< Salamo 102 >

1 ie andeme’e vaho mandoa toreo aman’Añahare. Ry Iehovà, janjiño ty halaliko; le ampomb’ama’o ty toreoko.
Molitva nevoljnika koji je klonuo pa svoju tugu izlijeva Jahve, usliši molitvu moju, i vapaj moj k tebi da dođe!
2 Ko aeta’o amako ty lahara’o añ’andron-kaloviloviañe. atokilaño amako ty ravembia’o; malisà hanoiñe ahy ami’ty andro ikanjiako.
Nemoj sakrivati lice od mene u dan moje nevolje! Prigni k meni uho svoje: kad te prizovem, brzo me usliši!
3 Mihelañe hoe hatoeñe o androkoo; miforehetse hoe an-toñak’ ao o taolakoo.
Jer moji dani nestaju poput dima, a moje kosti gore kao oganj.
4 Pinaoke hoe ahetse ty troko vaho miheatse toe andikofako ty mitozin-kaneñe.
Srce mi se suši kao pokošena trava i kruh svoj zaboravljam jesti.
5 Mipitek’ an-taolako ao ty holiko ty ami’ty volam-piselekaiñako.
Od snažnih jecaja mojih kosti mi uz kožu prionuše.
6 Hoe tangongo am-patrañe añe iraho, hoe vorondolon-dratraratra.
Sličan sam čaplji u pustinji, postah k'o ćuk na pustoj razvalini.
7 Mandre an-tsareke iraho; manahake ty tivoke miereñereñe an-tampènake ey.
Ne nalazim sna i uzdišem k'o samotan vrabac na krovu.
8 Mañinje ahy lomoñandro o rafelahikoo; mamàtsy ahiko o mpirengevok’amakoo,
Svagda me grde dušmani moji; mnome se proklinju što bjesne na me.
9 Fa nihaneko hoe ampemba ty lavenoke, vaho linaroko firovetse ty finomako,
Pepeo jedem poput kruha, a piće svoje miješam sa suzama
10 ty ami’ty haviñera’o naho ty fifombo’o, fa rinambe’o iraho le nahifi’o añe.
zbog tvoje ljutine i gnjeva, jer si me digao i bacio.
11 Manahake ty fipononòran-talinjo o androkoo; vaho miheatse hoe boka iraho.
Moji su dani k'o oduljena sjena, a ja se, gle, sušim poput trave.
12 Nainai’e eo irehe ry Iehovà, ty Tahina’o an-tarirats’ an-tariratse.
A ti, o Jahve, ostaješ dovijeka i tvoje ime kroza sva koljena.
13 Hiongake irehe hitretre i Tsiône, fa tsatoke te hisohe’o, ie tondroke i nifantañañey.
Ustani, smiluj se Sionu: vrijeme je da mu se smiluješ - sada je čas!
14 No’ o mpitoro’oo o vato’eo; mbore kokoa’ iereo o lembo’eo.
Jer milo je slugama tvojim kamenje njegovo, žale ruševine njegove.
15 Soa te hañeveña’ o fifeheañeo ty tahina’ Iehovà, naho ze hene mpanjaka’ ty tane toy ty enge’o;
Tad će se pogani bojati, Jahve, imena tvojega i svi kraljevi zemlje slave tvoje
16 fa nitratrañàhe’ Iehovà ty Tsiône ie niboak’ amy enge’ey.
kad Jahve opet sazda Sion, kad se pokaže u slavi svojoj,
17 Nihaoñe’e ty halali’ o poi’eo; vaho tsy niambohoa’e ty toreo’ iareo
kad se osvrne na prošnju ubogih i ne prezre molitve njihove.
18 Ho patereñe ho a ty tariratse mandimbe, soa te handrenge Ià ondaty mboe tsy nanoeñeo:
Nek' se zapiše ovo za budući naraštaj, puk što nastane neka hvali Jahvu.
19 Nivazohoe’e boak’an-toe’e masiñe ankaboañ’ añe, nisary ty tane toy boak’ an-dikerañe eñe t’Iehovà,
Jer Jahve gleda sa svog uzvišenog svetišta, s nebesa na zemlju gleda
20 hijanjiñe ty fiñeoñeom-pirohy, hañaha o nafatse havetrakeo
da čuje jauke sužnjeva, da izbavi smrti predane,
21 soa te ho talilie’ ondaty e Tsiône ao ty tahina’ Iehovà, naho ty enge’e e Ierosalaime ao,
da se na Sionu navijesti ime Jahvino i njegova hvala u Jeruzalemu
22 ie mifanontoñe ondatio, naho o fifeheañeo hitoroñe Iehovà.
kad se narodi skupe i kraljevstva da služe Jahvi.
23 Nado’e deme’e iraho añivon-dalañe eo; nitomore’e o androkoo.
Putem je istrošio sile moje, skratio mi dane.
24 Hoe iraho, Ry Andrianañahareko, ehe, ko ampisintahe’o añivo’ o androkoo iraho; mitakatse ze kila tariratse o tao’oo.
Rekoh: “Bože moj, nemoj me uzeti u sredini dana mojih! Kroza sva koljena traju godine tvoje.
25 Haehae irehe ro nañoreñe ty tane toy, satam-pità’o o likerañeo.
U početku utemelji zemlju, i nebo je djelo ruku tvojih.
26 Ho momoke iereo, fa nainai’e eo irehe; fonga hikoneatse hoe sikiñe hambo’e, ampilimbeze’o hoe sarimbo vaho ho vaoe’o iereo.
Propast će, ti ćeš ostati, sve će ostarjeti kao odjeća. Mijenjaš ih poput haljine i nestaju:
27 Fe tsy mihotike irehe, tsy mbia higadoñe o tao’oo.
ti si uvijek isti - godinama tvojim nema kraja.
28 Le lia’e ho eo o anam-pitoro’oo, le hijadoñe añatrefa’o eo o tiri’eo.
Djeca će tvojih slugu živjeti u miru i potomstvo će njihovo trajati pred tobom.

< Salamo 102 >