Izaga 28
1 Umuntu omubi uyabaleka loba engaxotshaniswa muntu, kodwa abalungileyo balesibindi njengesilwane.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Nxa ilizwe lihlamuka liba lababusi abanengi, kodwa umuntu ozwisisayo lololwazi ugcina ukuthula.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 Umbusi oncindezela abayanga unjengezulu elinengi elikhukhula amabele.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 Labo abaphikisa umthetho bakhuthaza izigangi, kodwa labo abawugcinayo bayazenqabela.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Abantu ababi kabakuzwisisi ukwahlulela kuhle, kodwa labo abamdingayo uThixo bayakuzwisisa kakhulu.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Ungcono umyanga ohamba ngokulunga kulesinothi esilezindlela zokungcola.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Lowo ogcina umthetho yindodana eqedisisayo, kodwa umngane wezixhwali uyangisa uyise.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Lowo owandisa inotho yakhe ngenzaliso uyibuthela omunye ozaba lomusa kubayanga.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Loba ngubani ongawulaleliyo umthetho, lemikhuleko yakhe izakuba yisinengiso.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Lowo oholela olungileyo endleleni embi uzawela emjibileni wakhe, kodwa ongelacala uzakwamukela ilifa elihle.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 Umuntu onothileyo angazibona ingathi uhlakaniphile, kodwa umyanga oqedisisayo uhle abone ukuthi kasumuntu.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Nxa olungileyo enqoba kulokujabula okukhulu; kodwa nxa omubi ethatha umbuso abantu bayacatsha.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Lowo ofihla iziphambeko zakhe kayikuphumelela, kodwa lowo ozivumayo azitshiye ufumana umusa.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Ubusisiwe umuntu ohlala emesaba uThixo, kodwa lowo oyenza lukhuni inhliziyo yakhe uwela enkathazweni.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 Njengesilwane esibhongayo loba ibhele elihlaselayo unjalo umuntu omubi nxa ebusa abantu abangelamandla.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Umbusi oncindezelayo wehluleka ukwahlulela kuhle, kodwa lowo ozonda inzuzo yokuganga uzakuba lempilo ende.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Umuntu odliwa ngumzwangedwa wokubulala omunye uzaba ngohlala ebaleka aze ayokufa; akungabi lomuntu omsekelayo.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Lowo ompilo yakhe ingelacala uvikelekile, kodwa ondlela zakhe zixhwalile uzakuwa masinyane.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Lowo osebenza nzima emasimini akhe uzathola ukudla okunengi, kodwa lowo ophika ngezifiso eziyize uzakuba ngumyanga onukayo.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 Umuntu othembekileyo uzabusiswa ngokuphumelela, kodwa ogijimela ukunotha kayikuphepha ekujezisweni.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Ukubandlulula abantu kakulunganga ikanti umuntu uyona ukuze azuze ucezu lwesinkwa.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Umuntu oncitshanayo utshisekela ukunotha kodwa kaboni ukuthi unyenyelwa yibuyanga.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Lowo okhuza umuntu uzacina esethandeka kulalowo ololimi olukhohlisayo.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Lowo ontshontshela uyise loba unina athi, “Akusinto embi” ungumngane lomuntu obhidlizayo.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Umuntu olomhawu ubanga ingxabano, kodwa lowo omethembayo uThixo uzaphumelela.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Lowo ozithembayo yena uyisiwula, kodwa lowo ohamba ngenhlakanipho uvikelekile.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Lowo opha abayanga kayikuswela lutho, kodwa ovala amehlo ingathi kababoni uzuza iziqalekiso ezinengi.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Lapho izigangi zisiba yiziphathamandla abantu bayacatsha; kodwa nxa kusifa izixhwali abalungileyo bayaphumelela.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
