Ohabolana 6
1 O anake, ie nampipok’ antoke am’ondatio, lehe nañoho-pitàñe hitsoake ty ambahiny,
我兒，你如果為你的朋友作保，或為外人擊掌；
2 ie finandri’ ty entan-tsoñi’o, vinandibandi’ ty fireham-bava’o,
你如果為你口中說的話所連累，為你口中的言詞所束縛，
3 Ano zao, ty anake toke: Mivotsora, ie fa nihotrak’ am-pità’ ondatio: akia, mireha ama’e, imaneo halaly indatiy!
那麼，我兒，你既然已陷在你友人的手中，你就該逃脫，該這樣做：火速前去，央求你的友人，
4 Ampifoneño roro o maso’oo, tsy hidrodreke o vohomaso’oo.
不要合上眼睛睡覺，也不要垂下眼瞼假寐，
5 Mibolitira hoe hirañe an-tañañe, naho hoe kibo am-pitàm-pikehe.
應急速解救自己，如羚羊掙脫羅網，飛鳥逃脫獵人的圈套。
6 Akia mb’ami’ty vitike, ry tembo, haraharao o sata’eo vaho mahihira!
懶漢，你去看看螞蟻，觀察牠的作風，便可得些智識：
7 Ie tsy amam-pifehe, tsy amam-pisary, tsy amam-pandily,
牠沒有領袖，沒有監督，沒有君王，
8 fe kotepè’e ami’ty asara ty hane’e, vaho atonto’e am-pitatahañe o lintse’eo.
但在夏天卻知準備食糧，在秋收時積貯養料。
9 Pak’ ombia irehe te mbe hitozoke, ty mpitsorotake tia? Ombia t’ie hitroatse amy firoroa’o?
懶漢，你要睡到幾時，你幾時纔睡醒﹖「
10 Mikonkòñe kedeke, miroro tsi-ampe, mifehefare hitofa’o heike:
再睡片刻，再假寐片刻，再抱臂躺臥片刻! 」
11 le hiambotraha’ ty hararahañe hoe malaso, vaho ty hapoiañe hoe lahifihaty.
這樣貧窮就要如同竊賊，困乏也要如同武士，向你侵襲。
12 Ty lahi-tembo naho i lahiaga: i mpañariok’ am-bava vìlañey,
無賴與惡徒，行事滿口欺詐；
13 ami’ty maso mipie, an-tomboke mitsao tane, an-drambo-taña manondrotondro,
他以眼傳神，以腳示意，以手指東畫西。
14 ie am-pikitrohan-draty an-tro’e nainai’e, ro mbore mikilily, mitolom-pamitse fifalaiñañe;
他存心不良，常蓄意惹事生非。
15 Aa le, hiambotraha’ ty hankàñe ami’ty manao zao le ho demoke tsy lefe jangañeñe.
為此，他的喪亡必突然來臨，霎時間全被毀滅，無法挽救。
16 Eneñe ty raha heje’ Iehovà, Eka, fito ro tiva ama’e:
上主憎恨的事，共有六件，連他心裏最厭惡的事，共有七件：
17 ty fihaino mievoñevoñe, ty fameleke mandañitse, ty fitàñe mampiori-dio-maly,
傲慢的眼睛，撒謊的舌頭，流無i辜者血的手，
18 ty troke mikitro-karatiañe, ty fandia mifajifajy mb’an-katsivokarañe,
策劃陰謀的心，疾趨行惡的腳，
19 ty mpitalily vilañe, mikofòke lañitse, naho ty mampiboele fifankalaiñañe an-drolongo’e.
說謊的假見證，和在兄弟間搬弄事非的人。
20 O anake, ambeno ty lilin-drae’o, vaho ko apo’o ty fañòhan-drene’o.
我兒，應堅守你父親的命令，不要放棄你母親的教訓；
21 Ifeheo an-tro’o ao nainai’e; rohizo am-bozo’o eo.
應將二者常刻在你心中，繫在你的頸項上。
22 Hiaoloa’e te mijelanjelañe, ie màndre, hambena’e; tsekake le ivesovesoa’e.
她們在你行路時引領你，在你躺臥時看護你；在你醒來時與你交談。
23 Toe failo o lilio, naho hazavàñe t’i Hake, vaho lalan-kaveloñe o endake fanoroañeo.
因為父命是盞燈，母教是光明，嚴格的勸告是生命的道路，
24 Hikalañe azo tsy homb’ amy tsimirirañey, ami’ty lela-malama’ i karapiloy.
使你遠避惡意的女人，離開淫婦阿諛的言詞，
25 Ko irie’o an-troke ty hamontramontra’e, asoao tsy ho tsepahe’ ty vohomaso’e.
不讓你的心貪戀她的美色，不讓她的秋波迷惑你，
26 Vonga-mofo ty tamben-tsimirirañe, fa naho vali’ ondaty, le i fiaiñe sarotsey ty itsindroha’e.
因為娼妓所求的只是一塊餅，有夫之婦卻獵取寶貴的生命。
27 Naho otroñe’ ondaty añ’araña’e ao ty afo, tsy hirehetse hao ty saro’e?
人豈能懷中藏火，而不燒毀自己的衣服﹖
28 Mete lia’ondaty hao ty vae mirekake, tsy hahamae’ o fandia’eo?
人豈能在火炭上行走，而不灼傷自己的腳﹖
29 Izay ty fifandian-tihy ami’ty vali’ ondaty: tsy mete tsy liloveñe ty mitsapa aze.
與他人妻子通姦的人就是這樣：凡接近她的，必難免受罰。
30 Tsy injè’ ondatio ty mpampikametse te mikizo hampahaeneñe ty fiai’e saliko,
盜賊若因饑餓行竊以果腹，人都不鄙視他；
31 fa ndra ie, naho tsepake, ro hañavake im-pito, fonga hondroha’e ze vara añ’akiba’e ao.
但若被擒獲了，他仍須七倍償還，交出家中所有的財物。
32 Akore ty hagegea’ ty mañarapilo an-drakemba: fa sata’ ty handrotsa-batañe.
與婦人通姦的人，實屬愚眛，他這樣做，卻是毀滅自己。
33 Vono-troboke naho hasalarañe ty ho zoe’e, vaho tsy ho faopaoheñe ka i inje’ey.
他必遭受可恥的打擊，並且他的恥辱，永不得拭去，
34 Mampiforoforo ondaty ty famarahiañe, tsy hapo’e amy andro hamalea’e fatey.
因為妒火能激怒男人，使他在報復時，決不留情；
35 Tsy handrambesa’e ondroke, tsy mahatèke aze t’ie ampitoboroñan-dravoravo.
任何的賠償，他都不理睬；即便你多送禮品，他也不肯罷休。
