Ohabolana 21
1 Hoe kadahan-drano am-pità’ Iehovà ty arofo’ i mpanjakay; tehafe’e an-tsatri’e.
君王的心在上主手裏，有如水流，可隨意轉移。
2 Mahity am-pihaino’ ondaty o sata’eo; fe Mpandanja arofo t’Iehovà.
人對自己的行為，都自覺正直；但審察人心的，卻是上主。
3 No’ Iehovà ambone’ ty soroñe ty havañonañe naho ty hatò.
秉公行義，比獻祭獻更悅上主。
4 Fihaino mievoñevoñe naho arofo miebotse: ro failo’ o lo-tserekeo—hakeo izay.
傲慢的眼睛，驕傲的心靈，惡人的炫耀，無非是罪惡。
5 Minday havokarañe ty fisafiri’ o mavitrikeo; fe mitarike mb’am-pilàñe ty fanaentàeñañe.
熟思的人，必足以致富；草率的人，必貧困纏身。
6 Ty ahazoam-bara am-pamelem-pandañitse le evoñe mihelañe mb’am-pikoromahañe.
以謊言偽語騙得的財寶，是浮雲輕煙，死亡的羅網。
7 Ho kozozoteñe añe o lo-tserekeo ty amo fijoia’eo, fa ifoneña’ iareo ty tsy hanao ty hiti’e.
惡人的暴戾，必殃及自身，因他們不肯去履行正義。
8 Mikelokeloke ty lala’ ondaty mengoke; fe mahity ty fitoloña’ ty malio añ’arofo.
惡人的道路，歪曲邪僻；正人的行為，正直適中。
9 Hàmake te mitoboke an-kotson-tapenak’ ao, ta te miharo akiba aman-drakemba tea-trabike.
寧願住在屋頂的一角，不願與吵婦同居一室。
10 Mipay haratiañe ty tro’ i tsivokatsey, fa tsy mahaonin-tretrè am-pihaino’e ty rañe’e.
惡人的心靈，只求邪惡；對自己友伴，毫不關懷。
11 Ie lafañe ty mpañìnje, mihamahihitse t’ie trentrañe, ie anareñe ty mahihitse, mitombo ty hilala’e.
輕狂人遭受處罰，幼稚者將得明智；智慧人接受教訓，更增加自己知識。
12 Misamba ty akiba’ i lo-tserekey ty vantañe; avari’e mb’am-piantoañe i tsivokatsey.
正義的上主監視惡人的家，且使惡人們都陷於災禍中。
13 I manjenjen-dravembia ami’ty fitoreo’ o rarakeo, ty mbe hikaike fe tsy ho toiñeñe.
誰對窮人的哀求，充耳不聞，他呼求時，也不會得到應允。
14 Fañanintsin-kaviñerañe ty ravoravo añ’etake, naho filoa-tiñake ty vokàñe añ’araña ao.
暗中相送的饋贈，可平息忿怒；投入懷中的禮物，可平息狂怒。
15 Ie anoeñe ty hatò, ehake o vañoñeo, fe mangebahebake o mpikitroke haratiañeo.
秉公行義，能叫義人喜樂；但為作惡的人，卻是恐懼。
16 Hitofa am-pivorian-dolo ao t’indaty mandrike amy lalan-kilalay.
凡遠離明智道路的人，必居於幽靈的集會中。
17 H’ondaty poi’e ty mpitea haravoañe; tsy ho mpañaleale ty mpikoko divay naho menake.
貪愛享樂的人，必遭受窮困；喜愛酒油的人，必不會致富。
18 Vilin’ai’ ty vantañe ty tsivokatse, le tsoa’ ty vañoñe ty mpamañahy.
惡人必將為義人作贖金，敗類也將替君子作代價。
19 Hàmake t’ie mimoneñe an-dratraratra añe, ta t’ie miharo aman-drakemba mandietse naho mora boseke.
與好爭易怒的女人同居，倒不如獨自住在曠野裏。
20 Mihaja añ’anjomba’ o mahihitseo ty vara sarotse naho ty menake; fe abotse’ ty dagola o azeo.
珍貴的寶藏和油，積藏在智者家裏；但糊塗愚昧的人，卻將之消耗淨盡。
21 Manjo haveloñe naho havañonañe vaho hasiñe ty mitoha havantañañe naho fiferenaiñañe.
追求正義和仁慈的人，必將獲得生命與尊榮。
22 Mitroatse an-drovam-panalolahy ty mahihitse, vaho arotsa’e ty hafatrarañe niatoa’e.
智者必登上勇士的城邑，攻破城邑所憑倚的保壘。
23 Mitan-ty fiai’e tsy ho am-poheke ty mahambeñe falie naho fameleke.
誰謹守自己的口舌，心靈必能免受煩惱。
24 Manivetive ty añara’e avao ty mpirohake naho mpievoñevoñe; ie mitoloñe am-pitrotroaboha’e.
高傲的人名叫「狂人」，他行事必極端蠻橫。
25 Mañe-doza amy tembo ty fañiria’e, amy te tsy mete mitoloñe o taña’eo.
怠惰人的手不肯操作，必為他的願望所扼殺。
26 Hadrao lomoñandro ty lahiaga, fe matarike ty vantañe, tsy mangazoñe.
貪婪的人，終日貪婪；正義的人，廣施不吝。
27 Tiva ty fisoroña’ o tsivokatseo; àntsake te engae’e miharo kinia.
惡人的祭獻，已是可憎；若懷惡而獻，更將如何﹖
28 Hikenkañe ty mpitalily vìlañe, fe mitolom-pitaroñe ty mañaoñe.
作假見證的人，必要滅亡；但善於聽的人，纔可常言。
29 Manao tarehe mahavany ty rati-tsereke, fe itsakorea’ ty vantañe ty hombà’e.
邪惡的人，常裝腔作勢；正直的人，卻舉止檢點。
30 Tsy eo ty hihitse, ndra ty faharendrehañe, ndra ty safiry mahafiatreatre am’Iehovà.
任何智慧、才略或計謀，都不能與上主相對抗。
31 Hentseñeñe ho ami’ty androm-pihotakotahañe ty soavala, fe a Iehovà ty fandrebahañe.
招兵買馬，是為作作戰之日；但是勝利，卻由上主指使。
