Ohabolana 6
1 O anake, ie nampipok’ antoke am’ondatio, lehe nañoho-pitàñe hitsoake ty ambahiny,
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 ie finandri’ ty entan-tsoñi’o, vinandibandi’ ty fireham-bava’o,
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 Ano zao, ty anake toke: Mivotsora, ie fa nihotrak’ am-pità’ ondatio: akia, mireha ama’e, imaneo halaly indatiy!
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Ampifoneño roro o maso’oo, tsy hidrodreke o vohomaso’oo.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Mibolitira hoe hirañe an-tañañe, naho hoe kibo am-pitàm-pikehe.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Akia mb’ami’ty vitike, ry tembo, haraharao o sata’eo vaho mahihira!
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Ie tsy amam-pifehe, tsy amam-pisary, tsy amam-pandily,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 fe kotepè’e ami’ty asara ty hane’e, vaho atonto’e am-pitatahañe o lintse’eo.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 Pak’ ombia irehe te mbe hitozoke, ty mpitsorotake tia? Ombia t’ie hitroatse amy firoroa’o?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 Mikonkòñe kedeke, miroro tsi-ampe, mifehefare hitofa’o heike:
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 le hiambotraha’ ty hararahañe hoe malaso, vaho ty hapoiañe hoe lahifihaty.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 Ty lahi-tembo naho i lahiaga: i mpañariok’ am-bava vìlañey,
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 ami’ty maso mipie, an-tomboke mitsao tane, an-drambo-taña manondrotondro,
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 ie am-pikitrohan-draty an-tro’e nainai’e, ro mbore mikilily, mitolom-pamitse fifalaiñañe;
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Aa le, hiambotraha’ ty hankàñe ami’ty manao zao le ho demoke tsy lefe jangañeñe.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 Eneñe ty raha heje’ Iehovà, Eka, fito ro tiva ama’e:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 ty fihaino mievoñevoñe, ty fameleke mandañitse, ty fitàñe mampiori-dio-maly,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 ty troke mikitro-karatiañe, ty fandia mifajifajy mb’an-katsivokarañe,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 ty mpitalily vilañe, mikofòke lañitse, naho ty mampiboele fifankalaiñañe an-drolongo’e.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 O anake, ambeno ty lilin-drae’o, vaho ko apo’o ty fañòhan-drene’o.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Ifeheo an-tro’o ao nainai’e; rohizo am-bozo’o eo.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 Hiaoloa’e te mijelanjelañe, ie màndre, hambena’e; tsekake le ivesovesoa’e.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 Toe failo o lilio, naho hazavàñe t’i Hake, vaho lalan-kaveloñe o endake fanoroañeo.
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 Hikalañe azo tsy homb’ amy tsimirirañey, ami’ty lela-malama’ i karapiloy.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Ko irie’o an-troke ty hamontramontra’e, asoao tsy ho tsepahe’ ty vohomaso’e.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 Vonga-mofo ty tamben-tsimirirañe, fa naho vali’ ondaty, le i fiaiñe sarotsey ty itsindroha’e.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Naho otroñe’ ondaty añ’araña’e ao ty afo, tsy hirehetse hao ty saro’e?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Mete lia’ondaty hao ty vae mirekake, tsy hahamae’ o fandia’eo?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 Izay ty fifandian-tihy ami’ty vali’ ondaty: tsy mete tsy liloveñe ty mitsapa aze.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 Tsy injè’ ondatio ty mpampikametse te mikizo hampahaeneñe ty fiai’e saliko,
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 fa ndra ie, naho tsepake, ro hañavake im-pito, fonga hondroha’e ze vara añ’akiba’e ao.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 Akore ty hagegea’ ty mañarapilo an-drakemba: fa sata’ ty handrotsa-batañe.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 Vono-troboke naho hasalarañe ty ho zoe’e, vaho tsy ho faopaoheñe ka i inje’ey.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 Mampiforoforo ondaty ty famarahiañe, tsy hapo’e amy andro hamalea’e fatey.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 Tsy handrambesa’e ondroke, tsy mahatèke aze t’ie ampitoboroñan-dravoravo.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
