Ohabolana 1
1 O razan-tsaontsi’ i Selomò ana’ i Davide, mpanjaka’ Israeleo:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Haharendrehañe ty hihitse naho ty anatse; hahafohinañe o saontsy minday hilàlao,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 hañanarañe filieram-batañe, havañonañe, zaka-to, naho tsy firihiañe,
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 haringatañe amy trentrañey, hampahihitse naho hampahilala o tora’eo;
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 hijanjiña’e ty mahihitse hanompea’e hilala, le ho verèñe an-kihitse ty maharendreke,
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 hahavaky o hatòm-bolañeo, naho o fandrazañañeo, ty enta’ o mahihitseo vaho o razan-tsaontsi’eo.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Ty fañeveñañ’am’ Iehovà ro fifotoran-kilala, fe malain-kihitse naho anatse ty gege.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 O anake, tsendreño, ty fameren-drae’o, naho ko ado’o ty fañòhan-drene’o;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Ie firavahañe soa an-doha’o eo vaho hareañe am-bozo’o eo.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 O anake, ihe edrè’ o tsivokatseo, ko miantoke.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Ie manao ty hoe: Antao hindre ama’ay; antao hivoñon-dio, hiambotrak’ am’ondaty mahitio tsy aman-tali’ey;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 hagodran-tika veloñe iareo manahake i kiboriy, ty vata’e iaby, hambañe amo mivariñe an-kòak’ aoo; (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Hahaisake ze atao vara soa, hañatsafan-draha kinopake amo akiban-tikañeo;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Mipiteha ama’ay arè, sindre hitraok’ an-koroñe raike.—
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 O anake, tsy iharoan-dia iereo, kalaño ty tombo’o tsy ho ami’ty lala’ iareo;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 fa milay mb’an-katsivokaram-b’eo o tombo’ iareo malisa hampiori-dioo.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Toe tsy vente’e ty amohàm-pandrike ambane’ ty masom-boroñe eo!
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 fe o liom-bata’eo ty iampira’ iareo, ty fiai’iareo avao ty amandroña’iareo.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Izay ty sata’ o mpitavam-bara am-patiti’eo, asinta’e ty fiai’ i mitañ’ aze’ey.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Mikok’ an-dalambey eo t’i Hihitse; poñafe’e an-tameañe ey i fiarañanaña’ey.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 Mikaik’ ami’ty fangovovoha’ondatio, mametse saontsy an-dalam-pizilihañ’an-drova eo:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Pak’ombia ry seretseo ty mbe ho tea’o ty firoerano’o? naho mbe hifale ami’ty famokafoka’e o mpanivetiveo, vaho mbe halain-kilala o gegeo?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Mibaliha ty amy fañendahakoy, Hadoako ama’ areo ty añ’ovako ao; hampahafohineko anahareo o entakoo.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Amy te nikoike iraho, f’ie nifoneñe; nahitiko ty tañako, fe leo raike tsy nañaoñe,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 fonga nifarie’ areo o fañerekoo, vaho niambohoa’ areo o endakoo,
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Aa le izaho ka ty hiankahake ami’ty hankà’areo, vaho ho kizaheko t’ie mianifañe,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 ie vovoa’ ty havorombeloñe hoe te tiobey, naho iambovoa’ ty hankàñe manahake te talio, ie iambotraha’ ty haloviloviañe naho ty halonjerañe,
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Hikaik’ ahy amy zao iereo fe hamoeako hitsoek’ ahy fa tsy hahaoniñe.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Amy t’ie nalain-kilala, tsy nijoboñe ty fañeveñañe am’ Iehovà,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 nitambolitritrie’ iereo ty fañerèko, vaho tsinambolitio’ iereo o fitrevokoo,
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Aa le hagedra’ iareo ty voka’ o sata’ iareoo, naho ho etsa-kilily,
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Ie mañoho-doza amo trentrañeo t’ie miamboho, naho mandrotsake o dagolao t’ie midada.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Fe ho soa fimoneñe ty mitsendreñe ahiko vaho hiaiñ’añ’oleñañe, tsy ho hemban-kankàñe.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
