Ohabolana 22

1 Paiaeñe mandikoatse ty vara jabajaba ty añarañe soa, vaho ambone’ ty volafoty naho ty volamena ty fañisohañe.

美名胜过大财； 恩宠强如金银。

2 Ty ihambaña’ ty mpañefoefo naho ty rarake: songa sata’ Iehovà Andrianamboatse.

富户穷人在世相遇， 都为耶和华所造。

3 Mizò hankañe ty maharendreke vaho mipalitse, fe misorok’ avao ty seretse vaho liloveñe.

通达人见祸藏躲； 愚蒙人前往受害。

4 Ty tambem-piambaneañe naho ty fañeveñañe am’ Iehovà, ro vara naho hasiñe vaho haveloñe.

敬畏耶和华心存谦卑， 就得富有、尊荣、生命为赏赐。

5 An-dala’ ty mengoke ty fatike naho ty fandrike; ihankaña’ ty mahambem-piaiñe.

乖僻人的路上有荆棘和网罗； 保守自己生命的，必要远离。

6 Anaro ty ajaja ty lala’ homba’e, le tsy handriha’e te bey.

教养孩童，使他走当行的道， 就是到老他也不偏离。

7 Fehè’ ty mpañaleale ty rarake, ondevo’ ty mampisongo ty mpisongo.

富户管辖穷人； 欠债的是债主的仆人。

8 Handrofotse haemberañe ty mitongy hatsivokarañe, vaho hipoke ty kobain-kaboseha’e.

撒罪孽的，必收灾祸； 他逞怒的杖也必废掉。

9 Soa tata ty matarike, amy te andiva’e mahakama ty rarake.

眼目慈善的，就必蒙福， 因他将食物分给穷人。

10 Soiho añe o mpañìnjeo, le hibioñe ty mah’ankoheke; hijihetse ka ty sotasota naho inje.

赶出亵慢人，争端就消除； 纷争和羞辱也必止息。

11 Rañe’ ty mpanjàka ty mpikoko arofo-malio vaho rei-tave ty saontsi’e.

喜爱清心的人因他嘴上的恩言， 王必与他为友。

12 Mihaja hilala o fihaino’ Iehovào, fe havalintsingora’e ty fivola’ o mpamañahio.

耶和华的眼目眷顾聪明人， 却倾败奸诈人的言语。

13 Hoe ty votro: Liona ty alafe ao! havetra’e an-dalañe ey iraho.

懒惰人说：外头有狮子； 我在街上就必被杀。

14 Kadaha laleke ty vava’ i tsimirirañey; mihotrak’ ao ze iviñera’ Iehovà.

淫妇的口为深坑； 耶和华所憎恶的，必陷在其中。

15 Mifehefehe an-tro’ ty ajalahy ao ty hagegeañe, f’ie anoe’ ty kobaim-pandilovañe soike.

愚蒙迷住孩童的心， 用管教的杖可以远远赶除。

16 Songa mahararake ty famorekekeañe o rarakeo hanontonan-teña, naho ty fanolorañe ami’ty mpañaleale.

欺压贫穷为要利己的， 并送礼与富户的，都必缺乏。

17 Atokilaño ty ravembia’o naho janjiño ty fitaro’ o mahihitseo; vaho itsakoreo o fañòhakoo,

你须侧耳听受智慧人的言语， 留心领会我的知识。

18 Toe mahasoa azo te hampireketa’o, soa t’ie ho veka’e am-pivimbi’o.

你若心中存记， 嘴上咬定，这便为美。

19 Soa te hatokisa’o t’Iehovà, ty nampaharendrehako azo anindroany, eka ihe ‘nio!

我今日以此特特指教你， 为要使你倚靠耶和华。

20 Tsy fa nanokirako famereañe naho fampandrendrehañe telopolo?

谋略和知识的美事， 我岂没有写给你吗？

21 hampalangesañe ama’o ty hiti’e naho ty hatò, hahatoiña’o an-katò ty nañirak’azo.

要使你知道真言的实理， 你好将真言回复那打发你来的人。

22 Ko kamere’o o rarakeo amy te poie, ko demohe’o an-dalambey eo ty mpisotry;

贫穷人，你不可因他贫穷就抢夺他的物， 也不可在城门口欺压困苦人；

23 fa mihalaly ho a iareo t’Iehovà; vaho ho tavane’e ty fiai’ ze mitavañe am’iereo.

因耶和华必为他辨屈； 抢夺他的，耶和华必夺取那人的命。

24 Ko mirañetse amo mandoviakeo, vaho ko mirekets’amy t’indaty miforoforo.

好生气的人，不可与他结交； 暴怒的人，不可与他来往；

25 kera ho zatse o sata’eo, vaho hifehefehe am-pandrik’ ao ty fiai’o.

恐怕你效法他的行为， 自己就陷在网罗里。

26 Ko mpiamo mpanò-tañañe ndra miantoke mpisongoo.

不要与人击掌， 不要为欠债的作保。

27 Naho tsy ama’o ty hañavaha’o aze, akore te hasinto’e i tihy ambane’oy?

你若没有什么偿还， 何必使人夺去你睡卧的床呢？

28 Ko avi’o ty vorovoro haehae najadon-droae’oo,

你先祖所立的地界， 你不可挪移。

29 Mahaoniñe ondaty mavitrike am-pitoloña’e hao irehe? ho mpitorom-panjàka re, tsy hijohañe aolo’ o tsotrao.

你看见办事殷勤的人吗？ 他必站在君王面前， 必不站在下贱人面前。