Ohabolana 31

1 Ty enta’ i Lemoela Mpanjaka, ty onin-drehake ­nanaren-drene’e aze:

瑪薩的君王肋慕耳的格言，是他母親教給他的：

2 Anhan ry anako! Anhan ry anake tañ’ ovako ao! Anhan ry anako nafantoko!

我兒! 我的親生兒! 我的長子肋慕耳! 我許願所得的孩子! 我可給你說些什麼﹖

3 Ko atolo’o aman’ ampela ty haozara’o, ndra amo mpandrotsake mpanjakao o sata’oo.

你不要將你的精力，為女人而消耗；也不要為君王的宮女，白費你的血氣。

4 Tsy mañeva ty mpanjaka, ry Lemoela, tsy sazo’ i mpanjakay ty mikama divay, ndra o mpamelek’ arivoo ty hilelalela toake;

肋慕耳! 清酒不宜於君王，醇酒不宜於公侯，

5 kera hinoñe naho handikoke i liliy vaho hañamengoke ty zo’ o anan-kasotriañeo.

免得在酒興之餘，輕易將法律忘掉，顛倒窮人的是非。

6 Anjotsò toake ty heta’e, vaho divay ty voretra añ’arofo,

應將醇酒給與哀慟欲絕的人，應將清酒給與心靈痛楚的人，

7 angao hinon-dre hañaliñoa’e ty hararaha’e, tsy ho tiahy ka o hasotria’eo.

好叫他們喝了，完全忘掉自己的貧乏，不再記憶自己的憂苦。

8 Manokafa falie hisolo ty moañe, ho ami’ty zo’ o anam-pamàrañe iabio.

你應為啞吧開口，為被棄的人辯護；

9 Manokafa falie vaho mizakà an-kahiti’e; ambeno ty zo’ o rarake naho mavomavoo.

你應開口秉公行審，應為貧苦弱小辯護。

10 Ia ty mahaonin-drakemba mañeva? Ie sarotse te amo safirao.

賢淑的婦女，有誰能找到﹖她本身價值，遠勝過珠寶。

11 Atokisa’ ty trom-bali’e, ie tsy ho po-vara.

她的丈夫對她衷心信賴，一切所需從來不會缺少。

12 Hasoa’e fa tsy mañànto, amy ze hene andro fiveloma’e.

她一生歲月，只叫他幸福，不給他煩惱。

13 Paia’e ty volon-añondry naho ty vinda, vaho an-kafaleañe ty ifanehafa’e am-pitàñe.

她弄來羊毛細麻，愉快地親手勞作。

14 Manahake o lakam-pañondrañeo, boak’añe ty añandesa’e mahakama.

她宛如一隻商船，由遠處運來食糧。

15 Mitroatse te mbe haleñe, hamahañe o keleia’eo, vaho handiva amo anak’ ampata’eo.

天還未明，她已起身，為給家人分配食物，給婢女們分派家務。

16 Ereñerè’e ty teteke vaho vilie’e; ambolea’e tanem-­bahe ami’ty vokam-pità’e.

她看中一塊田地，就將它買了來，以雙手所得的收入，栽植了葡萄園。

17 Midian-kafatrarañe, naho ampaozare’e o sira’eo.

她以勇力束腰，增強自己臂力。

18 Oni’e te soa o balibalie’eo, tsy mikipe haleñe i failo’ey.

她發覺自己經營生利，她的燈盞夜間仍不熄滅。

19 An-dravem-pità’e ty fañareta’e, le tana’e an-delam-pità’e ty antsòli’e.

她手執紡錘，手指旋轉紗錠。

20 Velare’e amo rarakeo ty sira’e, vaho ahiti’e amo mavomavoo o fita’eo.

對貧苦的人，她隨手賙濟；對無靠的人，她伸手扶助。

21 Tsy hembaña’e i fanalay amo keleia’eo; fa songa misiki-mañabasà o ana’eo.

為自己的家人，她不害怕風雪，因為全家上下，都穿雙料衣裳。

22 Anjaira’e saroñe ty vata’e, hene leny naho malòmavo o siki’eo.

她為自己做了華麗的舖蓋，身穿的是細麻和紫錦的衣裳。

23 Fohiñe an-dalam-bey eo ty vali’e, ie mitrao-piambesatse amo androanavi’ i taneio.

她的丈夫與當地長老同席，在城門口深為眾人所認識。

24 Mitenoñe lamba leny re vaho aleta’e, tolora’e sokotry o mpanao takinakeo.

她紡織紗布予以出售，又製造腰帶賣與商賈。

25 Haozarañe naho havantañañe ro fisiki’e, itohafa’e ty ho avy.

剛毅和尊嚴是她的服飾，一念及將來便笑容滿面。

26 Sokafe’e an-kihitse ty falie’e, le fañòham-patarihañe ty am-pivimbi’e eo.

她一開口即傾吐智慧，舌上常有仁慈的訓誨。

27 Halahalae’e soa o satan-keleia’eo, vaho tsy kamae’e ty mofon-kavotroañe.

她不斷督察家務，從不白吃閒飯。

28 Miongake o ana’eo ­mañandriañ’ aze, naho mandrenge aze i valie’ey.

她的子女起來向她祝福，她的丈夫對她讚不絕口：「

29 Maro ty ampela manao soa, fe fonga ilikoara’o.

賢淑的女子很多，唯有你超群群出眾。」

30 Mpamañahy ty hasoa vintañe, kòake ty hamotramotràñe, fe rengèñe ty rakemba mañeveñe am’ Iehovà.

姿色是虛幻，美麗是泡影；敬畏上主的女人，纔堪當受人讚美。

31 Atoloro aze ty havokaram-pità’e! le handrenge aze an-dalam-bey eo o sata’eo.

願她享受她雙手操勞的成果! 願她的事業在城門口使她受讚揚!