Salamo 90
1 Ry Talè, Ihe ni-fimoneña’ay amo tarira’ay iabio.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Ie mboe tsy toly o vohitseo mboe tsy tsinene’o ty tane toy naho ty voatse toy, boak’ an-kaehae hambo’e añe pak’ an-kitro añ’afe’e añe, Ihe ro Andrianañahare.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Ampolie’o mb’an-debok’ ao ondatio ami’ty hoe: Mimpolia ry ana’ondaty.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Fa arivo taoñe am-pivazohoa’o ty andro raike toe hoe omale te nihelañe, ie manahake ty fiambenañe an-kaleñe.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Sinao’o añe hoe an-tsorotombake iereo, le miròtse, f’ie maraiñe, le hoe ahetse mipitsipitsike.
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 Mioboñoboñe te maraindraiñe mbore mitombo, ie hariva miheatse vaho miforejeje.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Toe mongore’ ty haviñera’o zahay, mampangebahebak’ anay ty fifombo’o.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Fa napo’o añatrefa’o o tahi’aio, am-pireandrean-dahara’o eo o hakeo’ay mietakeo.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Fonga mihelañe ami’ty fifombo’o o andro’aio; fa nagado’ay hoe fiselekaiñañe o tao’aio.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Ty andro’ o tao’aio le fitompolo taoñe; mete ho valo-polo, t’ie maozatse; fe hamokorañe naho fangoakoahañe avao ty enge’e, migadoñe aniany, vaho mitiliñ’añe.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Ia ty mahafohiñe ty haozara’ o haviñera’oo? naho ty fañeveñañe mañeva Azo ty ami’ty fifombo’o?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Aa le anaro zahay hañiake o andro’aio, hahazoa’ay arofo mahihitse.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Mimpolia ry Iehovà! Ombia? iferenaiño o mpitoro’oo
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Eneño an-kafatraram-pikokoa’o te maraindray zahay, hirebeha’ay naho hifalea’ay amo hene andro’aio.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Ampifaleo mira amo andro nampisotria’o anaio, naho amo taoñe nahaisaha’ay haratiañeo.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Fa halange amo mpitoro’oo o fitoloña’oo, naho ty enge’o amo ana’ iareoo.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Ho aman-tika ty fañisoha’ i Talè Andrianañahare’ay; ajadoño ty tolom-pità’ay; eka aoreño o satam-pità’aio.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
