1 Hamuera 5

1 Na, tera kua riro te aaka a te Atua i nga Pirihitini, kua mauria atu i Epeneetere ki Aharoro.

А Филистеји узеше ковчег Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот.

2 Na ka mau nga Pirihitini ki te aaka a te Atua, a kawea ana e ratou ki te whare o Rakono, whakaturia ake ki te taha o Rakono.

И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и наместише га до Дагона.

3 A, no te marangatanga ake o nga Aharori i te aonga ake, na kua taka, kua tapapa iho a Rakono ki te whenua ki mua i te aaka a Ihowa. Na ka mau ratou ki a Rakono, whakanohoia ake ana e ratou ki tona wahi ano.

А сутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим; и они узеше Дагона и метнуше га опет на његово место.

4 Na, i to ratou marangatanga ake i te ata tonu o tetahi ra, na kua taka a Rakono, kua tapapa ki te whenua ki mua i te aaka a Ihowa; a ko te matenga o Rakono me nga kapu e rua o ona ringa, e takoto mutu ana i runga i te paepae o te tatau; ko te tum utumu anake o Rakono i mahue ki a ia.

А кад сутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим, а глава Дагону и обе руке одсечене беху на прагу; само труп од Дагона беше остао.

5 Koia nga tohunga o Rakono me te hunga katoa e haere ana ki te whare o Rakono te takahi ai ki runga ki te paepae o Rakono ki Aharoro, a mohoa noa nei.

Зато свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас.

6 Ka pehia ia nga Aharori e te ringa o Ihowa, a huna iho ratou e ia; i patua hoki ratou e ia ki te pukupuku, ara a Aharoro me ona rohe.

Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовим.

7 A, no te kitenga o nga tangata o Aharoro i taua meatanga, ka mea ratou, E kore te aaka a te Atua o Iharaira e noho ki a tatou; he uaua mai hoki tona ringa ki a tatou, ki to tatou atua hoki, ki a Rakono.

А кад Азоћани видеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчег Бога Израиљевог; јер је рука Његова тешка над нама и над Дагоном богом нашим.

8 Heoi ka unga tangata ratou hei huihui i nga rangatira katoa o nga Pirihitini ki a ratou. Na ka mea, Me aha matou ki te aaka a te Atua o Iharaira? A ka mea ratou, Me kawe te aaka a te Atua o Iharaira ki Kata. Na kawea ana e ratou te aaka a te Atua o Iharaira ki reira.

И послаше, те сабраше к себи све кнезове филистејске, и рекоше им: Шта ћемо чинити с ковчегом Бога Израиљевог? А они рекоше: Да се пренесе у Гат ковчег Бога Израиљевог. И пренесоше ковчег Бога Израиљевог.

9 A, no te kawenga atu, katahi ka pa te ringa o Ihowa ki te pa, nui atu te aitua; i patua hoki e ia nga tangata o te pa, te iti, te rahi, a whakaputaputa ana te pukupuku i runga i a ratou.

А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малог до великог, и дођоше на њих тајни шуљеви.

10 Na ka tukua e ratou te aaka a te Atua ki Ekerono. A, i te taenga atu te aaka a te Atua ki Ekerono, na ka karanga nga Ekeroni, ka mea, Kua kawea mai e ratou te aaka a te Atua o Iharaira ki a tatou, hei whakamate i a tatou, i to tatou iwi.

Зато послаше ковчег Божји у Акарон; а кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани говорећи: Донесоше к нама ковчег Бога Израиљевог да помори нас и наш народ.

11 Koia ratou ka unga tangata atu, ka huihui i nga rangatira katoa o nga Pirihitini, a ka mea, Unga atu te aaka a te Atua o Iharaira kia whakahokia ki tona wahi, kei whakamatea matou me to matou iwi: he aitua whakamate hoki kei te pa katoa; he pehi rawa te ringa o te Atua ki reira.

Зато послаше, те сабраше све кнезове филистејске, и рекоше: Пошљите ковчег Бога Израиљевог нека се врати на своје место, да не помори нас и народ наш. Јер беше смртан страх по целом граду, и врло тешка беше рука Господња онде.

12 Na, ko nga tangata kihai i mate, i patua ki te pukupuku, a kake ana te aue o te pa ki te rangi.

Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба.