Ohabolana 2
1 O anake, naho iantofa’o o fivolakoo vaho akafi’o añ’ova’o ao o lilikoo,
Sine moj, ako primiš rijeèi moje, i zapovijesti moje sahraniš kod sebe,
2 naho añilaña’o sofiñe ty hihitse, naho anokilaña’o troke ty hilala,
Da pazi uho tvoje na mudrost, i prigneš srce svoje k razumu,
3 naho kaihe’o ty fitsikarahañe, naho pazahe’o ty faharendrehañe
Ako prizoveš mudrost, i k razumu podigneš glas svoj,
4 naho itsoeha’o hoe volafoty ikodebea’o hoe vara mikafitse:
Ako ga ustražiš kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustražiš;
5 Le ho rendre’o ty fañeveñañ’ am’ Iehovà vaho hitendreke ty fahafohinañe an’Andrianañahare.
Tada æeš razumjeti strah Gospodnji, i poznanje Božije naæi æeš.
6 Fa manolo-kihitse t’Iehovà boak’am-palie’e ao ty hilala naho ty faharendrehañe.
Jer Gospod daje mudrost, iz njegovijeh usta dolazi znanje i razum.
7 Añaja’e hihitse maharongatse amo vantañeo, fikalan-dRe amo mpañavelo an-kahitiañeo,
Èuva pravima što doista jest, štit je onima koji hode u bezazlenosti,
8 arova’e o lalan-katòo, naho ambena’e ty lala’ o noro’eo.
Da bi se držali staza pravijeh, a on èuva put svetaca svojih.
9 Le ho fohi’o ty havantañañe naho ty hatò, naho ty hamiràñe, vaho ze lalañe soa;
Tada æeš razumjeti pravdu i sud i što je pravo, i svaki dobri put.
10 Hizilik’ añ’ova’o ao ty hihitse, naho hahafale ty tro’o ty hilala;
Kad doðe mudrost u srce tvoje, i znanje omili duši tvojoj,
11 Hañambeñ’ azo ty filieram-batañe, hijilova’ ty faharendrehañe;
Pomnjivost æe paziti na te, razum æe te èuvati,
12 hasita’e ami’ty lalan-karatiañe, amy t’indaty mivolam-bìlañe,
Izbavljajuæi te od zla puta, od ljudi koji govore opake stvari,
13 amo miveve boak’ amo lalan-kahitiañeoo, hijarabajaraba amo lalan-kaieñeo,
Koji ostavljaju prave pute da idu putovima mraènijem,
14 amo mirebek’ ami’ty hatsivokarañeo, naho mifale ami’ty hamengohan- karatiañeo,
Koji se raduju zlo èineæi, i igraju u zlijem opaèinama;
15 ie mikelokeloke an-dia, vaho miridrike an-dalañe;
Kojih su putovi krivi, i sami su opaki na stazama svojim;
16 Hamotsots’azo ami’ty tsimirirañe, ami’ty karapilo mitsiriry an-drehake,
Izbavljajuæi te od žene tuðe, od tuðinke, koja laska svojim rijeèima,
17 i namorintseñe ty valin-katorà’ey, vaho mandikoke i fañinan’ Añahare’ey.
Koja ostavlja voða mladosti svoje, i zaboravlja zavjet Boga svojega.
18 Migodroñe mb’am-pihomahañe ao ty akiba’e, minday mb’an-kavilasy ao o lala’eo;
Jer k smrti vodi dom njezin, i k mrtvima staze njezine.
19 Le lia’e tsy mimpoly ze miheo mb’ama’e ao, tsy ho taka’e ka o lalan-kaveloñeo.
Ko god uðe k njoj ne vraæa se, niti izlazi na put životni.
20 Aa le handenà’o ty lala’ o soao, naho hifahara’o o lala’ o vantañeoo.
Zato hodi putem dobrijeh, i drži se staza pravednièkih.
21 Fa hitoboke amy taney o vañoñeo, vaho himoneñe ao o malio-tahiñeo;
Jer æe pravednici nastavati na zemlji, i bezazleni æe ostati na njoj.
22 Fe haitoañe amy taney o lo-tserekeo, vaho ho voroteñe o mpamañahio.
A bezbožni æe se istrijebiti sa zemlje, i bezakonici æe se išèupati iz nje.
