Ohabolana 20

1 Mpamerevere ty divay, mpañotakotake ty toake, vaho tsy mahihitse i nampivìhe’ey.

Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

2 Ty fampangebaheban-kaviñera’ i mpanjakaiy, le manahake ty firohafan-diona; mamoe aiñe ty mitrabik’ aze hiboseha’e.

Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.

3 Havañona’ ondaty te miholiatse añ-ali-drokoñe, fe manjehatse avao o dagolao.

Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

4 Tsy mitrabak’ asotry ty tembo; ie famara-manta, mangatake tsy mahazo.

Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

5 Rano laleke ty fisafirian’ arofo’ ondaty, fe mampiboak’ aze ty mahihitse.

Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.

6 Maro ty mihaboke ho mpiferenaiñe, fa ia ty mahatendreke ondaty migahiñe.

Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?

7 Mañavelo an-kahiti’e ty vantañe; haha o ana’e manonjohy azeo!

Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!

8 Tsongàe’ ty mpanjaka miambesatse an-jaka ao am-pihaino’e ze atao haratiañe iaby.

Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.

9 Ia ty mahafisaontsy ty hoe: Fa nampikanitsoheko ty troko; vaho malio tahin-draho?

Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?

10 Songa tiva am’ Iehovà ty vato-pandanja vìlañe naho ty kapoake vàlañe.

Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.

11 O sata’eo ro andrendrehañe i zatovo, hera mikasokàsoke naho to i fitoloña’ey.

По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.

12 Ty ravembia mahajanjiñe, naho ty fihaino mahaoniñe, songa namboare’ Iehovà.

Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

13 Ko manao hatea rotse, tsy mone ho rarake; Avotiriho o fihaino’oo le ho eneñe mahakama.

Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.

14 Raty, raty, hoe ty mpivily; ie mienga le isengea’e.

Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

15 Eo ty volamena naho ty vatosoa tsifotofoto; fe safira ty fivimby nahatendreke hilala.

Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.

16 Rambeso ty saro’ ty nitsoak’ ambahiny, tambozoro ho antoke t’ie tsy fohiñe.

Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

17 Mamy ty mofo niazo t’ie namañahy, fa ho atseke faseñe aniany ty vava’e.

Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.

18 Tolo-kevetse ro mahajadoñe safiry, Mañolots’ añ’aly ty fanoroan-kihitse.

Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.

19 Mampiborake tangogo ty mpikanifoke mitsatsà; aa le ko mirekets’ami’ty mpangaradadake.

Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.

20 Ze mamatse rae naho rene, hikipeke an-kaieñe ao ty failo’e.

Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

21 Ty lova tinaentaeñe am-baloha’e, tsy ho tahieñe am-para’e.

Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.

22 Ko manao ty hoe: Ho valeko i ratiy; mahaliñisa Iehovà, Ie ty handrombak’ azo.

Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

23 Tiva am’ Iehovà ty vato-lanja tsy mira; vaho tsy vokatse o fandanjàñe vìlañeo.

Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.

24 Alaha’ Iehovà o lia’ ondatio; aia arè ty haharendreha’ ondaty i lala’ey?

Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

25 Fandrike ty ikofofoaha’ t’indaty, ty hoe: Masiñe! ie añe i fantay vaho añontanea’e.

Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.

26 Manònga o lo-tserekeo ty mpanjaka mahihitse; le ampivarimbariñe’e ama’e ty larò.

Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

27 Failo’ Iehovà ty arofo’ ondaty, Fonga karaofe’e o añova’eo.

Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.

28 Mahafijadoñe ty fiferenaiñañe naho ty hatò i mpanjakay; tohaña’e am-patarihañe i fiambesa’ey.

Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.

29 Enge’ o ajalahio o haozara’ iareoo; maroi-foty ty volonahe’ o androanavio.

Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.

30 Mamaopao-karatiañe ty fofoke mamonotroboke, naho mañalio o añova’eo ty lafa.

Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.