Salamo 107
1 Andriañeñe t’Iehovà, amy te Ie ro soa; nainai’e ty fiferenaiña’e.
請您們向上主讚頌，因為祂是美善寬仁，祂的仁慈永遠常存。
2 Ano izay ry jineba’ Iehovà— ry nijebañe’e am-pitàn-drafelahy,
歌詠此曲的人們是：上主親身所救贖的，由敵人手中救出的，
3 vaho hinoloholo’e hirik’ amo taneo, boak’atiñanañe naho ahandrefañ’ añe, boak’ avaratse vaho hirik’ amy riakey.
從各地召集來的，東南西北聚來的。
4 Nirererere ambabangoañ’ añe iereo, an-dratraratra ao, tsy nahaonin-drova fimoneñañe.
他們在曠野和沙漠中漂流，找不到安居之城的道路。
5 Nisalikoeñe naho taliñiereñe, nitoirañe añ’ova ao ty fiai’ iareo.
他們口渴而又腹饑，生命已經奄奄一息；
6 Le nitoreo am’ Iehovà an-kaloviloviañe naho hinaha’e amo hasotria’iareoo,
他們於急難中一哀救上主，上主即拯救他們脫離困苦，
7 Nindese’e mb’an-dalam-bantam-beo higodañe mb’an-drova fimoneñañe añe.
引領他們走入正道，走內入可安居的城廓。
8 Handriañe’ iereo t’Iehovà ty amy fiferenaiña’ey naho o fitoloña’e fanjaka amo ana’ondatioo,
願他們感謝上主的仁慈，稱頌祂給人子顯的奇蹟。
9 fa nieneñe’e ty fiaiñe taliñiereñe, nanjañe’e raha soa ty troke nilimpoa.
因為祂使饑渴的人得到飽飫，祂使肚餓人享盡美物。
10 Teo ty nitozòke añ’ieñe ao naho an-talinjon-kavilasy ao, rinohy an-kasotriañe naho vý,
他們坐在黑暗與死影裏，盡為痛苦與鐵鍊所縛繫，
11 amy t’ie niody amo fepèn’Añahareo, vaho nañovok’ i famerea’ i Andindimoneñey.
因為背棄了天主的命令，又輕視了至高者的叮嚀。
12 Aa le nampibokohe’e ty arofo’ iareo am-pitromahañe, nampidaleandaleañe tsy amam-pañimba.
因此，祂以苦難折磨了他們的心神，他們跌倒了，卻沒有人來扶持他們。
13 Le nitoreo am’ Iehovà t’ie niankoheke, le rinomba’e amo fikoretañeo;
他們在急難中哀求上主，上主即救他們脫離困苦，
14 naaka’e boak’ añ’ieñe naho an-talinjon-kavilasy ao, vaho nipoñafe’e o silisilio.
領他們擺脫死影與黑暗，把他們的銬鐐完全弄斷。
15 Handriañe’ iareo t’i Iehovà ty amy fiferenaiña’ey naho o halatsañe nanoe’e amo ana’ ondatioo,
願他們感謝上主的仁慈，稱頌祂給人子顯的奇蹟。
16 amy te pinaratsà’e o lalam-bey torisìkeo naho pinozapoza’e o doda viñeo.
因為祂把銅門摧毀，又把鐵閂擊碎。
17 Nampisotriañe o seretseo ty amo fiolà’eo, naho o tahi’eo.
他們因行為邪惡而病重，因犯罪而遭受苦痛；
18 Nampangori’ ty fiai’ iareo ze atao hàneñe, ie nitotoke o lalam-bein-kavilasio.
他們厭棄各樣的食物，快已接近死亡的門戶。
19 Le nitoreo am’ Iehovà t’ie niampoheke, vaho rinomba’e amo haemberañeo.
他們於急難中一哀求主，上主即拯救他們脫離困苦。
20 Nahitri’e i tsara’ey nahajangañe iareo vaho navotso’e amy kiboriy.
主發一言就將他們病除，且拯救他們脫離了陰府。
21 Andriañe’ iereo t’Iehovà ty amy fiferenaiña’ey naho o halatsañe fanoe’e amo ana’ondatioo,
願他們感謝上主[的仁慈，稱頌祂給人子顯的奇蹟。
22 Ee t’ie hibanabana sorom- pañandriañañe naho hitalily o fitoloña’eo an-drebeke;
願他們獻上感恩的祭獻，將祂的工程歡樂地宣傳。
23 Ao ty mizotso mb’an-tsambo an-driake ey; o mpanao balibalik’ an-drano mieneneo,
他們乖船，下海行航，在大洋中往來經商，
24 Fa niisa’ iareo o sata’ Iehovào, o halatsàñe fanoe’e an-dalekeo.
他們看見過上主的奇異作為，遇到過祂行於汪洋中的奇跡：
25 Amy tsara’ey, nitroatse ty tio-bey, nampitoabotse o alon-driakeo.
祂一發命，風浪狂掀，海中波檮頓時高翻，
26 Nionjomb’an-dindimb’eo iereo, vaho nizotso mb’an-dalek’ ao; nitranak’ ami’ty hekoheko’e ty fiai’iareo.
時而忽躍沖天，時而忽墜棎淵；此危急之中，他們膽戰心寒，
27 Nivembeñe, nisiotsiotse hoe jike; fonga nilesa ty hihi’ iareo.
恍惚且暈眩，有如醉漢；一切的經驗全部紊亂。
28 Nitoreove’ iareo t’Iehovà an-kasosorañe, vaho natsoa’e an-kasotriañe.
他們於急難中一哀求上主，上主即拯救他們脫離困苦。
29 Nampipendreñe’e i tio-beiy, le nitsiñe o onjan-driakeo.
祂化風暴為平靜，海濤頓時便安定；
30 Niehake iereo te nibànatse, vaho nitehafe’e mb’amy fipalirañe nisalalaeñey.
祂使風平浪靜，大家個個歡忭，祂領他們登上了渴薶的海岸。
31 Handriañe’ iereo t’Iehovà ty amy fiferenaiña’ey, naho o halatsañe fanoe’e amo ana’ ondatioo.
願他們感謝上主的仁慈，稱頌祂給人子的奇蹟，
32 Ee t’ie honjone’ iareo am-pivori’ ondatio vaho handrenge Aze ami’ty fiambesa’ o androanavio.
在人民的集會中頌揚祂，在長老的議上讚美祂。
33 Afote’e ho ratraratra o sakao, naho ho tane kankañe o torahañeo;
上主使河域變為荒灘，青使清水泉變成乾川，
34 ho fatran-tsira ty tane kobokara, ty ami’ty tsihavokara’ o mpitobok’ ama’eo.
使肥沃土地變為鹹田，都因當地居民的罪愆。
35 Ampanginakinahe’e o tane mihedatseo, vaho ampanganahanae’e o kirikintañeo;
祂又能使沙漠變成水源，使旱地變成水泉。
36 hampitobea’e o limpoañeo, hañoreña’iareo rova fimoneñañe.
把饑餓的人徒置在那地，使他們與興建者安居的城邑；
37 Handrarake an-teteke ao iereo, naho hambole tetem-bahe, vaho hanonton-tsabo vokatse;
耕田種地，開懇了葡萄園，因此收穫果實，豐富出產。
38 Tahie’e ka iereo hanaranàha’e maro, le tsy apo’e hiha-rìtse o añombe’eo.
上主祝福了他們人口繁衍，賞賜他們的牲畜有增無減。
39 Ie nitaketrake iereo, ninìke ami’ty famorekekeañe, naho fanilofañe, vaho anahelo;
其後因慘遭災患苦茌難，人口減少而被棄如前。
40 ampidoaña’e ìnje o roandriañeo, ampiriorioe’e am-bangý tsy aman-dalañe añe,
但上主卻使權貴遭受恥辱，任他們徘徊歧途無路可走。
41 toe aonjo’e ambone’ o hasotriañeo i rarakey, vaho anoe hoe lia-raike o hasavereña’eo.
但拯救貧窮人脫離災難，使他們家屬多如羊群一般。
42 Isa’ o vantañeo izay le mifale, fonga mamìm-bava ka ty hatsivokarañe.
正直的人見到必然歡忭，但邪惡的人卻啞口無言。
43 Ia ty mahihitse, hiharaharà’e? ie ro mahafohiñe ty fiferenaiña’ Iehovà.
那一位賢哲詳察此事，並能體會上主的仁慈！
