UJobe 29
1 UJobe waqhubeka ngenkulumo yakhe wathi:
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 “Ngiyaziloyisa lezozinyanga esezadlulayo, lezinsuku uNkulunkulu esangilinda,
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 lapho isibane sakhe sisakhanyisa phezu kwekhanda lami ngihamba ngokukhanya kwakhe emnyameni!
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 Oh, lezinsuku ngisazizwa ukuthi ngiyimi, lapho ubudlelwano obukhulu loNkulunkulu busesendlini yami,
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 lapho uSomandla eseselami labantwabami besaphila lami,
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 lapho indlela yami ifafazwe ngolaza ledwala lingithululela impophoma zamafutha e-oliva.
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 Ekuyeni kwami emasangweni edolobho ngafika ngahlala enkundleni,
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 amajaha angibona agudluka ema eceleni, abadala baphakama bema ngezinyawo;
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 amadoda ayizikhulu athula akaze akhuluma avala imilomo yawo ngezandla zawo;
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 amazwi ezikhulu ehliselwa phansi, inlimi zazo zanamathela olwangeni lwazo.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Loba ngubani owangizwayo wakhuluma kuhle ngami, kwathi labo abangibonayo bangibuka,
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 ngoba ngalamulela abayanga abacela uncedo, lezintandane ezazingelamsizi.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Indoda eyayisifa yangibusisa; ngenza inhliziyo yomfelokazi yahlabelela.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Ngavunula ukulunga njengezigqoko zami; ukwahlulela ngokulunga kwaba yisembatho sami lengwane yami.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Ngangingamehlo kwabayiziphofu lezinyawo kwabaqhulayo.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Nganginguyise kwabaswelayo; ngayimela indaba yesihambi.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Ngawephula amazinyo ababi ngahluthuna labo ababebabambile ngamazinyo abo.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 Ngakhumbula ngathi, ‘Ngizafela endlini yami, insuku zami zinengi njengezinhlamvu zetshebetshebe.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Impande zami zizafinyelela emanzini, amazolo azalala emagatsheni ubusuku bonke.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Udumo lwami luzahlala lulutsha kimi, idandili lami lilitsha esandleni sami.’
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 Abantu babengilalela belethemba, belindele ukwelulekwa bethule zwi.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Nxa sekukhulume mina, kungakhulumi omunye njalo; amazwi ami ayengena kamnandi ezindlebeni zabo.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Babengilindela njengokulindela izulu, bawanathe amazwi ami njengezulu lentwasa.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Ngangisithi ngingababobothekela, bathabe bangakholwa; ukukhanya kobuso bami kwakuligugu kubo.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Yimi engangibakhethela ukuthi benzeni ngoba ngisanduna kubo; ngangihlala njengenkosi phakathi kwamabutho ayo; ngangifana lomduduzi wabalilayo.”
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
