Ohabolana 21
1 Hoe kadahan-drano am-pità’ Iehovà ty arofo’ i mpanjakay; tehafe’e an-tsatri’e.
王的心在耶和华手中， 好像陇沟的水随意流转。
2 Mahity am-pihaino’ ondaty o sata’eo; fe Mpandanja arofo t’Iehovà.
人所行的，在自己眼中都看为正； 惟有耶和华衡量人心。
3 No’ Iehovà ambone’ ty soroñe ty havañonañe naho ty hatò.
行仁义公平 比献祭更蒙耶和华悦纳。
4 Fihaino mievoñevoñe naho arofo miebotse: ro failo’ o lo-tserekeo—hakeo izay.
恶人发达，眼高心傲， 这乃是罪。
5 Minday havokarañe ty fisafiri’ o mavitrikeo; fe mitarike mb’am-pilàñe ty fanaentàeñañe.
殷勤筹划的，足致丰裕； 行事急躁的，都必缺乏。
6 Ty ahazoam-bara am-pamelem-pandañitse le evoñe mihelañe mb’am-pikoromahañe.
用诡诈之舌求财的，就是自己取死； 所得之财乃是吹来吹去的浮云。
7 Ho kozozoteñe añe o lo-tserekeo ty amo fijoia’eo, fa ifoneña’ iareo ty tsy hanao ty hiti’e.
恶人的强暴必将自己扫除， 因他们不肯按公平行事。
8 Mikelokeloke ty lala’ ondaty mengoke; fe mahity ty fitoloña’ ty malio añ’arofo.
负罪之人的路甚是弯曲； 至于清洁的人，他所行的乃是正直。
9 Hàmake te mitoboke an-kotson-tapenak’ ao, ta te miharo akiba aman-drakemba tea-trabike.
宁可住在房顶的角上， 不在宽阔的房屋与争吵的妇人同住。
10 Mipay haratiañe ty tro’ i tsivokatsey, fa tsy mahaonin-tretrè am-pihaino’e ty rañe’e.
恶人的心乐人受祸； 他眼并不怜恤邻舍。
11 Ie lafañe ty mpañìnje, mihamahihitse t’ie trentrañe, ie anareñe ty mahihitse, mitombo ty hilala’e.
亵慢的人受刑罚，愚蒙的人就得智慧； 智慧人受训诲，便得知识。
12 Misamba ty akiba’ i lo-tserekey ty vantañe; avari’e mb’am-piantoañe i tsivokatsey.
义人思想恶人的家， 知道恶人倾倒，必致灭亡。
13 I manjenjen-dravembia ami’ty fitoreo’ o rarakeo, ty mbe hikaike fe tsy ho toiñeñe.
塞耳不听穷人哀求的， 他将来呼吁也不蒙应允。
14 Fañanintsin-kaviñerañe ty ravoravo añ’etake, naho filoa-tiñake ty vokàñe añ’araña ao.
暗中送的礼物挽回怒气； 怀中搋的贿赂止息暴怒。
15 Ie anoeñe ty hatò, ehake o vañoñeo, fe mangebahebake o mpikitroke haratiañeo.
秉公行义使义人喜乐， 使作孽的人败坏。
16 Hitofa am-pivorian-dolo ao t’indaty mandrike amy lalan-kilalay.
迷离通达道路的， 必住在阴魂的会中。
17 H’ondaty poi’e ty mpitea haravoañe; tsy ho mpañaleale ty mpikoko divay naho menake.
爱宴乐的，必致穷乏； 好酒，爱膏油的，必不富足。
18 Vilin’ai’ ty vantañe ty tsivokatse, le tsoa’ ty vañoñe ty mpamañahy.
恶人作了义人的赎价； 奸诈人代替正直人。
19 Hàmake t’ie mimoneñe an-dratraratra añe, ta t’ie miharo aman-drakemba mandietse naho mora boseke.
宁可住在旷野， 不与争吵使气的妇人同住。
20 Mihaja añ’anjomba’ o mahihitseo ty vara sarotse naho ty menake; fe abotse’ ty dagola o azeo.
智慧人家中积蓄宝物膏油； 愚昧人随得来随吞下。
21 Manjo haveloñe naho havañonañe vaho hasiñe ty mitoha havantañañe naho fiferenaiñañe.
追求公义仁慈的， 就寻得生命、公义，和尊荣。
22 Mitroatse an-drovam-panalolahy ty mahihitse, vaho arotsa’e ty hafatrarañe niatoa’e.
智慧人爬上勇士的城墙， 倾覆他所倚靠的坚垒。
23 Mitan-ty fiai’e tsy ho am-poheke ty mahambeñe falie naho fameleke.
谨守口与舌的， 就保守自己免受灾难。
24 Manivetive ty añara’e avao ty mpirohake naho mpievoñevoñe; ie mitoloñe am-pitrotroaboha’e.
心骄气傲的人名叫亵慢； 他行事狂妄，都出于骄傲。
25 Mañe-doza amy tembo ty fañiria’e, amy te tsy mete mitoloñe o taña’eo.
懒惰人的心愿将他杀害， 因为他手不肯做工。
26 Hadrao lomoñandro ty lahiaga, fe matarike ty vantañe, tsy mangazoñe.
有终日贪得无厌的； 义人施舍而不吝惜。
27 Tiva ty fisoroña’ o tsivokatseo; àntsake te engae’e miharo kinia.
恶人的祭物是可憎的； 何况他存恶意来献呢？
28 Hikenkañe ty mpitalily vìlañe, fe mitolom-pitaroñe ty mañaoñe.
作假见证的必灭亡； 惟有听真情而言的，其言长存。
29 Manao tarehe mahavany ty rati-tsereke, fe itsakorea’ ty vantañe ty hombà’e.
恶人脸无羞耻； 正直人行事坚定。
30 Tsy eo ty hihitse, ndra ty faharendrehañe, ndra ty safiry mahafiatreatre am’Iehovà.
没有人能以智慧、聪明、 谋略敌挡耶和华。
31 Hentseñeñe ho ami’ty androm-pihotakotahañe ty soavala, fe a Iehovà ty fandrebahañe.
马是为打仗之日预备的； 得胜乃在乎耶和华。
