Salamo 78
1 Tsendreño o fañòhakoo ry ondatiko, atokilaño mb’am-pivolañam-bavako o ravembia’ areoo.
亚萨的训诲诗。 我的民哪，你们要留心听我的训诲， 侧耳听我口中的话。
2 Ho sokafeko ty vavako handrazaña’e: ho lañoneko razan-tsaontsy miheotse boak’an-kaehae’e;
我要开口说比喻； 我要说出古时的谜语，
3 o jinanjin-tika naho fohin-tikañe vaho natalilin-droae aman-tikañeo.
是我们所听见、所知道的， 也是我们的祖宗告诉我们的。
4 Aa le tsy haetantika amo ana’ iareoo, fa hatalilin-tika amo tariratse ho avio ty fandrengeañe Iehovà, naho ty haozara’e vaho o fitoloña’e ra’elahy nifonire’eo.
我们不将这些事向他们的子孙隐瞒， 要将耶和华的美德和他的能力， 并他奇妙的作为，述说给后代听。
5 Fa noriza’e e Iakobe ao ty taroñe naho najado’e e Israele ao t’i Hake linili’e aman-droaen-tikañey, hañanara’ iareo o ana’ iareo,
因为，他在雅各中立法度， 在以色列中设律法； 是他吩咐我们祖宗要传给子孙的，
6 hampahafohina’ iareo ty tariratse ho avy, naho o ajaja mbe hasamakeo, hitroara’ iareo hañoke o ana’eo,
使将要生的后代子孙可以晓得； 他们也要起来告诉他们的子孙，
7 soa te ho aman’Añahare ty fatokisa’e, vaho tsy handikofa’ iareo o fitoloñan’ Añahareo, fe hambena’ iereo o lili’eo;
好叫他们仰望 神， 不忘记 神的作为， 惟要守他的命令。
8 naho tsy hitsikombe o roae’ iareoo; tariratse mitangingìñe naho miola, tariratse tsy nampifahatse troke, tsy nigahiñe aman’ Añahare ty arofo’e.
不要像他们的祖宗， 是顽梗悖逆、居心不正之辈， 向着 神，心不诚实。
9 Nimpitam-pale ninday fale o ana’ i Efraimeo f’ie niamboho tañ’ andro’ i hotakotakey.
以法莲的子孙带着兵器，拿着弓， 临阵之日转身退后。
10 Tsy nambena’ iareo i fañinan’ Añaharey, vaho nifoneñe tsy hañavelo amy Tsara’ey.
他们不遵守 神的约， 不肯照他的律法行；
11 Nihaliño’ iareo o fitoloña’eo— o halatsàñe naboa’e am’ iareoo,
又忘记他所行的 和他显给他们奇妙的作为。
12 o raha tsitantane nanoe’e añatrefan- droae’ iareo e Mitsraimeo, an-tete’ i Tsòañe ao.
他在埃及地，在琐安田， 在他们祖宗的眼前施行奇事。
13 Finatsi’e i riakey naho nampisorohe’e mb’eo iereo! najoha’e hoe votry i ranoy.
他将海分裂，使他们过去， 又叫水立起如垒。
14 Le niaoloa’e an-drahoñe iereo te antoandro, naho an-kazavàñ’afo te haleñe am-para’ te niporea.
他白日用云彩， 终夜用火光引导他们。
15 Finoi’e o vato am-patrañeo, finaha’e rano bey manahake i an-dalekey;
他在旷野分裂磐石， 多多地给他们水喝，如从深渊而出。
16 Nampitotsaha’e torahañe ty lamilamy vaho nampikararaha’e rano hoe oñe.
他使水从磐石涌出， 叫水如江河下流。
17 Fe mbe nandilara’ iareo, niola amy Abo Tiañey am-babangoañ’ añe.
他们却仍旧得罪他， 在干燥之地悖逆至高者。
18 Nitsohe’ iereo an-troke t’i Andrianañahare, nihalaly mahakama ty amy hadrao’iareo.
他们心中试探 神， 随自己所欲的求食物，
19 Toe, nandrabio’ iareo t’i Andrianañahare, ami’ty hoe: Mahafañalankañe fandambañañe an-dratraratra ao hao t’i Andrianañahare,
并且妄论 神说： 神在旷野岂能摆设筵席吗？
20 Eka, finofo’e i vato nampidoandoan-dranoy, vaho nampanganahanae’e o torahañeo. Aa vaho hahafanjotsoa’e mofo ka? he ho fahana’e hena hao ondati’eo?
他曾击打磐石，使水涌出，成了江河； 他还能赐粮食吗？ 还能为他的百姓预备肉吗？
21 Aa ie jinaji’ Iehovà, le niforoforo ty fifombo’e, naho namiañañe afo t’Iakobe, vaho nionjoñe am’ Israele ty haviñerañe,
所以，耶和华听见就发怒； 有烈火向雅各烧起； 有怒气向以色列上腾；
22 Amy t’ie tsy natoky an’Andrianañahare, vaho tsy niatoa’ iareo ty fandrombaha’e;
因为他们不信服 神， 不倚赖他的救恩。
23 Fe linili’e o rahoñe amboneo, naho sinoka’e o lalambein-dindìñeo,
他却吩咐天空， 又敞开天上的门，
24 nampikojojoaha’e mane ho kamae’iereo; nanjotsoa’e ampemban-dikerañe.
降吗哪，像雨给他们吃， 将天上的粮食赐给他们。
25 Nikama ty mofom-panalolahy ondatio! nampidobaña’e mahakama nahaeneñe!
各人吃大能者的食物； 他赐下粮食，使他们饱足。
26 Nampikofaohe’e an-dikerañe ey ty tiok’ atiñanañe vaho nitehafe’e an-kaozarañe i tiok’ atimoy.
他领东风起在天空， 又用能力引了南风来。
27 Nampidoañe’e am’ iareo ty hena hoe lemboke, voroñe amañ’elatse mira amo fasen-driakeo!
他降肉，像雨在他们当中，多如尘土， 又降飞鸟，多如海沙，
28 nampivotrahe’e aivo’ ty tobe’e ao, niarikoboñe i Toem-pimoneña’ey.
落在他们的营中， 在他们住处的四面。
29 Aa le nikama iareo vaho nianjañe amy te nanjotsoa’e ty hasiji’ iareo.
他们吃了，而且饱足； 这样就随了他们所欲的。
30 Ie mboe nibòro ty drao’ iareo, mbe tam-palie’ iareo ao i henay,
他们贪而无厌， 食物还在他们口中的时候，
31 le nihelofe’ ty haviñeran’ Añahare navetra’e o nanjofak’ am’iereoo, vaho nampihotrahe’e o jinoboñ’ Israeleo.
神的怒气就向他们上腾， 杀了他们内中的肥壮人， 打倒以色列的少年人。
32 Ie amy zay iaby, mbe nitolon-kakeo iereo, tsy niantoke o fitoloña’e fanjakao.
虽是这样，他们仍旧犯罪， 不信他奇妙的作为。
33 Aa le nampigadoña’e an-kamodoañe ty andro’ iareo, naho an-kebahebake ty tao’ iareo.
因此，他叫他们的日子全归虚空， 叫他们的年岁尽属惊恐。
34 Ie zinevo’e iereo, naho nipay aze, nisoloho vaho nitsoeke an’Andrianañahare,
他杀他们的时候，他们才求问他， 回心转意，切切地寻求 神。
35 le nahatiahy te lamilami’ iareo t’i Andrianamboatse, naho t’ie Mpijeba’ iareo i Andrianañaharen-dindimoneñey.
他们也追念 神是他们的磐石， 至高的 神是他们的救赎主。
36 Fe kinabea’ iareo am-palie; vaho nandañitse am-pameleke.
他们却用口谄媚他， 用舌向他说谎。
37 Toe tsy nifahatse ama’e o arofo’ iareoo, naho tsy nigahiñe amy fañìna’ey.
因他们的心向他不正， 在他的约上也不忠心。
38 Fe amy fitretreza’ey, le hinaha’e o hakeo’ iareoo, naho tsy rinotsa’e; beteke natoli’e ty haviñera’e, vaho tsy fonga nitroboa’e o fifombo’eo!
但他有怜悯， 赦免他们的罪孽， 不灭绝他们， 而且屡次消他的怒气， 不发尽他的忿怒。
39 Nitiahi’e te nofotse avao iareo, tioke mihelañe naho tsy mibalike.
他想到他们不过是血气， 是一阵去而不返的风。
40 Impire hao ty niodia’ iareo am-patrambey añe, vaho nampioje’Aze an-dratraratra añe?
他们在旷野悖逆他， 在荒地叫他担忧，何其多呢！
41 Eka, niamboho naho nitsok’ an’Andrianañahare iereo, vaho nanigike i Masi’ Israeley
他们再三试探 神， 惹动以色列的圣者。
42 Tsy nitiahi’ iereo ty fità’e, i andro nijebaña’e iareo amy rafelahiy,
他们不追念他的能力 和赎他们脱离敌人的日子；
43 Ie nampipoha’e e Mitsraime añe o vilo’eo naho an-tete’ i Tsòañe ao o halatsà’eo.
他怎样在埃及地显神迹， 在琐安田显奇事，
44 Nafote’e ho lio o saka’ iareoo, vaho tsy nimete kamaeñe o toraha’ iareoo.
把他们的江河并河汊的水都变为血， 使他们不能喝。
45 Nañiraha’e laletse nifamorohotse, namotseke, naho sahoñe nandrotsake.
他叫苍蝇成群落在他们当中，嘬尽他们， 又叫青蛙灭了他们，
46 Natolo’e amo oletseo ty havokara’ iareo, amo valalao ty tolim-pitoloña’ iareo.
把他们的土产交给蚂蚱， 把他们辛苦得来的交给蝗虫。
47 Rinotsa’e ami’ty havandra ty vahe’ iareo, naho an-drano-panala o sakoa’ iareoo.
他降冰雹打坏他们的葡萄树， 下严霜打坏他们的桑树，
48 Nengae’e amy havandray o añombe’ iareoo, vaho an-kelatse nibelabela o mpirai-tro’ iareoo.
又把他们的牲畜交给冰雹， 把他们的群畜交给闪电。
49 Nahitri’e am’iereo ty fiforoforoa’e; fifomboañe naho haviñerañe vaho hankàñe; firimboñan’ anjely mpandrotsake.
他使猛烈的怒气和忿怒、恼恨、苦难 成了一群降灾的使者，临到他们。
50 Nampimirae’e lalañe i haviñera’ey; tsy navotso’e am-pihomahañe ty fiai’iareo, fa napo’e ho zamanen-kiria ty havelo’ iareo
他为自己的怒气修平了路， 将他们交给瘟疫， 使他们死亡，
51 Binaibai’e ze hene tañoloñoloña’ i Mitsraime, ty lohan-kaozara’iareo an-kiboho’ i Kame ao.
在埃及击杀一切长子， 在含的帐棚中击杀他们强壮时头生的。
52 Nonjone’e hoe añondry ondati’eo; vaho niaoloa’e mb’am-babangoañe añe hoe lia-raike.
他却领出自己的民如羊， 在旷野引他们如羊群。
53 Nindese’e tsy nolañeñe, le tsy nihembañe iereo, vaho nampiopoe’ i riakey o rafelahio.
他领他们稳稳妥妥地，使他们不致害怕； 海却淹没他们的仇敌。
54 Nindese’e mb’an-tane’e miavake mb’eo, sikala’ami’ty vohitse vinilim-pità’e havana toy.
他带他们到自己圣地的边界， 到他右手所得的这山地。
55 Rinoa’e aolo’ iareo ka o kilakila’ndatio; le zinara’e an-taly ty lova’ iareo, vaho nampitobea’e amo akiba’ iareoo o fifokoa’ Israeleo.
他在他们面前赶出外邦人， 用绳子将外邦的地量给他们为业， 叫以色列支派的人住在他们的帐棚里。
56 F’ie nangala-pañahy naho niola aman’Añahare Andindimoneñe, vaho tsy nambena’ iereo o taro’eo;
他们仍旧试探、悖逆至高的 神， 不守他的法度，
57 Te mone nibalintoa naho nañorike ty tsy fatokisan-droae’ iareo; niolake hoe fale mibatriotse.
反倒退后，行诡诈，像他们的祖宗一样； 他们改变，如同翻背的弓。
58 Ie nikai-jaka ama’e amo tamboho’ iareo; vaho nampamarahy aze amo raham-pahasive’iareoo.
因他们的邱坛惹了他的怒气； 因他们雕刻的偶像触动他的愤恨。
59 Nahajanjiñe t’i Andrianañahare le nifombo vaho niheje’e vintañe t’Israele.
神听见就发怒， 极其憎恶以色列人。
60 Le naforintse’e ty kivoho’e e Silo ao, i akiba nanoe’e himoneña’e añivo’ondatioy.
甚至他离弃示罗的帐幕， 就是他在人间所搭的帐棚；
61 Nasese’e mb’ am-pandrohizañe añe ty haozara’e, le am-pità’ o rafelahio ty enge’e.
又将他的约柜交与人掳去， 将他的荣耀交在敌人手中；
62 Natolo’e ami’ty fibara ka ondati’eo, naha-fiforoforo Aze i lova’ey.
并将他的百姓交与刀剑， 向他的产业发怒。
63 Nabotse’ ty afo o ajalahi’eo; naho tsy nanan-tsabo haonjoñe o somondrara’eo.
少年人被火烧灭； 处女也无喜歌。
64 Nampikorovohem-pibara o mpisoro’ iareoo, naho tsy nahafandala o remavoi’ iareoo.
祭司倒在刀下， 寡妇却不哀哭。
65 Nivañoñe amy zao t’i Talè hoe nirotse, manahake ty fanalolahy niopoen-divay.
那时，主像世人睡醒， 像勇士饮酒呼喊。
66 Nampipolie’e an-dafa o rafelahi’eo, le nametsaha’e hasalarañe tsy modo kitro katroke.
他就打退了他的敌人， 叫他们永蒙羞辱；
67 Mbore nifarie’e ty kivoho’ Iosefe; le tsy jinobo’e ty tarira’ i Efraime.
并且他弃掉约瑟的帐棚， 不拣选以法莲支派，
68 Fe ginene’e ty fifokoa’ Iehodà, i vohy Tsiône nikokoa’ey.
却拣选犹大支派—他所喜爱的锡安山；
69 Rinanji’e hoe o haboañeo i toe’e miavakey, manahake ty tane naore’e ho nainai’e tsy ho modo toy.
盖造他的圣所，好像高峰， 又像他建立永存之地；
70 Jinobo’e ka t’i Davide mpitoro’e, rinambe’e amo golobon’añondrio.
又拣选他的仆人大卫， 从羊圈中将他召来，
71 Boak’ am-piarahañe o añondry mampinonoo ty nendesa’e aze hiaraha’e o tiri’ Iakobe ondati’eo, naho Israele lova’ey
叫他不再跟从那些带奶的母羊， 为要牧养自己的百姓雅各 和自己的产业以色列。
72 Nifahana’e añ’ arofo-vañonañe le niaoloa’e am-pitàñe mahimbañe.
于是，他按心中的纯正牧养他们， 用手中的巧妙引导他们。
