< UJobe 30 >
1 “Kodwa manje bayangiklolodela, amadoda angabantwana kimi, oyise engangingabehlisa ngibelusise izimvu zami.
А тепер насміхаються з мене молодші від мене літами, ті, що їхніх батьків я бриди́вся б покласти із псами отари моєї.
2 Amandla ezandla zabo ayengangisiza ngani mina, ngoba amadlabuzane abo ayesephelile;
Та й сила рук їхніх для чого бува́ла мені? Повня сил їх мину́лась!
3 sebejujukile ngokuswela langendlala, bazula elizweni elomileyo emangweni eyinkangala engelalutho ebusuku.
Само́тні були в недоста́тку та голоді, ссали вони суху землю, зруйновану та опустілу!
4 Enkotheni khonale bakha imibhida emunyu, ukudla kwabo kuzimpande zezihlahla.
рвали вони лободу́ на кущах, ялівце́ве ж коріння було їхнім хлібом.
5 Baxotshwa ebantwini bakibo, bathethiswa kungathi babengamasela.
Вони були ви́гнані з-поміж людей, кричали на них, немов на злоді́їв,
6 Kwasekumele bahlale ezihotsheni zezifula ezomileyo, ezimbalwini emadwaleni lemilindini emhlabathini.
так що вони пробува́ли в яру́гах долин, по я́мах під земних та скелях,
7 Bakhonya phakathi kwezihlahla baququbala ezixukwini.
ревіли вони між кущами, збирались під те́рням, —
8 Base bengabantu abaphansi abangaselabizo, sebexotshiwe elizweni.
сини нерозумного й діти неславного, вони були ви́гнані з кра́ю!
9 Kodwa manje amadodana abo asengihaya ngengoma; sengiyisiga kubo.
А тепер я став піснею їм, і зробився для них погово́ром.
10 Bayangenyanya njalo bamela khatshana lami; kabathikazi ukungikhafulela ebusweni.
Вони обриди́ли мене, віддали́лись від мене, і від мойого обличчя не стримали сли́ни,
11 Khathesi njengoba uNkulunkulu eselithukulule idandili lami wangitshaya ngezinhlupheko, sebeklamasa kabasazithinti.
бо Він розв'яза́в мого пояса й мучить мене, то й вони ось вузде́чку із себе відкинули перед обличчям моїм.
12 Kwesokunene kwami ixuku liyangihlasela; bathiya inyawo zami ngemijibila bakhe imibundu yokungivimbezela.
По прави́ці встають жовтодзю́бі, но́ги мені підставляють, і то́пчуть на мене дороги нещастя свого.
13 Badiliza indlela yami; bayaphumelela ukungibhidliza besithi ‘Akekho ozamsiza.’
Пори́ли вони мою сте́жку, хо́чуть мати ко́ристь із мойого життя, немає кому їх затримати, —
14 Bahlasela ingathi bafohlela esikhaleni esivulekileyo; beza bethululeka phezu kwezinqwaba zamanxiwa.
немов через ви́лім широкий прихо́дять, валяються попід румо́вищем.
15 Ukwesaba okukhulu kungiphethe; isithunzi sami sobuntu singathi siphethwe ngumoya, ukuvikeleka kwami kunyamalala njengeyezi.
Оберну́лось страхіття на мене, моя слава проне́слась, як вітер, і, як хмара, мину́лося щастя моє.
16 Manje impilo yami isincipha; insuku zokuhlupheka zingibambe nko.
А тепер розливається в мене душа моя, хапають мене дні нещастя!
17 Ubusuku bugwaza amathambo ami; lokuqaqamba kobuhlungu bami kakupheli.
Вночі мої кості від мене віддо́вбуються, а жи́ли мої не вспоко́юються.
18 Ngamandla akhe amakhulu uNkulunkulu unjengelembu kimi; uyangikhama ngamabheqe entanyeni yami.
З великої Божої сили зміни́лося тіло моє, і неду́га мене опері́зує, мов той хіто́н.
19 Ungivoxela edakeni, ngicina sengiluthuli lomlotha.
Він укинув мене до болота, і став я подібний до по́роху й по́пелу.
20 Ngikhala kuwe, Oh Nkulunkulu, kodwa kawuphenduli; ngiyasukuma, kodwa uyangikhangela kuphela.
Я кли́чу до Тебе, та Ти мені відповіді не даєш, я перед Тобою стою́, Ти ж на мене лише придивля́єшся.
21 Ungisukela ngesihluku; ungihlasela ngamandla esandla sakho.
Ти зміни́вся мені на жорстокого, мене Ти женеш силою Своєї руки.
22 Uyangihlwitha ngiphetshulwe ngumoya; ngiphoseke le lale phakathi kwesiphepho.
На вітер підняв Ти мене, на нього мене посадив, і робиш, щоб я розтопи́всь на спусто́шення!
23 Ngiyazi ukuthi uzangilalisa phansi ekufeni, endaweni emiselwe konke okuphilayo.
Знаю я: Ти до смерти прова́диш мене, і до дому зібра́ння, яко́го призна́чив для всього живого.
24 Ngempela kakho ombeka isandla umuntu oswelayo nxa ekhalela ukusizwa esebunzimeni.
Хіба не простяга́є руки́ потопе́льник, чи він у нещасті своїм не кричить?
25 Kangibakhalelanga yini labo abahluphekileyo? Umoya wami kawubazwelanga usizi abayanga na?
Чи ж не плакав я за бідаре́м? Чи за вбогим душа моя не сумувала?
26 Kodwa ngathi ngilindele ubuhle, kweza ububi; ngathi ngilindele ukukhanya kweza ubumnyama.
Бо чекав я добра́, але лихо прийшло, сподівався я світла, та темно́та прийшла.
27 Ukudunguluka ngaphakathi kwami kakukhawuli; insuku zokuhlupheka zingijamele.
Киплять мої ну́трощі й не замовка́ють, зустріли мене дні нещастя,
28 Ngihamba nje ngimnyama kubi, kungesikutshiswa lilanga; ngiyasukuma enkundleni ngicele uncedo.
ходжу́ почорнілий без сонця, на зборі встаю та кричу́.
29 Sengingumfowabo wamakhanka, umkhula wezikhova.
Я став братом шака́лам, а струся́там — това́ришем,
30 Isikhumba sami siba mnyama, siyaxathuka; umzimba wami uyatshisa ngomkhuhlane.
моя шкіра зчорніла та й лу́питься з мене, від спеко́ти спали́лися кості мої.
31 Ichacho lami selilungiselwe isililo, lomqangala wami ulindele umkhosi wokukhala.”
І стала жало́бою а́рфа моя, а сопі́лка моя — зойком плачли́вим.