1 Krønikebok 14
1 Kongen i Tyrus Hiram skikket sendemenn til David med sedertre, og han sendte stenhuggere og tømmermenn til å bygge et hus for ham.
А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 Og David forstod at Herren hadde stadfestet hans kongedømme over Israel; for hans rike var blitt hevet høit for hans folk Israels skyld.
И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 David tok ennu flere hustruer i Jerusalem, og han fikk ennu flere sønner og døtre.
И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 Dette er navnene på de sønner han fikk i Jerusalem: Sammua og Sobab, Natan og Salomo
И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 og Jibhar og Elisua og Elpelet
И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 og Nogah og Nefeg og Jafia
И Нога и Нефег и Јафија
7 og Elisama og Be'eljada og Elifelet.
И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 Da filistrene hørte at David var salvet til konge over hele Israel, drog alle filistrene ut for å søke efter David; og da David hørte det, drog han ut imot dem.
А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9 Og filistrene kom og spredte sig utover i Refa'im-dalen.
И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 Da spurte David Gud: Skal jeg dra ut mot filistrene, og vil du gi dem i min hånd? Og Herren svarte: Dra ut! Så vil jeg gi dem i din hånd.
Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11 Så drog de op til Ba'al-Perasim, og der slo David dem, og David sa: Gud har brutt igjennem mine fiender ved min hånd, som vannene bryter igjennem. Derfor blev dette sted kalt Ba'al-Perasim.
Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 Der lot de efter sig sine guder, og David bød at de skulde brennes op med ild.
И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 Men filistrene kom igjen og spredte sig utover i dalen.
А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 Og David spurte atter Gud, og Gud sa til ham: Du skal ikke dra op efter dem; vend dig fra dem og ta en omvei, så du kommer over dem midt for bakatrærne,
И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 og når du hører lyden av skritt i bakatrærnes topper, da skal du dra ut i striden; for Gud har draget ut foran dig for å slå filistrenes hær.
И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 David gjorde som Gud hadde befalt ham, og de slo filistrenes hær og forfulgte dem fra Gibeon og like til Geser.
И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 og Davids navn kom ut i alle landene, og Herren lot frykt for ham komme over alle folkene.
И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
