Whakatauki 24
1 Kei hae koe ki te hunga kino, kaua hoki e hiahia hei hoa mo ratou.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 Ko ta to ratou ngakau hoki e whakaaro ai, he tukino, ko ta o ratou ngutu e korero ai, he whanoke.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Ma te whakaaro nui ka hanga ai te whare, a ma te matauranga ka u ai:
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Ma te mohio hoki ka ki ai nga ruma i nga taonga utu nui katoa, i nga mea ahuareka.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 He kaha te tangata whakaaro nui; ae, e whakanuia ana e te tangata mohio te kaha.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Na kia pai te ngarahu ina anga koe ki te whawhai: kei te tokomaha hoki o nga kaiwhakatakoto whakaaro te ora.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 He tiketike rawa te whakaaro nui mo te wairangi: e kore e kuihi tona mangai i te kuwaha.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Ko te tangata e whakaaro ana ki te kino, ka kiia he whanoke.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 He hara te whakaaro wairangi: he mea whakarihariha ano ki te tangata te tangata whakahi.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Ki te ngoikore koe i te ra o te he, he iti tou kaha.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Whakaorangia te hunga e kawea atu ana ki te mate, a puritia mai hoki e koe te hunga e meatia ana kia whakamatea.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Ki te mea koe, Nana, kihai tenei i mohiotia e matou: kahore ianei te kaipauna ngakau i te whakaaro ki tera? a, ko te kaitiaki o tou wairua, kahore ranei ia e mohio? e kore ranei e homai e ia ki te tangata kia rite ki tana mahi?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Kainga, e taku tama, te honi, he pai hoki; me te honikoma, he mea reka hoki ki tou mangai:
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Ka mohio ai koe ki te whakaaro nui, he mea ki tou wairua: ki te kitea e koe, he tukunga iho ano tona, e kore hoki tau i tumanako ai e hatepea.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Kaua, e te tangata kino, e whanga ki te nohoanga o te tangata tika; kei tukino koe ki tona takotoranga.
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 E hinga ana hoki te tangata tika, e whitu hinganga, ka ara ake ano: ka whakataka ia te hunga kino e te he.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Kaua e harakoa ki te hinga tou hoariri, kaua hoki tou ngakau e hari ina taka ia:
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 Kei kite a Ihowa, a ka he ki tana titiro, a ka tahuri atu tona riri i a ia.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Kei mamae koe, he mea mo nga kaimahi i te kino, kei hae hoki ki te hunga kino.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 Kahore hoki he mutunga pai ki te tangata kino; ka keto hoki te rama a te hunga kino.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 E taku tama, e wehi ki a Ihowa, ki te kingi hoki: a, kaua e whakauru noa atu ki te hunga e mea ana ki te whakaputa ke.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 No te mea ka puta tata te aitua mo ratou: a ko wai ka mohio ki te whakangaromanga o raua tokorua?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 He whakatauki ano hoki enei na te hunga whakaaro nui. Ehara i te mea pai kia whakaaro ki te kanohi tangata ina whakawa.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Ko te tangata e mea ana ki te tangata kino, He tika koe; ka kanga nga iwi ki a ia, ka whakarihariha nga tauiwi ki a ia.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Otiia ka koa nga ngakau o te hunga e riria ai tona he, ka tau iho ano hoki te manaaki pai ki runga ki a ratou.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Ka kihia e ia nga ngutu e whakahoki ana i nga kupu tika.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Meinga kia takoto pai tau mahi i waho, kia rite hoki hei meatanga mau i te mara; muri iho ka hanga i tou whare.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Kaua koe e tu hei kaiwhakaatu he mo tou hoa, i te mea kahore he take; a kaua e tinihanga ki ou ngutu.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Kaua e ki, Ka meatia ano e ahau ki a ia tana i mea ai ki ahau; ka rite ki ta te tangata mahi taku e whakahoki ai ki a ia.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 I haere ahau i te taha o te mara a te mangere, i te taha hoki o te mara waina a te tangata kahore ona mahara;
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 Na, kua tupuria katoatia e te tataramoa, kapi tonu te mata o te mara i te ongaonga, a ko to reira taiepa kohatu kua oti te wahi.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Katahi ahau ka titiro, ka ata whakaaroaro: ka kite ahau, a ka hopu mai hei ako moku.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Kia iti ake nei te wahi e parangia ai, kia iti ake nei te moe, kia iti ake te kotuituitanga o nga ringa ka moe ai:
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 Ka pera te haerenga mai o tou muhore ano he kaipahua; o tou rawakore hoki ano he tangata mau patu.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
