Salamo 120

1 Izaho niampoheke, le nikanjy Iehovà, vaho tinoi’e.

Ka Gospodu zavikah u nevolji svojoj, i usliši me.

2 O ry Iehovà, apitsoho an-tsoñin-dremborake ty fiaiko, boak’ ami’ty lela mamañahy.

Gospode! izbavi dušu moju od usta lažljivijeh i od jezika lukavoga.

3 Inon-ty homeañ’ azo, ino ka ty hanoeñe ama’o ty lela letra’e tia?

Šta æe ti dati i šta æe ti prinijeti jezik lukavi?

4 ana-pale masiom-panalolahy, naho forohan’ andrabey!

On je kao oštre strijele u jakoga, kao ugljevlje smrekovo.

5 Hankàñe amako te mañialo e Mèseke añe, naho ty fimoneñako an-kiboho’ i Kedàre ao!

Teško meni kad sam tuðin kod Meseha, živim kod šatora Kidarskih.

6 Loho hatr’ela’e ty nitraofam-piaiko ami’ty kivoho’ o malaim-pilongoañeo.

Dugo je živjela duša moja s onima koji mrze na mir.

7 Toe mpitea filongoan-draho; fa ie ivolañako, aly avao ty onjone’ iereo.

Ja sam miran; ali kad stanem govoriti, u njih je rat.