Salamo 137

1 Tañ’olon-tsaka e Bavele eo, ty nitoboha’ay naho nirovetse, t’ie nahatiahy i Tsiône.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 Amo sohihy añivo’eo ty nandradoradoa’ay o marovani’aio,

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 Teo ty nihalalia’ o mpanese anaio sabo, naho nipaia’ o mpampisoañ’ anaio rebeke, ami’ty hoe: Isabò o sabo’ i Tsiôneo.

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 Aa vaho akore ty hisaboentika ty sabo’ Iehovà an-tanen’ ambahiny atoy?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 Naho haliñoko irehe ry Ierosalaime, le angao ho kombimba ty sirako havana.

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Adono hipitek’ ami’ty lañilañiko ty lelako, naho tsy mahatiahy azo iraho, lehe tsy aonjoko ambone’ ze mahafale ahiko iaby t’Ierosalaime.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Tiahio ry Iehovà ty kabò’o amo nte Edomeo tañ’andro’ Ierosalaime: Rotsaho! hoe iereo, akoromaho pak’amo mananta’eo!

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Ry anak-ampela’ i Bavele, harotsake irehe, haha ty hañavak’azo amy nañondroha’o ama’aio.

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 Fale ty handrambe o anak’ajaja’oo, handretsake iareo an-damilamy eo.

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.