< Salamo 88 >
1 Ry Iehovà, Andrianañaharem- pandrombahañe ahiko, itoreovako handro an-kaleñe añatrefa’o,
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Ehe te hiatrek’ azo ty halaliko; atokilaño mb’amy fikaihakoy ty ravembia’o;
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
3 Fa losotse ty hasosoram-piaiko, vaho manòto-kibory ty haveloko. (Sheol )
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol )
4 Volilieñe amo migodoñe mb’an-davak’ ao iraho; hoe ondaty nipitso-pañimba.
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Mihoriñe amo vilasio iraho, manahake o vinono mitsalalampatse an-kiborio, o tsy tiahi’o kañeo, o naito am-pità’oo.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Navotra’o ami’ty loho herakerak’ ao an-toe’e mimoromoroñe an-dalek’ ao.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Napok’ amako o fifombo’oo, naho naniloke ahy o kinera’oo. Selà
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Fa naveve’o lavitse ahy o rañekoo, nampirihie’o ahiko. migoboñe atoan-draho tsy mahafiakatse;
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Mitike amy hasotriakoy o masokoo. fa nikanjieko boak’andro, ry Iehovà; fa namelarako tañañe.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Hanoa’o raha tsitantane hao o loloo? Hitroatse hañandriañ’ Azo hao o angatseo? Selà
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Ho talilieñe an-donak’ ao hao ty fiferenaiña’o? an-tsikeokeok’ ao hao ty figahiña’o?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Hampahafohineñe am-pimoromoroñañe ao hao o halatsà’oo, naho an-tanem-pandikofañe ao hao ty havañona’o?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Aa naho izaho, ihe ry Iehovà ty itoreovako; mifanalaka ama’o boak’andro o halalikoo.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Ry Iehovà akore te farie’o ty fiaiko? Ino ty añetaha’o laharañ’ amako?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Nalovilovy ho nikenkan-draho ampara’ ty nahajalahy ahiko, fa nivavèko ty hetraketra’o, vaho voretra.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Fa nandipotse ahy ty fifombo’o miforoforo; vaho fa nañito ahy ty firevendreveñañe ama’o.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Niropak’ amako lomoñandro hoe rano, le nanaron-kohok’ ahy.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Toe nampihankàñe’o amako ty mpikoko naho rañetse; atehenako ty hamoromoroñañe.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.