Ohabolana 1
1 O razan-tsaontsi’ i Selomò ana’ i Davide, mpanjaka’ Israeleo:
以色列王大卫儿子所罗门的箴言：
2 Haharendrehañe ty hihitse naho ty anatse; hahafohinañe o saontsy minday hilàlao,
要使人晓得智慧和训诲， 分辨通达的言语，
3 hañanarañe filieram-batañe, havañonañe, zaka-to, naho tsy firihiañe,
使人处事领受智慧、 仁义、公平、正直的训诲，
4 haringatañe amy trentrañey, hampahihitse naho hampahilala o tora’eo;
使愚人灵明， 使少年人有知识和谋略，
5 hijanjiña’e ty mahihitse hanompea’e hilala, le ho verèñe an-kihitse ty maharendreke,
使智慧人听见，增长学问， 使聪明人得着智谋，
6 hahavaky o hatòm-bolañeo, naho o fandrazañañeo, ty enta’ o mahihitseo vaho o razan-tsaontsi’eo.
使人明白箴言和譬喻， 懂得智慧人的言词和谜语。
7 Ty fañeveñañ’am’ Iehovà ro fifotoran-kilala, fe malain-kihitse naho anatse ty gege.
敬畏耶和华是知识的开端； 愚妄人藐视智慧和训诲。
8 O anake, tsendreño, ty fameren-drae’o, naho ko ado’o ty fañòhan-drene’o;
我儿，要听你父亲的训诲， 不可离弃你母亲的法则；
9 Ie firavahañe soa an-doha’o eo vaho hareañe am-bozo’o eo.
因为这要作你头上的华冠， 你项上的金链。
10 O anake, ihe edrè’ o tsivokatseo, ko miantoke.
我儿，恶人若引诱你， 你不可随从。
11 Ie manao ty hoe: Antao hindre ama’ay; antao hivoñon-dio, hiambotrak’ am’ondaty mahitio tsy aman-tali’ey;
他们若说：你与我们同去， 我们要埋伏流人之血， 要蹲伏害无罪之人；
12 hagodran-tika veloñe iareo manahake i kiboriy, ty vata’e iaby, hambañe amo mivariñe an-kòak’ aoo; (Sheol h7585)
我们好像阴间，把他们活活吞下； 他们如同下坑的人， 被我们囫囵吞了； (Sheol h7585)
13 Hahaisake ze atao vara soa, hañatsafan-draha kinopake amo akiban-tikañeo;
我们必得各样宝物， 将所掳来的，装满房屋；
14 Mipiteha ama’ay arè, sindre hitraok’ an-koroñe raike.—
你与我们大家同分， 我们共用一个囊袋；
15 O anake, tsy iharoan-dia iereo, kalaño ty tombo’o tsy ho ami’ty lala’ iareo;
我儿，不要与他们同行一道， 禁止你脚走他们的路。
16 fa milay mb’an-katsivokaram-b’eo o tombo’ iareo malisa hampiori-dioo.
因为，他们的脚奔跑行恶； 他们急速流人的血，
17 Toe tsy vente’e ty amohàm-pandrike ambane’ ty masom-boroñe eo!
好像飞鸟， 网罗设在眼前仍不躲避。
18 fe o liom-bata’eo ty iampira’ iareo, ty fiai’iareo avao ty amandroña’iareo.
这些人埋伏，是为自流己血； 蹲伏，是为自害己命。
19 Izay ty sata’ o mpitavam-bara am-patiti’eo, asinta’e ty fiai’ i mitañ’ aze’ey.
凡贪恋财利的，所行之路都是如此； 这贪恋之心乃夺去得财者之命。
20 Mikok’ an-dalambey eo t’i Hihitse; poñafe’e an-tameañe ey i fiarañanaña’ey.
智慧在街市上呼喊， 在宽阔处发声，
21 Mikaik’ ami’ty fangovovoha’ondatio, mametse saontsy an-dalam-pizilihañ’an-drova eo:
在热闹街头喊叫， 在城门口，在城中发出言语，
22 Pak’ombia ry seretseo ty mbe ho tea’o ty firoerano’o? naho mbe hifale ami’ty famokafoka’e o mpanivetiveo, vaho mbe halain-kilala o gegeo?
说：你们愚昧人喜爱愚昧， 亵慢人喜欢亵慢， 愚顽人恨恶知识，要到几时呢？
23 Mibaliha ty amy fañendahakoy, Hadoako ama’ areo ty añ’ovako ao; hampahafohineko anahareo o entakoo.
你们当因我的责备回转； 我要将我的灵浇灌你们， 将我的话指示你们。
24 Amy te nikoike iraho, f’ie nifoneñe; nahitiko ty tañako, fe leo raike tsy nañaoñe,
我呼唤，你们不肯听从； 我伸手，无人理会；
25 fonga nifarie’ areo o fañerekoo, vaho niambohoa’ areo o endakoo,
反轻弃我一切的劝戒， 不肯受我的责备。
26 Aa le izaho ka ty hiankahake ami’ty hankà’areo, vaho ho kizaheko t’ie mianifañe,
你们遭灾难，我就发笑； 惊恐临到你们，我必嗤笑。
27 ie vovoa’ ty havorombeloñe hoe te tiobey, naho iambovoa’ ty hankàñe manahake te talio, ie iambotraha’ ty haloviloviañe naho ty halonjerañe,
惊恐临到你们，好像狂风； 灾难来到，如同暴风； 急难痛苦临到你们身上。
28 Hikaik’ ahy amy zao iereo fe hamoeako hitsoek’ ahy fa tsy hahaoniñe.
那时，你们必呼求我，我却不答应， 恳切地寻找我，却寻不见。
29 Amy t’ie nalain-kilala, tsy nijoboñe ty fañeveñañe am’ Iehovà,
因为，你们恨恶知识， 不喜爱敬畏耶和华，
30 nitambolitritrie’ iereo ty fañerèko, vaho tsinambolitio’ iereo o fitrevokoo,
不听我的劝戒， 藐视我一切的责备，
31 Aa le hagedra’ iareo ty voka’ o sata’ iareoo, naho ho etsa-kilily,
所以必吃自结的果子， 充满自设的计谋。
32 Ie mañoho-doza amo trentrañeo t’ie miamboho, naho mandrotsake o dagolao t’ie midada.
愚昧人背道，必杀己身； 愚顽人安逸，必害己命。
33 Fe ho soa fimoneñe ty mitsendreñe ahiko vaho hiaiñ’añ’oleñañe, tsy ho hemban-kankàñe.
惟有听从我的，必安然居住， 得享安静，不怕灾祸。
