Salamo 78
1 Tsendreño o fañòhakoo ry ondatiko, atokilaño mb’am-pivolañam-bavako o ravembia’ areoo.
阿撒夫的訓誨歌。 我的百姓，請傾聽我的指教。請您們側耳，聽我口的訓導。
2 Ho sokafeko ty vavako handrazaña’e: ho lañoneko razan-tsaontsy miheotse boak’an-kaehae’e;
我要開口講述譬喻，我要說出古代謎語。
3 o jinanjin-tika naho fohin-tikañe vaho natalilin-droae aman-tikañeo.
凡我們所聽見所知道的，我們祖先傳報給我們的，
4 Aa le tsy haetantika amo ana’ iareoo, fa hatalilin-tika amo tariratse ho avio ty fandrengeañe Iehovà, naho ty haozara’e vaho o fitoloña’e ra’elahy nifonire’eo.
我們不願隱瞞他們的子孫；要將上主的光榮和威能，他所施展的奇蹟和異行，都要 傳報給後代的眾生。
5 Fa noriza’e e Iakobe ao ty taroñe naho najado’e e Israele ao t’i Hake linili’e aman-droaen-tikañey, hañanara’ iareo o ana’ iareo,
他曾在雅各伯頒佈了誡命，也曾在以色列立定了法令；凡他吩咐我們祖先的事情，都要一一告知自己的子孫，
6 hampahafohina’ iareo ty tariratse ho avy, naho o ajaja mbe hasamakeo, hitroara’ iareo hañoke o ana’eo,
叫那未來的一代也要明悉，他們生長後，也要告知後裔，
7 soa te ho aman’Añahare ty fatokisa’e, vaho tsy handikofa’ iareo o fitoloñan’ Añahareo, fe hambena’ iereo o lili’eo;
叫他們仰望天主，不忘記他的工行，反而常要遵守天主的誡命，
8 naho tsy hitsikombe o roae’ iareoo; tariratse mitangingìñe naho miola, tariratse tsy nampifahatse troke, tsy nigahiñe aman’ Añahare ty arofo’e.
免得他們像他們的祖先，成為頑固背命的世代，成為意志薄弱不堅，而心神不忠於天主的世代。
9 Nimpitam-pale ninday fale o ana’ i Efraimeo f’ie niamboho tañ’ andro’ i hotakotakey.
厄弗辣因的子孫，雖知挽弓射箭，但是在作戰的時日，卻轉背逃竄。
10 Tsy nambena’ iareo i fañinan’ Añaharey, vaho nifoneñe tsy hañavelo amy Tsara’ey.
他們沒有遵守同天主所立的盟約，他們更拒絕依照天主的法律生活。
11 Nihaliño’ iareo o fitoloña’eo— o halatsàñe naboa’e am’ iareoo,
又忘卻了天主的作為，和他顯給他們的奇事：
12 o raha tsitantane nanoe’e añatrefan- droae’ iareo e Mitsraimeo, an-tete’ i Tsòañe ao.
就是他昔日在埃及國和左罕地，當著他們祖先的面所行的奇蹟；
13 Finatsi’e i riakey naho nampisorohe’e mb’eo iereo! najoha’e hoe votry i ranoy.
他分開了大海，領他們出險，他使海水壁立，像一道堤岸；
14 Le niaoloa’e an-drahoñe iereo te antoandro, naho an-kazavàñ’afo te haleñe am-para’ te niporea.
白天以雲柱領導他們，黑夜以火柱光照他們；
15 Finoi’e o vato am-patrañeo, finaha’e rano bey manahake i an-dalekey;
在曠野中，把岩石打破，水流如注，讓他們喝飽，
16 Nampitotsaha’e torahañe ty lamilamy vaho nampikararaha’e rano hoe oñe.
由岩石中湧出小河，引水流出相似江河。
17 Fe mbe nandilara’ iareo, niola amy Abo Tiañey am-babangoañ’ añe.
但是，他們依舊作惡而得罪上主，在沙漠地區仍然冒犯至高之主。
18 Nitsohe’ iereo an-troke t’i Andrianañahare, nihalaly mahakama ty amy hadrao’iareo.
他們在自己心內試探天主，要求滿足自己貪欲的食物；
19 Toe, nandrabio’ iareo t’i Andrianañahare, ami’ty hoe: Mahafañalankañe fandambañañe an-dratraratra ao hao t’i Andrianañahare,
並且出言反抗天主說：天主豈能設宴於沙漠？
20 Eka, finofo’e i vato nampidoandoan-dranoy, vaho nampanganahanae’e o torahañeo. Aa vaho hahafanjotsoa’e mofo ka? he ho fahana’e hena hao ondati’eo?
他雖能擊石，使水湧出好似湍流；但豈能給人民備辦鮮肉與食物？
21 Aa ie jinaji’ Iehovà, le niforoforo ty fifombo’e, naho namiañañe afo t’Iakobe, vaho nionjoñe am’ Israele ty haviñerañe,
天主聽到後，遂即大發憤怒，烈火燃起，要將雅各伯焚去，怒燄生出，要將以色列剷除；
22 Amy t’ie tsy natoky an’Andrianañahare, vaho tsy niatoa’ iareo ty fandrombaha’e;
因為他們不相信天主，也不肯依靠他的救助。
23 Fe linili’e o rahoñe amboneo, naho sinoka’e o lalambein-dindìñeo,
上主卻仍命令雲彩降下，開啟了天上的門閘，
24 nampikojojoaha’e mane ho kamae’iereo; nanjotsoa’e ampemban-dikerañe.
給他們降下瑪納使他們有飯吃，此外給他們賞賜了天上的糧食。
25 Nikama ty mofom-panalolahy ondatio! nampidobaña’e mahakama nahaeneñe!
天使的食糧，世人可以享受，他又賜下食物，使他們飽足。
26 Nampikofaohe’e an-dikerañe ey ty tiok’ atiñanañe vaho nitehafe’e an-kaozarañe i tiok’ atimoy.
他由高天激起了東風，以他的能力引出南風，
27 Nampidoañe’e am’ iareo ty hena hoe lemboke, voroñe amañ’elatse mira amo fasen-driakeo!
他們降下鮮肉多似微塵灰土，給他們降下飛禽，多似海岸沙數。
28 nampivotrahe’e aivo’ ty tobe’e ao, niarikoboñe i Toem-pimoneña’ey.
降落在他們軍營的中央，在他們帳幕的左右四方，
29 Aa le nikama iareo vaho nianjañe amy te nanjotsoa’e ty hasiji’ iareo.
他們吃了，而且吃得十分飽飫，天主使他們的慾望得以滿足；
30 Ie mboe nibòro ty drao’ iareo, mbe tam-palie’ iareo ao i henay,
但他們的食慾還沒有完全滿足，當他們口中還銜著他們的食物，
31 le nihelofe’ ty haviñeran’ Añahare navetra’e o nanjofak’ am’iereoo, vaho nampihotrahe’e o jinoboñ’ Israeleo.
天主便對他們大發怒憤，殺死了他們肥壯的勇兵，擊倒了以色列的青年人。
32 Ie amy zay iaby, mbe nitolon-kakeo iereo, tsy niantoke o fitoloña’e fanjakao.
雖然如此，他們仍然犯罪，還是不信他的奇妙作為。
33 Aa le nampigadoña’e an-kamodoañe ty andro’ iareo, naho an-kebahebake ty tao’ iareo.
他使他們的時日，迅速消逝，又使他們的歲月，猝然過去。
34 Ie zinevo’e iereo, naho nipay aze, nisoloho vaho nitsoeke an’Andrianañahare,
上主擊殺他們，他們即來尋覓上主，他們回心轉意，也熱切地尋求天主，
35 le nahatiahy te lamilami’ iareo t’i Andrianamboatse, naho t’ie Mpijeba’ iareo i Andrianañaharen-dindimoneñey.
也想起天主是自己的磐石，至高者天主是自己的救主。
36 Fe kinabea’ iareo am-palie; vaho nandañitse am-pameleke.
但是他們卻滿口欺騙，以舌頭向他說出謊言。
37 Toe tsy nifahatse ama’e o arofo’ iareoo, naho tsy nigahiñe amy fañìna’ey.
他們的心對他毫無誠意，不忠於與他所立的約誓。
38 Fe amy fitretreza’ey, le hinaha’e o hakeo’ iareoo, naho tsy rinotsa’e; beteke natoli’e ty haviñera’e, vaho tsy fonga nitroboa’e o fifombo’eo!
但是他卻慈悲為懷，赦免罪污，沒有消滅他們，且常抑止憤怒；也未曾把自己全部怒火洩露。
39 Nitiahi’e te nofotse avao iareo, tioke mihelañe naho tsy mibalike.
他又想起他們不過是血肉，是一陣去而不復返的唏噓。
40 Impire hao ty niodia’ iareo am-patrambey añe, vaho nampioje’Aze an-dratraratra añe?
他們多少次在曠野裏觸犯了他，在沙漠中激怒了他，
41 Eka, niamboho naho nitsok’ an’Andrianañahare iereo, vaho nanigike i Masi’ Israeley
三番五次試探了天主，侮辱了以色列的聖主。
42 Tsy nitiahi’ iereo ty fità’e, i andro nijebaña’e iareo amy rafelahiy,
不再想念他那有力的手臂，拯救他們脫離敵手的時日：
43 Ie nampipoha’e e Mitsraime añe o vilo’eo naho an-tete’ i Tsòañe ao o halatsà’eo.
那日，他曾在埃及國顯了奇蹟，在左罕地行了異事。
44 Nafote’e ho lio o saka’ iareoo, vaho tsy nimete kamaeñe o toraha’ iareoo.
血染了他們的江河與流溪，致使他們沒有了可飲的清水。
45 Nañiraha’e laletse nifamorohotse, namotseke, naho sahoñe nandrotsake.
他使蠅蚋傷害他們，又使蛤蟆侵害他們。
46 Natolo’e amo oletseo ty havokara’ iareo, amo valalao ty tolim-pitoloña’ iareo.
把他們的產物交給蚱蜢，將他們的收穫餵給蝗虫。
47 Rinotsa’e ami’ty havandra ty vahe’ iareo, naho an-drano-panala o sakoa’ iareoo.
下冰雹把他們的葡萄打碎，降寒霜把他們的桑樹打毀，
48 Nengae’e amy havandray o añombe’ iareoo, vaho an-kelatse nibelabela o mpirai-tro’ iareoo.
將他們的牲畜交給瘟疫，將他們的羊群交給毒疾。
49 Nahitri’e am’iereo ty fiforoforoa’e; fifomboañe naho haviñerañe vaho hankàñe; firimboñan’ anjely mpandrotsake.
向他們燃起憤怒之火，赫赫的震怒，以及災禍，好像侵害人們的群魔。
50 Nampimirae’e lalañe i haviñera’ey; tsy navotso’e am-pihomahañe ty fiai’iareo, fa napo’e ho zamanen-kiria ty havelo’ iareo
他為自己的憤怒開了路，未保存他們脫免於死途，瘟死了他們所有的牲畜，
51 Binaibai’e ze hene tañoloñoloña’ i Mitsraime, ty lohan-kaozara’iareo an-kiboho’ i Kame ao.
擊殺了埃及所有的長子，將含帳幕內的頭胎殺死。
52 Nonjone’e hoe añondry ondati’eo; vaho niaoloa’e mb’am-babangoañe añe hoe lia-raike.
他如領羊一般地領出了自己的百姓，他在曠野中引領他們有如引領羊群。
53 Nindese’e tsy nolañeñe, le tsy nihembañe iereo, vaho nampiopoe’ i riakey o rafelahio.
領他們平安走過，使他們一無所畏。而海洋卻把他們的仇人完全淹斃。
54 Nindese’e mb’an-tane’e miavake mb’eo, sikala’ami’ty vohitse vinilim-pità’e havana toy.
引領他們進入自己的聖地，到自己右手所佔領的山區。
55 Rinoa’e aolo’ iareo ka o kilakila’ndatio; le zinara’e an-taly ty lova’ iareo, vaho nampitobea’e amo akiba’ iareoo o fifokoa’ Israeleo.
親自在他們的面前把異民逐散，將那地方以抽籤方式分為家產，讓以色列各族住進他們的帳幔。
56 F’ie nangala-pañahy naho niola aman’Añahare Andindimoneñe, vaho tsy nambena’ iereo o taro’eo;
但他們仍然試探和觸犯上主，沒有遵守至高者的法律，
57 Te mone nibalintoa naho nañorike ty tsy fatokisan-droae’ iareo; niolake hoe fale mibatriotse.
叛逆失信，如同他們的祖先，徘徊歧途，好像邪曲的弓箭。
58 Ie nikai-jaka ama’e amo tamboho’ iareo; vaho nampamarahy aze amo raham-pahasive’iareoo.
因他們的丘壇，招惹了上主的義憤，因他們的雕像，激起了上主的怒. 恨。
59 Nahajanjiñe t’i Andrianañahare le nifombo vaho niheje’e vintañe t’Israele.
天主一聽到，即發憤怒，想將以色列完全擯除；
60 Le naforintse’e ty kivoho’e e Silo ao, i akiba nanoe’e himoneña’e añivo’ondatioy.
甚至他離棄了史羅的居處，就是他在人間所住的帳幕。
61 Nasese’e mb’ am-pandrohizañe añe ty haozara’e, le am-pità’ o rafelahio ty enge’e.
讓自己的力量為人俘擄，將自己的光榮交於敵手；
62 Natolo’e ami’ty fibara ka ondati’eo, naha-fiforoforo Aze i lova’ey.
將自己的百姓交於刀劍，對自己的產業燃起怒燄。
63 Nabotse’ ty afo o ajalahi’eo; naho tsy nanan-tsabo haonjoñe o somondrara’eo.
烈火併吞了他們的青年，處女見不到婚嫁的喜宴；
64 Nampikorovohem-pibara o mpisoro’ iareoo, naho tsy nahafandala o remavoi’ iareoo.
他們的司祭喪身刀劍，他們的寡婦不能弔唁。
65 Nivañoñe amy zao t’i Talè hoe nirotse, manahake ty fanalolahy niopoen-divay.
上主好似由睡夢中醒起，又好像酒後歡樂的勇士。
66 Nampipolie’e an-dafa o rafelahi’eo, le nametsaha’e hasalarañe tsy modo kitro katroke.
他由後方打擊自己的仇讎，使他們永永遠遠蒙羞受辱。
67 Mbore nifarie’e ty kivoho’ Iosefe; le tsy jinobo’e ty tarira’ i Efraime.
他並且棄捨了若瑟的帳幕，不再揀選厄弗辣因的家族。
68 Fe ginene’e ty fifokoa’ Iehodà, i vohy Tsiône nikokoa’ey.
但他卻把猶大的家族揀選；以及自己喜愛的熙雍聖山。
69 Rinanji’e hoe o haboañeo i toe’e miavakey, manahake ty tane naore’e ho nainai’e tsy ho modo toy.
他建築了聖殿如天之高遠，永遠奠定了它如地之牢堅。
70 Jinobo’e ka t’i Davide mpitoro’e, rinambe’e amo golobon’añondrio.
揀選了自己的僕人達味，且自羊圈裏選拔了達味。
71 Boak’ am-piarahañe o añondry mampinonoo ty nendesa’e aze hiaraha’e o tiri’ Iakobe ondati’eo, naho Israele lova’ey
上主召叫放羊時的達味，為牧放自己的百姓雅各伯，為牧放自己的人民以色列，
72 Nifahana’e añ’ arofo-vañonañe le niaoloa’e am-pitàñe mahimbañe.
他以純潔的心牧養他們，他以明智的手領導了他們。
