Али ово говорим по свету а не по заповести;
7 jeg ønsker at alle mennesker var som jeg; men hver har sin egen nådegave av Gud, den ene så, den andre så.
Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
8 Til de ugifte og til enkene sier jeg: Det er godt for dem om de vedblir å være som jeg;
А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9 men kan de ikke være avholdende, da la dem gifte sig! for det er bedre å gifte sig enn å lide brynde.
Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
10 De gifte byder jeg, dog ikke jeg, men Herren, at en hustru ikke skal skille sig fra sin mann;
А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
11 men er hun skilt fra ham, da vedbli hun å være ugift eller forlike sig med sin mann - og at en mann ikke skal skille sig fra sin hustru.
(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
12 Til de andre sier jeg, ikke Herren: Dersom en bror har en vantro hustru, og hun samtykker i å bo hos ham, da skille han sig ikke fra henne!
А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13 og om en hustru har en vantro mann, og denne samtykker i å bo hos henne, da skille hun sig ikke fra sin mann!
И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14 For den vantro mann er helliget ved sin hustru, og den vantro hustru er helliget ved broren; ellers var jo eders barn urene, men nu er de hellige.
Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
15 Men dersom den vantro skiller sig, da får han så gjøre; broren eller søsteren er ikke trælbundet i slike ting, men Gud har kalt oss til fred.
Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
16 For hvad vet du, hustru, om du kan frelse din mann? eller hvad vet du, mann, om du kan frelse din hustru?
Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
17 Dog vandre hver således som Herren har gitt ham, som Gud har kalt ham! Og således foreskriver jeg i alle menigheter.
Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
18 En blev kalt som omskåret, han dra ikke forhud over; en er blitt kalt som uomskåret, han la sig ikke omskjære!
Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
19 Det kommer ikke an på omskjærelse, og det kommer ikke an på forhud, men på å holde Guds bud.
Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
20 Hver bli i det kall han blev kalt i!
Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
21 Blev du kalt som træl, da gjør dig ingen sorg av det; men kan du også bli fri, så gjør heller bruk derav!
Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
22 For den træl som er kalt i Herren, er Herrens frigitte; likeså er også den frie som er kalt, Kristi træl.
Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
23 I er dyrt kjøpt; bli ikke menneskers træler!
Купљени сте скупо, не будите робови људима.
24 I den stand enhver blev kalt i, brødre, i den bli han hos Gud!
Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
25 Om jomfruene har jeg ikke noget bud av Herren, men jeg sier min mening som en som har fått miskunn av Herren til å være troverdig.
А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
26 Jeg mener da dette at det for den nærværende nøds skyld er godt for et menneske å leve således.
Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
27 Er du bundet til en kvinne, da søk ikke å bli løst fra henne; er du ikke bundet til en kvinne, da søk ikke en kvinne!
Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
28 Men om du også gifter dig, synder du ikke, og om jomfruen gifter sig, synder hun ikke; men de som det gjør, vil få trengsel for sitt kjød, jeg derimot vil spare eder.
А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
29 Men dette sier jeg, brødre: Tiden er kort, så at herefter de som har hustruer, skal være som de som ingen har,
А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
30 og de som gråter, som de som ikke gråter, og de som gleder sig, som de som ikke gleder sig, og de som kjøper, som de som ikke eier noget,
И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
31 og de som bruker verden, som de som ikke bruker den; for denne verdens skikkelse forgår.
И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
32 Jeg vil gjerne at I skal være fri for omsorg. Den ugifte har omsorg for det som hører Herren til, hvorledes han kan tekkes Herren;
А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33 men den gifte har omsorg for det som hører verden til, hvorledes han kan tekkes sin hustru.
А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
34 Og det er forskjell på hustruen og jomfruen; den ugifte kvinne har omsorg for det som hører Herren til, at hun kan være hellig både på legeme og ånd; men den gifte kvinne har omsorg for det som hører verden til, hvorledes hun kan tekkes sin mann.
Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35 Dette sier jeg til eders eget gagn, ikke for å sette en snare for eder, men for å fremme det som sømmer sig: å henge fast ved Herren.
А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
36 Men dersom nogen mener at han gjør urett mot sin ugifte datter om hun er over ungdomsalderen, og det må så være, han gjøre det han vil; han synder ikke; la dem gifte sig!
Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
37 Men den som står fast i sitt hjerte og ikke har noget som tvinger ham, men har frihet til å følge sin egen vilje og har satt sig dette fore i sitt hjerte at han vil holde sin datter ugift, han gjør vel.
А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
38 Så gjør da den vel som bortgifter, og den gjør bedre som ikke bortgifter.
Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39 En hustru er bundet så lenge hennes mann lever; men når hennes mann er hensovet, da har hun frihet til å gifte sig med hvem hun vil, bare det skjer i Herren.
Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40 Men lykkeligere er hun om hun blir som hun er, efter min mening; men jeg tror også å ha Guds Ånd.
Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
