Ohabolana 28

1 Mibotatsake ty tsivokatse, ndra te tsy horidañeñe, fe mahafiato hoe liona tora’e o vañoñeo.

Opaki bježe i kad ih nitko ne progoni, a pravednici su neustrašivi kao mladi lav.

2 Kanao miola ty tane, maro ty mpifele’e fe mahatam-pahendre’e t’indaty mahilala naho maharendreke,

Kad se u zemlji griješi, mnogi su joj knezovi, a s čovjekom razumnim i umnim uprava je postojana.

3 T’indaty rarake mamorekeke ty poi’e, le hoe oram-bey tsy manisa hane.

Čovjek opak koji tlači ubogoga - kiša je razorna poslije koje kruha nema.

4 Tsiririe’ o tsereheñeo ty mifary Hàke, f’ie atreatrè’ ty mahatàn-Kake.

Koji zapuštaju Zakon, veličaju opake, a koji se drže Zakona, protive im se.

5 Tsy apota’ o ratio ty hatò, f’ie kila fohi’ ty mitsoeke Iehovà.

Zli ljudi ne razumiju pravice, a koji traže Jahvu, razumiju sve.

6 Hàmake te rarake mañavelo an-kavantañañe, ta te mpañefoefo mengok’ an-tsata.

Bolji je siromah koji živi bezazleno nego bogataš koji kroči krivim putem.

7 Mahatan-Kàke ty anake mahihitse, fe manalatse an-drae’e ty mirañetse amy mahake.

Tko se drži Zakona, razuman je sin, a tko se druži s izbjeglicama, sramoti oca svoga.

8 Ty mampitombo vara ami’ty fañonjona’e ty anam-bola angala’e ro manontoñe aze ho ami’ty miferenaiñe amo rarakeo.

Tko umnožava bogatstvo svoje lihvom i pridom, skuplja ga onomu tko je milostiv ubogima.

9 I mitan-tsofy tsy hitsanoña’e Hake, tiva ka ty fisolohoa’e.

Tko uklanja uho svoje da ne sluša Zakona, i molitva je njegova mrska.

10 Hijoñe an-davake hinali’e ao avao ty mampandifike o vantañeo mb’an-dalan-karatiam-beo, fe ho soa lova o vañoñeo.

Tko zavodi poštene na put zao, past će u jamu svoju, a pošteni će baštiniti sreću.

11 Mahihitse am-pihaino’e ty mpañaleale, fe mahatsikarak’ aze ty rarake mahilala.

Bogat se čovjek čini sebi mudrim, ali će ga razuman siromah raskrinkati.

12 Ipoñafen-drebeke te mandreketse ty vañoñe, fe mikafikafitse ondatio naho miongake ty lo-tsereke.

Velika je slava kad se raduju pravednici, a kad se dižu opaki, ljudi se kriju.

13 Tsy hiraorao ty mañetake ty fiolà’e, fe ho tretrèzeñe ty misoloho naho mifoneñe.

Tko skriva svoje grijehe, nema sreće, a tko ih ispovijeda i odriče ih se, milost nalazi.

14 Haha t’indaty mitampompotse, fa hihotrak’ an-karatiañe ty gañe añ’arofo.

Blago čovjeku uvijek bojaznu, jer čovjek okorjela srca zapada u nesreću.

15 Manahake ty fitrè’ i lionay naho i dobe mihitrihitry, ty mpifehe lo-tserek’ am’ondaty rarakeo.

Lav koji riče i gladan medvjed: takav je opak vladalac siromašnu narodu.

16 Po-hilala ty mpifehe mamorekeke, fe ho lava-havelo ty malaim-bara tsy mahity.

Nerazuman knez čini mnoga nasilja, a koji mrzi lakomost, dugo živi.

17 Hahitrike mb’an-koboñe ao ty mivave lio-màliñe, tsy eo ty hañimb’aze.

Onaj koga tišti krvna krivica, do groba bježi: ne zaustavljajte ga.

18 Ho rombaheñe ty mañavelo an-kalio-tahiñe, fe hikorovoke aniany ty mañorike lala-mengoke.

Spasava se tko živi pravedno, tko se koleba između dva puta, propada na jednom od njih.

19 Ho enen-kaneñe ty miava ty tane’e, fe hizò hararahañe ty mpañeañe hakoahañe.

Tko obrađuje svoju zemlju, nasitit će se kruha, a tko trči za tlapnjama, nasitit će se siromaštva.

20 Ho soa tata t’indaty migahiñe, fe tsy ho po-lafa ty mihepakepake ho mpitsikafo.

Čestit čovjek stječe blagoslov, a tko hrli za bogatstvom, ne ostaje bez kazne.

21 Tsy soa ty mirihy, naho mete hampandilatse ondaty ty mofo pila’e.

Ne valja biti pristran na sudu, jer i za zalogaj kruha čovjek čini zlo.

22 Mpañeam-bara ty ama’ maso-migioke, fe tsy rendre’e te hiambotraha’ ty hararahañe.

Pohlepnik hrli za bogatstvom, a ne zna da će ga stići oskudica.

23 Hanjo fañisohañe am-para’e ty mañendake ondaty, mandikoatse ty mpanao kabeake am-pameleke.

Tko kori čovjeka, nalazi poslije veću milost nego onaj koji laska jezikom.

24 Ze mampikametse aman-drae’e ndra aman-drene’e vaho manao ty hoe: Tsy fiolàñe izay; ro mpiami’ ty mpijoy.

Tko pljačka oca svoga i majku svoju i veli: “Nije grijeh”, drug je razbojniku.

25 Mpitrobo fitrabihañe ty mpitrotroaboke, fe miraorao ze miato am’ Iehovà.

Lakomac zameće svađu, a tko se uzda u Jahvu, uspjet će.

26 Minè ty miato aman-tro’e, fe haha ty mañavelo an-kihitse.

Bezuman je tko se uzda u svoje srce, a spasava se tko živi mudro.

27 Ho tampe-draha-irieñe ty mamahañe o rarakeo, fe hizò fatse maro ty mikipe maso.

Tko daje siromahu, ne trpi oskudicu; a tko odvraća oči svoje, bit će proklet.

28 Ie mitroatse o lo-tserekeo, mietake ondatio; fa ie mihomake, le mihavelo o vañoñeo.

Kad se dižu opaki, ljudi se kriju, a kad propadaju, tad se množe pravednici.