< Ingoma Yezingoma 2 >
1 Ngililuba laseSharoni, imbali yasezigodini.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 Njengembali phakathi kwameva sinjalo isithandwa sami phakathi kwezintombi.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 Njengesihlahla se-aphula phakathi kwezihlahla zeganga sinjalo isithandwa sami phakathi kwamajaha. Kumnandi kimi ukuhlala emthunzini waso, lezithelo zakhe ziyahlabusa kimi.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 Useke wangisa endlini yedili, lophawu lwakhe kimi luthando.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Ngiqinisani ngamavini awonyisiweyo, lingivuselele ngama-aphula, ngoba sengiyathiswa luthando.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 Ingalo yakhe yobunxele ngiyiqamele, kuthi ingalo yakhe yokunene ingigonile.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 Madodakazi aseJerusalema, ngiyaliqonqosela ngezimpala langezimpalakazi zeganga. Lingalunyakazisi loba liluvuse uthando luze luzifunele lona.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 Zwanini! Yisithandwa sami! Khangelani! Nansi siyeza, siseqa ezintabeni siqolotsha emaqaqeni.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 Isithandwa sami sinjengempala loba ithole lomziki. Khangela! Nansiyana simi ngale komduli wakwethu, sikhangele sibona emawindini, silunguza ngezimbotshana.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Isithandwa sami sakhuluma sathi kimi, “Sukuma, sithandwa sami, wena omuhle, woza sihambe.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 Khangela! Ubusika sebudlulile; isikhathi sezulu sesidlule.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 Amaluba asebonakala emangweni; isikhathi sokuhlabelela kwezinyoni sesifikile, ukukhala kwamajuba sekuzwakala elizweni lakithi.
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 Umkhiwa usuthela izithelo zawo zakuqala; amavini aqhakazayo aseletha iphunga elimnandi. Sukuma, woza sithandwa sami; wena omuhle wami, woza sihambe.”
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 Juba lami elisezingoxweni zedwala, ekusithekeni kwamawa entaba, akungitshengise ubuso bakho, akungizwise ilizwi lakho; ngoba limnandi ilizwi lakho, lobuso bakho buyabukeka.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Sibambeleni amakhanka, amakhanka amancinyane onayo ezivinini, izivini zethu esezithela.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 Isithandwa sami ngesami lami ngingowakhe; uzithokozisa ngoba phakathi kwamaluba.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Akuze kube emadabukakusa lapho kunyamalala khona izithunzi, phenduka sithandwa sami, ube njengempala loba njengegogo elisengumntwana phezu kwezintaba ezilamakhelekethe.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.