Salamo 73
1 Toe soaen’ Añahare t’Israele naho o malio añ’arofoo.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 Aa naho izaho, didý tsy ho nipolatitse o tombokoo; ho nidorasitse o liakoo.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 Ie nitsikirike o mpievoñevoñeo, naho nitreako ty havokara’ o lo-tserekeo,
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 Ie tsy manaintaiñe te mihomake, jangañe ka ty sandri’ iareo.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 Tsy ampoheke manahake ondatio; mbore tsy tokoen-draha manahake ondaty ila’eo.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Aa le miravake fiebotseborañe am-bozo’eo; manaroñ’ iareo hoe sikiñe o hasiahañe mandoviakeo.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Mampibotiritse o fihaino’eo ty solike, etsake naho tampe-draha-irieñe ty tro’e.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 Manivetive iereo, mikinia famorekekeañ’ an-karatiañe.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 Fa najado’ iareo hiatreatre o likerañeo o falie’ iareoo, mikariokariok’ an-tane atoy o famele’ iareoo.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Aa le mimpoly atoy ondati’eo, naho genohe’ iereo i rano era’ey.
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 Le hoe iereo: Aia te haharofoanan’ Añahare? mahilala hao i Andindimoneñey?
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Inay ie, o lo-tserekeo— ie mierañerañe manombo vara avao.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Toe tsy vente’e ty nañalioveko ty troko; naho nanasa tañañe an-kalio-tahiñe.
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 Nalovilovy lomoñandro iraho; vaho nililoveñe boa-maraiñe.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 Lehe ataoko te, zao ty ho volañeko; hete! tsy ho nahity amo tariran’ ana’oo.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 Fa ie nitsakoreako, haharendreke o raha zao, le nihamokorañe o masokoo,
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 Ampara’ te niziliheko an-toen’Añahare miavake ao; vaho nahaisake ty figadoña’ iareo.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Toe apo’o an-tane malama iereo; ampikorovohe’o mb’an-karotsahañe ao.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 Hoke! akore ty fiantoa’ iareo anianike, Fa binotsa’ ty firevendreveñañe.
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 Hoe nofy t’ie tsekake; ry Talè, ie mivañon-dRehe le ho heje’o vintañ’ iareo.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 Fa nikokentrekokentreñe ty troko naho niteveke ty an-tsapavoako ao,
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 Akore ty hanèko naho ty habahimoako, hoe biby añatrefa’o eo.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Fe mpiama’o nainai’e iraho; rinambe’o ty tañako havana,
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 Hiaoloa’o ami’ty fanoroa’o, vaho ho rambese’o mb’añ’engeñe mb’eo.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Ia ro ahiko an-dikerañe ao, naho tsy Ihe? le tsy amam-pisalalàko an-tane atoy naho tsy Ihe.
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 Milesa ty nofoko naho o ovakoo, fa i Andrianañahare ro haozaran- troko naho ty anjarako nainai’e.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 Toe hihomake ze lavits’ Azo; songa aitoa’o ze miamboho ama’o hañarapiloa’e.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 Fe soa ho ahy ty fañarineako aman’Añahare, fipalirako t’i Iehovà Talè, hataliliko iaby o tolon-draha’oo.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
