Ohabolana 23
1 Ie miambesatse hitrao-pikama ami’ty mpifehe, biribirio ty añatrefa’o eo,
幾時你與首長坐席，應記著，在你面前的是誰。
2 vaho tohoro meso ty tretra’o naho mpanao avetse irehe.
你若過於貪食，應在咽喉上，放上一把刀。
3 Ko lelalelae’o o raha mafiri’eo, fa mahakama mahatsikapy.
休要羨慕他的珍饈，因那是騙人的食品。
4 Ko mamokotse vatañe ho mpañaleale, ijihero am-pisafiri’o.
不要辛苦企求致富，反應放棄這種企圖。
5 Ampihelañe’o fihaino hao ty tsy eo? fa toe mitsene elatse manahake ty vantio ty vara mitiliñe mb’an-dindiñe eñe.
你向之一注目，即不再存在了：它會生出翅膀，如鷹向天飛去。
6 Ko kamae’o ty hàne’ o matitio, ko irie’o o aze mafirio;
不要與虎視眈眈的人進食，也不要羨慕他的山珍海味，
7 Fa hambañe ami’ty fañereñere’e añ’ova’e ao ty ie: hoe re ama’o; Mikamà naho minoma! fe tsy ama’o ty tro’e.
因為他原是只顧自己的人，他口頭雖對你說「請吃請喝! 」但他的心中並不與你友善；
8 Hilañe’o i pilipito’e nitsopehe’oy, vaho hianto i fañandriaña’oy.
你吃下的那口食物，還得吐出；你婉轉悅耳的言辭，盡屬枉費。
9 Ko misaontsy am-pitsanoña’ ty seretse, fa ho sirikae’e ty hihi’ o enta’oo.
不要與愚人交耳接談，因他必輕視你的高見。
10 Ko avi’o ty nifaritsohañe haehae, vaho ko miaribañe ty tanem-bode-rae,
不要移動孀婦的地界，不要侵佔孤兒的田地；
11 amy te maozatse ty mpijeba’ iareo; hitohaña’e ty ama’o.
因為他們的辯護者是大能的，他必為他們的案件與你爭辯。
12 Ampiantofo filie-batañe ty arofo’o, vaho volan-kilàla o ravembia’oo.
你應專心接受教訓，傾耳細聽益智之言。
13 Ko ahànkañe ami’ty ana’o ty lilo; fa tsy mahavetrake ty lafan-kobaiñe.
對孩童不可忽略懲戒；用棍打他，他不致死去。
你用棍杖打他，是救他的靈魂免下陰府。 (Sheol h7585)
15 O anako, naho mahihitse ty tro’o, ho ehake ty troko,
我兒，你若心懷智慧，我也誠心喜樂；
16 vaho hirebeke ty añ’ovako ao naho mahafivolañe ty hiti’e o soñi’oo.
你的唇舌若談吐正義的事，我的五衷也必會踴躍歡欣。
17 Ko apo’o ho tsikirihen-tro’o ty mpandilatse, fe imaneo lomoñandro ty fañeveñañe am’ Iehovà.
心裏不要羨慕罪人，卻要日日敬畏上主；
18 Toe ey ty ho avy, vaho tsy haitoañe ty fisalalà’o.
這樣你的將來必然順利，你的希望絕不落空。
19 O anako, mitsanoña naho mahihira, vaho avantaño mb’amy lalañey ty tro’o.
我兒，你要聽話，作個明智人；且要引領你的心走上正道。
20 Ko mitraok’ amo mpitolom-pitrini-divaio, ndra amo mpamotseke henao;
貪嗜酒肉的人，不可與之來往；
21 fa songa hivarin-ko rarake ty mahake naho i jike; vaho hisikin-tsirodea ty poie.
因為嗜酒貪食的人，必陷於窮困；貪懶好睡的人，必衣著襤褸。
22 Tsendreño ty rae nisamak’ azo, vaho ko injè’o ty rene’o t’ie bey.
對生養你的父親，應當聽從；對你年邁的母親，不可輕視。
23 Vilio ty hatò le ko aletake; ikalò hihitse naho anatse vaho hilala.
應獲取真理，不可出賣，還有智慧、訓誨和見識。
24 Handia taroba ty rae’ i mahitiy; vaho hifalea’e i ana-dahy karafito nampiareñe’ey.
義人的父親，必欣然喜樂；生育慧子的，必為此歡騰。
25 Ampiehafo ty rae’o naho i rene’o; hampinembanembañ’ i nisamak’ azoy.
應使你的父親因你而喜悅，應使你的生母因你而快樂。
26 O anake, atoloro ahiko ty tro’o, le ampifaleo amo satakoo o maso’oo.
我兒，將你的心交給我，注目於我的道路：
27 Kadaha laleke ty tsimirirañe, vaho vovoñe maifitse ty karapilo.
妓女是一個深坑，淫婦是一個陷阱；
28 Mivoñoñe ao re hoe malaso, vaho ampitomboe’e am’ondatio ty hatsivokarañe.
她潛伏著，實如強盜，使人世間，增添奸夫。
29 Ia ty mioremèñe, ia ty mihontoke? Ia ty ampoheke? Ia ty mitoreo? Ia ty vinonotroboke tsy amam-poto’e; Ia ty ama-maso mandofiry?
是誰將哀鳴，是誰將悲嘆﹖是誰將爭吵，是誰將抱怨﹖是誰將無故受傷，是誰將雙目赤紅﹖
30 O mihenekeneke an-divaio, o mitolom-pitsopeke divay linaroo.
是那流連於醉鄉，去搜求醇酒的人。
31 Ko hentea’o ty hamena’ ty divay, ty fimilomilo’e am-pitovy ao, ty falamam-pioriha’e.
你不要注視酒色怎樣紅，在杯中怎樣閃耀，飲下去怎樣痛快!
32 Ie am-para’e mitifatse hoe lapetake vaho mihehetse hoe fandrefeala.
終究它要咬人如蛇，刺人如虺。
33 Hahaoniñe sahàtse o maso’oo, vaho hivolan-kamengohañe ty ron-doha’o.
那時，你的眼要見到奇景，你的心要吐出狂語。
34 Le hanahake ty mitsalalampatse aivo’ i riakey irehe, naho ty mandre ambone’ ty bodan-dain-dakañe eo.
你宛如躺在海中心，睡在桅杆頂。「
35 Namofok’ ahy iereo, fe tsy manaintaiñe; linafa’e fe tsy nireiko! Ombia te ho tsekake hipaiako indraike?
人打我，我不痛，人捶我，我不覺；我何時甦醒，好再去尋醉! 」
