< Salamo 109 >
1 Ry Andrianañaharem-pandrengeako, Ko mianjiñe,
Bože, slavo moja, nemoj muèati,
2 fa nasoka’ iareo amako ty vava raty naho ty vavam-pamañahiañe fa nifosa ahy an-dela mibodiake.
Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.
3 Niarikoboña’ iareo am-pivolam-palaiñañe; vaho nialy amako tsy am-poto’e.
Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.
4 Manisý ahy iereo ho valem-pikokoako, izaho mpitalaho.
Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
5 Tinambe’ iareo raty hasolo ty soa naho falaiñañe hasolo ty fikokoako.
Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
6 Tendreo ty lo-tsereke hifehe aze, ampijohaño am-pitàn-kavana’e ty mpañinje,
Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
7 ie zakaeñe, ampiboaho te voa, le hatao tahiñe i fisolohoa’ey.
Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.
8 Ho tomoreñe o andro’eo, vaho ho tavaneñe i fitoloña’ey.
Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
9 Le ho bode-rae o ana’eo vaho ho ramavoy ty vali’e.
Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
10 Ho mpangatake miriorio o ana’eo; hipay ty lintse’iareo am-bangiñe añe.
Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.
11 Hifetreha’ ty mpampisongo ze hene vara’e; naho ho volose’ o ambahinio ty tolin-kamokora’e.
Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu.
12 Ee t’ie tsy ho am-piferenaiñañe, naho leo raike tsy hitretre o ana’e bode-raeo
Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
13 Haitoañe o tiri’eo, vaho ho faopaoheñe ami’ty tariratse handimbe ty añara’ iareo.
Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.
14 Le ho tohineñe am’ Iehovà ty hakeon-drae’e; naho tsy ho faoheñe ami tahin-drene’e.
Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.
15 Ho aolo’ Iehovà nainai’e abey iereo, soa te hapitso’e an-tane atoy ty fitiahiañe iareo.
Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;
16 Amy te namoea’e ty hiferenaiñe, te mone nampisoañe ondaty rarake naho poie’e, naho ty mioremeñe, hañohofa’e loza.
Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.
17 Ie nimpitea onjitse, le nifotetse ama’e, nalain-tata re, le nihànkaña’e.
Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
18 Nanaroñe aze hoe sarimbo ty fañompà’e; nizilik’ an-tro’e ao hoe rano, naho hoe solik’ an-taola’e ao.
Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
19 Ho ama’e manahake ty lamba iombea’e, naho hoe ty sadia fidiaña’e.
Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše.
20 Izay ty paia’ o malaiñe ahio hanoe’ Iehovà amako, o mañofoke ty fiaikoo.
Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
21 F’Ihe, ry Iehovà Talè, ano amako sazò i tahina’oy; ami’ty hasoa ty fiferenaiña’o, ihahao,
A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me.
22 fa misotry naho rarake, naho fere ty troko añ’ovako ao;
Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
23 zaho mimian-koe talinjo mitibake vaho nahifik’ añe hoe valala.
Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce.
24 Mitrezontrezo ty ongoko fa mililitse; vaho boroka ty sandriko, tsy aman-tsolike.
Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.
25 Ifosàñe, te isa’ iareo, le akofikofi’iareo loha.
Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom.
26 Imbao iraho, ry Iehovà Andrianañahareko; rombaho raho ty amy fiferenaiña’oy.
Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
27 Hahafohina’ iareo t’ie i fità’oy, te Ihe ry Iehovà, ro mitoloñe.
Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio.
28 Angao hamàtse iereo, f’ihe mitahia; ie mitroatse le ho salatse, fe ho fale ty mpitoro’o.
Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.
29 Hampisikineñe hameñarañe o mpanesek’ ahikoo, naho hiholonkoñan-kasalarañe hoe sarimbo.
Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
30 Honjone’ ty vavako fañandriañañe t’Iehovà; ho rengeko añivo’ i màroy.
Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga,
31 Amy t’ie mijohañe am-pitàn-kavana’ ty poie’e, hañaha’e amo mpanisì’ azeo.
Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.