< Salamo 106 >
1 Treño t’Iehovà; andriaño t’Iehovà, amy te Ie ro soa; nainai’e ty fiferenaiña’e.
阿肋路亞。請您們向木讚頌,因為祂是美善寬仁,祂的仁慈永遠常存。
2 Ia ty mahatalily o sata fanjaka’ Iehovào? ndra hahafitsey o enge’e iabio?
誰能說完上主的大能化工。誰能述盡上主的一切光榮?
3 Haha ze mahafiambeñe ty hatò, naho mitolom-panao ty fahiti’e.
遵守誡命的人真是有福!時時行義的人,真是有福!
4 Tiahio iraho, ry Iehovà, naho isohe’o ondati’oo; itiliho amy fandrombaha’oy.
上主,求您為了您對百姓的仁慈,記念我,又求您按照您施救的扶助,看顧我,
5 Hahatreavako ty firaoraoa’ o jinobo’oo, hirebeke ami’ty hafalea’ i fifehea’oy, hitrao-pitreñañe amy lova’oy.
使我享見您選民的福樂,因您百姓的歡笑而歡笑;使我因您的產業而自豪。
6 Nindre nandilatse amo roae’aio zahay; nanao hakeo, nitolon-karatiañe.
我們和我們的祖先都犯過罪;都曾為非作歹而無惡不為;
7 Tsy nihaoñe’ o rae’ay e Mitsraimeo o halatsà’oo; tsy nitiahi’ iereo o fiferenaiña’o vokatseo, te mone niola amy Abo Tiañe, an-dRiake Mena añe.
我們祖先在埃及的時期,對您奇蹟的意義總不領會,也總不懷念您眾多的恩惠,且在紅海畔將至高者違背。
8 Fe rinomba’e ty amy tahina’ey, hampaharofoana’e ty haozara’e.
但祂為了自己的名,仍然救了他們。這是為了彰顯祂自己的神威大能。
9 Trinevo’e i Riake Menay, le nimaike, vaho niaoloa’e, nitoañe o lalekeo hoe te fatram-bey.
祂一呵斥紅海,紅海立即乾涸,領他們走過海底,像走過沙漠。
10 Le rinomba’e boak’an-taña’ i malaiñe iareoy, naho jineba’e am-pità’ i rafelahiy.
救他們擺脫仇恨者的壓迫,從敵人的手中將他們救回。
11 Nopoe’ i ranoy o rafelahi’eo; tsy nanisàñe honka’e.
海水卻淹沒了他們的敵人,敵人連一酤也沒有留存。
12 Aa le natokisa’ iareo o tsara’eo, nisaboeñe ty enge’e.
他們才相信了祂的諾言,高聲歌頌了對祂的頌讚。
13 Fe nihaliño’ iereo anianike o sata’eo tsy nahaliñe o famerea’eo.
他們很快就忘了上主的作為,他們不再堅持順從祂的旨意,
14 Le niazo’ ty hasiji-mena an-jerezere tane añe; nazizi’ iereo am-babangoañe ao t’i Andrianañahare.
遂在曠野中放縱貪慾,在荒蕪之地試探天主。
15 Aa le nitolora’e i nihalalie’ iereoy, fe nañiraha’e haborokàñe ty fiai’iereo.
上主雖滿足了他們的貪求,卻使他們的肚腹發生毒瘤。
16 Ie nitsikirike i Mosè an-tobe ao, naho i Aharone navahe’ Iehovày,
他們在營中竟對梅瑟起了嫉妒。
17 le nisokake i taney niteleñe i Datane; naho nandembeke ty fehe’ i Abirame.
地裂開口吞下了達堂,掩蓋了阿彼蘭的同黨。
18 Nisolebare’ ty afo añivo’ i rimboñey; niforototoe’ i firebarebàñey o tsivokatseo.
有烈火在他們集會中燃起,火焰就把切所有的惡徒焚毀。
19 Nitsene bania e Korebe añe iereo, naho nilokoloko amy sare trinanakey;
在曷勒布製造了牛犢,竟崇拜了一個金鑄的一個神偶;
20 aa le natakalo’ iereo sare bania mivazakota ahetse, ty engen’ Añahare.
將自己的光榮天主,變成了吃草的牛犢;
21 Nihaliño’ iereo t’i Andrianañahare mpandrombake iareo, I nanao raha fanjàka e Mitsraimey,
竟將拯救自己的天主忘記:祂曾在埃及地顯示了奇事,
22 raha tsitantane an-tane’ i Kame vaho raha naharevendreveñe an-dRiake Mena añe.
祂也曾在含邦施行過靈蹟,祂也曾在紅海發顯過奇異。
23 Aa le nanao ty hoe t’ie harotsa’e: naho tsy te nijohañe an-jebañe añatrefa’e eo t’i Mosè jinobo’e, nampivioñe i haviñera’ey tsy hanjamana’e.
若非祂揀選的梅瑟出場,站立在當地的前方,挽回祂存心滅絕的怒浪,祂早就下令全部將他們滅亡。
24 Niheje’ iereo amy zao i tane nirieñey; tsy natokisañe o tsara’eo,
他們還輕視了福地樂土,對上主的諾言不肯信取;
25 f’ie niñeoñeoñe an-kijà ao, tsy hinao’ iereo ty fiarañanaña’ Iehovà.
在自己帳幕內抱怨懷恨,不願意聽從上主的聲音。
26 Aa le nifanta te hampikorovohe’e an-jerezere tane ao,
上主於是向他們舉手起誓,要在曠野使他們喪身倒斃;
27 naho havarakai’e amo fifeheañeo ty tarira’ iareo vaho haparatsà’e amo taneo.
要將他們伙的子孫分散異邦,要使他們在大地各處流亡。
28 Mbore nireketse amy Baale-Peore iereo vaho nampibotseke haneñe nisoroñañe an-dolo.
此後,他們歸依巴耳培敖耳,還分食祭祀過死神的祭品。
29 Aa le nampiviñere’ iereo amo fitoloña’ iareoo, vaho natorotosi’e an-kiria.
又作惡犯罪觸怒了上主,祂忽降災禍將他們懲處;
30 Niongak’ amy zao t’i Pinekase le nijebañe, vaho nisebañeñe i angorosiy.
丕乃哈斯奮起調定停,這災禍才止息平定。
31 Nivolilien-ko havañonañe ama’e zay. ho a ze hene tarira’e mifandimbeo.
這確實算是他的功勳,世世代代感念不盡。
32 Nampiviñera’ iareo ka amo rano mpilie-drokoñeo, le niazom-boiñe ty am’iereo t’i Mosè;
此後他們在默黎巴激怒上主,為了他們的理由,梅瑟也連累受苦;
33 amy t’ie nikai-jaka amy arofo’ey, le kamaike ty niakatse am-pivimbi’e ao.
因他們使他精神苦悶,他脣舌說話未加謹慎。
34 Tsy nifongore’ iareo ondatio, amy nandilia’ Iehovà hanoeñey,
上主命他們消滅異民,他們卻沒有聽命履行,
35 Te mone nifañaoñe amo kilakila‘ndatio naho nizatse o sata’eo,
反而同異民混雜來往,學會他們的不良習尚,
36 naho nitoroñe o saren-drahare’eo ze nanjare fandrik’ am’ iereo,
竟崇拜了他們的偶像,偶像成了他們的羅網。
37 naho nasoro’ iereo amo kokolampao o anadahi’iareoo naho o anak’ ampela’iareoo,
他們竟殺自己的兒女,把他們獻給邪魔惡鬼,
38 vaho nampiorike lio-maliñe, ty lion’ anadahy naho anak’ampela, ie nasoro’ iereo amo saren-drahare’ i Kanànao, vaho vinetan-dio i taney.
傾流了無罪者的血,奉獻給客納罕的木偶,那地就疲流血所玷污。
39 Aa le nihativa am-pitoloñañe, nañarapilo amo fisafiria’iareoo.
他們因自己的作為,毫無廉恥,他們因自己的惡行,行同娼妓。
40 Toly ndra niviañe am’ondatio ty haviñera’ Iehovà, vaho niheje’e i lova’ey.
為此,上主向百姓大發憤怒,並對自己的人民憎恨厭惡;
41 Natolo’e am-pità’ o fifeheañeo iereo, hifehea’ o rafelahi’eo.
把他們交在異民的手內,讓惱恨他們的人來主宰,
42 Niforekeke’ o nifankalaiñe am’iereoo le nareke ambane’ fità’iareo.
為他們的仇人所虐待,在他們的手下受迫害。
43 Beteke rinomba’e, f’ie nizehatse an-tsafiry, vaho nilempotse an-kakeo.
上主曾多次拯救他們但他們仍是抗不從命,陷於自己罪惡的深坑。
44 Ie nivazoho’e ty falovilovi’ iareo, naho jinanji’e o fitoreova’ iareoo,
上主聽到了他們的哀鳴,又垂顧了他們受的災情,
45 le nitiahi’e ty am’ iereo i fañina’ey naho niselekaiñe, ty amo hene fiferenaiña’eo;
憶起了祂自己恩待他們的盟約,憐憫了他們,只因祂的慈愛太多。
46 ie nampitretreze’e amo nanese iareo am-pandrohizañeo.
使他們在俘擄他們的人前,成為自己憐憫的因緣。
47 Rombaho zahay ry Iehovà Andrianañahare’ay, vaho atontono boak’ amo fifeheañeo, hañandriaña’ay ty tahina’o masiñe, vaho hitreñe amo enge’oo.
上主,我們的天主,求您拯救我們,由異民召回我們重逢,為讚美您的聖名,並以讚美您為光榮。
48 Andriañeñe t’Iehovà, Andrianañahare’ Israele, boak’an-kaehae’e pak’an-kaehae’e; vaho hene hiredoñe ami’ty hoe ondatio: Ie Izay, Treño t’Ià.
上主以色列的天主,從永遠到永遠受讚美!願全體百姓齊聲說:阿們,亞肋路亞。