Ohabolana 24
1 Ko kirañe’o o lo-tserekeo, ko mañiry ho mpiam’ iareo.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 Fa mikitroke hapiaroteñe ty ron-doha’iareo, vaho mivolan-tsiroe-tafatoe o soñi’eo.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Hihitse ty mahafonitse anjomba, vaho hilàla ty añorizañe aze;
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Fahafohinañe ty mahapea o efe’eo amy ze hene vara soa naho mahafale.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Maozatse t’indaty mahihitse, manovon-kafatrarañe ty mahilala;
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 amy te fiaoloañe mahihitse ty ifanehafa’o amo ali’oo, vaho minday fandrebahañe ty hamarom-piaolo.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Loho ambone’ i seretsey ty hihitse; ie tsy manoka-palie an-dalam-bey eo.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Hatao mpikitro-draha ty mikilily hanao raty.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Hakeo ty mikitro-kagegeañe, vaho tiva am’ondatio ty mpañinje.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Vata’e tsy an-kaozaran-drehe t’ie mitoirañe añ’andron-kaemberañe.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Hahao o kozozotem- bam-pandentañe mb’eoo, ie midaliendalieñe mb’am-panjamanañe mb’eo, Ehe, kalaño!
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Aa naho manao ty hoe irehe, Inao! tsy napota’ay ‘nio!— Tsy mahatsikarake izay hao i Mpandanja arofoy? tsy arofoana’ i Mpañambem-piai’oy hao? Tsy havaha’e am’ondatio hao o sata’eo?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 O anako, mihinana tantele, amy te soa, eka, mamy an-dañilañy ao ty tantele boak’ am-papi’ey.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Maharendreha te izay ty hihitse ami’ty fiai’o; ie trea’o le ho tendrek’ ama’o ty ho avi’o, vaho tsy haitoañe ty fisalalà’o.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Ko vandroñe’o, ty tsereheñe tia, ty anjomba’ i vañoñey; ko joie’o ty akiba imoneña’e;
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 fa mikorovoke im-pito ty vantañe, le mbe mitroatse avao; fe mivembeñe añ’andron-kankàñe o lo-tserekeo.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Ko irebeha’o ty fihotraha’ o rafelahi’oo, vaho ko ado’o hifalea’ ty tro’o i fitsikapia’ey.
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 fa ho vazoho’ Iehovà naho ho alihe’e vaho havì’e tsy ho ama’e i haviñera’ey.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Ko angovita’o o tsivokatseo, le ko itsikiriha’o o lo-tserekeo;
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 fa tsy aman-ko tamae’e ty tsereheñe; le hakipe ty failo’ i borololoy.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 O anake, mañeveña am’ Iehovà naho amy mpanjakay, le ko mitraok’ amo mpiolao,
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 fa hivovoa’ ty feh’ ohatse, vaho ia ty hahafohiñe ty fifetsaham-piantoañe hanoe’ i roroey?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Manoly o tsara retoañe ka o mahihitseo: Tsy mete an-jaka ao ty firihiañe.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Ze manao ty hoe amo aman-kakeoo: ‘Vantan-drehe,’ ro honjira’ i màroy; vaho ho heje’ o fifeheañeo;
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 fe ho ehake o mahafañendakeo vaho ho soa tata.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Orofeñe o fivimby mahatoiñe an-kahiti’eo.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Henefo heike ty fitromaha’o alafe’e ao naho halahalao o tete’oo, vaho ranjio amy zao ty akiba’o.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Ko sesehe’o, tsy amam-poto’e t’indaty; vaho ko mamañahy am-pivimby.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Ko manao ty hoe: Hanoako hambañe amy nanoa’e ahikoy; sindre havahako ty amy sata’ey.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Niozàko ty tete’ i tembo, niariako ty tanem-balobo’ i seretse;
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 hehe t’ie nioboñobom-patike; nilafihan-kisatse i taney, vaho narobake ty kijolim-bato’e.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Ie nitreako le naereñereko, nenteako vaho nitendrek’ anatse.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Firotse kede, mandre betebeteke, mañohom-pitañe hiroro,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 le hikovovoke mb’ama’o ty hararahañe, vaho hoe lahin-defoñe ty hapoia’o.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
