Ohabolana 28
1 Mibotatsake ty tsivokatse, ndra te tsy horidañeñe, fe mahafiato hoe liona tora’e o vañoñeo.
惡人無人追蹤，仍然竄逃；義人安然自得，有如雄獅。
2 Kanao miola ty tane, maro ty mpifele’e fe mahatam-pahendre’e t’indaty mahilala naho maharendreke,
由於國家的罪，領袖時有更迭；惟賴明哲之士，邦國方能久存。
3 T’indaty rarake mamorekeke ty poi’e, le hoe oram-bey tsy manisa hane.
欺壓弱小的惡霸，有如沖沒穀糧的暴雨。
4 Tsiririe’ o tsereheñeo ty mifary Hàke, f’ie atreatrè’ ty mahatàn-Kake.
違法的人，稱揚敗類；守法的人，與之為敵。
5 Tsy apota’ o ratio ty hatò, f’ie kila fohi’ ty mitsoeke Iehovà.
作惡的人，不明瞭正義；尋求上主的，卻全洞識。
6 Hàmake te rarake mañavelo an-kavantañañe, ta te mpañefoefo mengok’ an-tsata.
為人正直的窮人，勝於行為邪僻的富人。
7 Mahatan-Kàke ty anake mahihitse, fe manalatse an-drae’e ty mirañetse amy mahake.
遵守法律的，是智慧之子；交結蕩子的，是取辱己父。
8 Ty mampitombo vara ami’ty fañonjona’e ty anam-bola angala’e ro manontoñe aze ho ami’ty miferenaiñe amo rarakeo.
誰放貸取利增加己產，是為憐恤貧乏者積蓄。
9 I mitan-tsofy tsy hitsanoña’e Hake, tiva ka ty fisolohoa’e.
對於法律，人若充耳不聞，他的祈禱，也為上主所惡。
10 Hijoñe an-davake hinali’e ao avao ty mampandifike o vantañeo mb’an-dalan-karatiam-beo, fe ho soa lova o vañoñeo.
勾引正直的人走上邪路的，必落在自己所掘的坑內；但正直的人仍能繼承幸福。
11 Mahihitse am-pihaino’e ty mpañaleale, fe mahatsikarak’ aze ty rarake mahilala.
富貴的人，自認為有智慧，聰明的窮人一眼即看穿。
12 Ipoñafen-drebeke te mandreketse ty vañoñe, fe mikafikafitse ondatio naho miongake ty lo-tsereke.
義人獲勝，群情歡騰；惡霸當道，人人走避。
13 Tsy hiraorao ty mañetake ty fiolà’e, fe ho tretrèzeñe ty misoloho naho mifoneñe.
文過飾非的，必不會順利；認錯悔改的，將蒙受憐憫。
14 Haha t’indaty mitampompotse, fa hihotrak’ an-karatiañe ty gañe añ’arofo.
常戒慎的人，必蒙祝福；心硬如鐵者，必遭災禍。
15 Manahake ty fitrè’ i lionay naho i dobe mihitrihitry, ty mpifehe lo-tserek’ am’ondaty rarakeo.
暴君欺凌貧窮弱小，有如咆哮怒獅，飢餓野熊。
16 Po-hilala ty mpifehe mamorekeke, fe ho lava-havelo ty malaim-bara tsy mahity.
無知的昏君，必橫行霸道；憎恨貪婪的，將延年益壽。
17 Hahitrike mb’an-koboñe ao ty mivave lio-màliñe, tsy eo ty hañimb’aze.
身負血債者，雖逃至死地，也無人搭救。
18 Ho rombaheñe ty mañavelo an-kalio-tahiñe, fe hikorovoke aniany ty mañorike lala-mengoke.
行走正路的，必安然無恙；愛走曲徑的，必墮入陷阱。
19 Ho enen-kaneñe ty miava ty tane’e, fe hizò hararahañe ty mpañeañe hakoahañe.
自耕其地的，必常得飽食；追求虛幻的，必飽嘗貧苦。
20 Ho soa tata t’indaty migahiñe, fe tsy ho po-lafa ty mihepakepake ho mpitsikafo.
忠誠篤實的人，將滿渥福祉；急於致富的人，將難免無過。
21 Tsy soa ty mirihy, naho mete hampandilatse ondaty ty mofo pila’e.
顧及人的情面，原非一件好事；但為一片麵包，人卻陷身不義。
22 Mpañeam-bara ty ama’ maso-migioke, fe tsy rendre’e te hiambotraha’ ty hararahañe.
眼睛貪婪的人，匆匆急於致富；豈知貧乏窮困，即將臨他身上!
23 Hanjo fañisohañe am-para’e ty mañendake ondaty, mandikoatse ty mpanao kabeake am-pameleke.
責斥他人的，終比奉承的，更得人愛戴。
24 Ze mampikametse aman-drae’e ndra aman-drene’e vaho manao ty hoe: Tsy fiolàñe izay; ro mpiami’ ty mpijoy.
向自己父母行竊，卻說「這並不是罪，」與強盜是同路人。
25 Mpitrobo fitrabihañe ty mpitrotroaboke, fe miraorao ze miato am’ Iehovà.
貪得無厭的人，必引起爭端；信賴上主的人，必心安理得。
26 Minè ty miato aman-tro’e, fe haha ty mañavelo an-kihitse.
自恃聰明的，實是糊塗人；行事智慧的，必安全無恙。
27 Ho tampe-draha-irieñe ty mamahañe o rarakeo, fe hizò fatse maro ty mikipe maso.
樂施濟貧的，決不會匱乏；視若無睹的，必飽受咒罵。
28 Ie mitroatse o lo-tserekeo, mietake ondatio; fa ie mihomake, le mihavelo o vañoñeo.
惡霸當道，人人走避；惡霸滅亡，義人興旺。
