Ohabolana 5
1 O anake, tsendreño ty hihiko; atokilaño mb’am-pahilalako ty sofi’o,
Sine moj, čuj moju mudrost, prigni uho mojoj razboritosti
2 hifejaña’o ty filie-batañe, naho hañaja hilala o soñi’oo.
da sačuvaš oprez, da ti usne zadrže znanje.
3 Mitsopa-tantele ty soñin-tsimirirañe, vaho malama te amo solikeo ty vava’e;
Jer s usana žene preljubnice kaplje med i nepce joj je glađe od ulja,
4 f’ie mafaitse te amo vahon-tsoiñeo am-para’e, masioñe hoe fibara sambe-lela’e.
ali je ona naposljetku gorka kao pelin, oštra kao dvosjekli mač.
5 Mizotso mb’am-pikoromaham-beo o tombo’eo, mitalifitse mb’an-tsikeokeok’ ao ty lia’e. (Sheol h7585)
Njene noge silaze k smrti, a koraci vode u Podzemlje. (Sheol h7585)
6 Tsy haraharae’e i lalan-kaveloñey; mihelahela o lala’eo, fe amoea’e.
Ona ne pazi na put života, ne mari što su joj staze kolebljive.
7 Aa le mitsanoña ahy henaneo ry anake, vaho ko mivike amo entam-bavakoo.
Zato me sada poslušaj, sine, i ne odstupaj od riječi mojih usta.
8 Ahankaño lavits’ aze ty lala’o, vaho ko itotofa’o ty sariran-akiba’e;
Neka je put tvoj daleko od nje i ne približuj se vratima njezine kuće,
9 tsy mone hatolo’o ami’ty ila’e ty enge’o, naho o tao’oo amy mifajifajiy,
da drugima ne bi dao svoju slavu i okrutnima svoje godine;
10 mbore hampiboboke ty ambahiny ty haozara’o, vaho mb’añ’akiba’ ty alik’ama’o o nimokora’oo;
da se ne bi tuđinci nasitili tvoga dobra i da tvoja zaslužba ne ode u tuđu kuću;
11 Hiñeoñeon-drehe añ’andron-kònka’o, ie mihomake ty nofo’o naho ty sandri’o,
da ne ridaš na koncu kad ti nestane tijela i puti
12 ami’ty hoe: Akore te nalaim-pandilovan-draho, naho niheje’ ty troko o endakeo!
i da ne kažeš: “Oh, kako sam mrzio pouku i kako mi je srce preziralo ukor!
13 Tsy nitsendreñeko ty fiarañanaña’ o mpañanakoo, tsy nanokilañako sofiñe o mpañoke ahikoo.
I ne slušah glasa svojih učitelja, niti priklonih uho onima što me poučavahu.
14 Fa an-titotse ho nianto iraho, añivo’ ty fivory naho i valobohòkey.
I umalo ne zapadoh u svako zlo, usred zbora i zajednice!”
15 Minoma rano an-kadaha’o avao rano midoañe boak’an-tatefatse’o ao.
Pij vodu iz svoje nakapnice i onu što teče iz tvoga studenca.
16 Hienene mb’an-dalambey mb’eo hao ty rano’o migoangoañeo? rano hitsiritsiok’ an-damoke eo?
Moraju li se tvoji izvori razlijevati i tvoji potoci teći ulicama?
17 Ehe t’ie azo, fa ko andiva’o ami’ty ambahiny.
Nego neka oni budu samo tvoji, a ne i tuđinaca koji su uza te.
18 Ho soa-tata ty fipotitiaha’o, vaho irebeho ty valin-katora’o.
Neka je blagoslovljen izvor tvoj i raduj se sa ženom svoje mladosti:
19 Hirañe mikoko re, renen-kira maintelèñe— hampaheneñe azo nainai’e o fatroa’eo, i fikokoa’ey avao ty hilosora’o.
neka ti je kao mila košuta i ljupka gazela, neka te grudi njene opajaju u svako doba, njezina ljubav zatravljuje bez prestanka!
20 Akore, anake, t’ie tsepahe’ ty karapilo? naho fihine’ ty arañan’ ambahiny?
TÓa zašto bi se, sine moj, zanosio preljubnicom i grlio tuđinki njedra?
21 Sindre añatrefam-pihaino’ Iehovà o lala’ ondatio, Songa tsikarahe’e o lalan-tsile’eo.
Jer pred Jahvinim su očima čovjekovi putovi i on motri sve njegove staze.
22 Ho fandrihe’ ty hatsivokara’e ty lo-tsereke, vaho hamihiñe aze am-bahotse o hakeo’eo.
Opakoga će uhvatiti njegova zloća i sapet će ga užad njegovih grijeha.
23 Hikenkan-dre fa po-hilala, ty halosoran-kagegea’e ty hampivike aze.
Umrijet će jer nema pouke, propast će zbog svoje goleme gluposti.
