Ohabolana 19
1 Ambone’ ty dagola aman-tsoñy mengoke, ty rarake mañavelo an-kahiti’e.
窮而行為正直，勝於富而唇舌欺詐。
2 Tsy mahasoa ty fiaiñe te tsy aman-kilala, mandilatse ty malisa am-pandia.
熱誠無謀，誠不可取；步伐匆忙，難免失足。
3 Mampianto ty lia’e ty hanè’ ondaty, ie mitrevok’ Iehovà an-tro’e.
人因愚蠢自毀前途；他的心反遷怒上主。
4 Mpanovon-drañetse o varao, fe pitso-drañetse t’ie rarake.
財富招來許多朋友，窮人卻為親朋所棄。
5 Tsy ho po-lafa ty mpitalily vilañe, vaho tsy himolaotse ty mavande.
作假見證的人，難免受罰；撒播謊言的人，勢必難逃。
6 Amam-pandomboke maro ty matarike, kila mifandrañetse ami’ty mpanolo-ravoravo.
大方的人，人人奉承；好施的人，人都諂媚。
7 Falai’ o rahalahi’e iabio ty rarake— sandrake t’ie farien-drañe’e! Heañe’e fe tsy eo.
人窮兄弟恨，朋友更遠離；誰追求空言，是捕風捉影。
8 Mpikoko ty tro’e ze mitoha hihitse, ho tendreke hasoa ty mpangazon-kilala.
獲得明哲的，必愛惜自己；珍惜明智的，必覓得幸福。
9 Tsy ho po-lilo ty mpanao kitomboke, le hihomake ty mpandañitse.
作假見證的人，難免受罰；撒播謊言的人，自趨滅亡。
10 Tsy mañeva ty seretse ty miaiñ’ añoleñañe, naho ty ondevo ty hifehe ana-donake.
安逸的生活，不適於愚人；奴隸管君主，更是不相宜。
11 Mampalaon-kaviñerañe ty fitsikaraha’ ondatio, vaho enge’e ty miheve fiolàñe.
明智的人，緩於發怒，寬恕愆尤，引以為榮。
12 Manahake ty fitreñan-diona ty haviñeram-panjaka, fe hoe mìka añ’ahetse eo ty fañisoha’e.
君主的盛怒，有如獅子的怒吼；君王的恩惠，有如草上的朝露。
13 Fianto aman-drae’e ty ajaja votro, vaho fitsopatsopahañe nainai’e ty fitreontreon-drakemba.
愚昧的兒子，是父親的災禍；吵鬧的女人，有如屋頂漏水。
14 Lovaeñe aman-droae ty vara naho anjomba, fe boak’am’ Iehovà ty valy hendre.
房屋與錢財，是父母的遺產；賢明的妻子，是上主的恩賜。
15 Mampilañak’ an-droro ty havotroañe, vaho ho silofen-kerè ty tro’ i tembo.
懶慢怠惰，使人沉睡；閒蕩的人，必要挨餓。
16 Mahatam-piay ty mahatan-dily, fe hihomake ty mitsidaredare ami’ty lia’e.
恪守上主誡命的，可保全生命；輕視上主道路的，必自趨喪亡。
17 Mampisongo am’ Iehovà ty mitretre i rarake, le ho tambeze’e i fatariha’ey.
向窮人施捨，是借貸於上主；對他的功德，上主必要報答。
18 Lilovo o ana’o, kanao mb’e amam-pitamàñe; fe ko ilosoran-dafa.
尚有希望時，應懲罰兒子；但不可存心置他於死地。
19 Tsy mete tsy liloveñe ty midabadoa; f’ie haha’o, tsy mahay tsy indrai’o.
易怒的人，應當受罰：你越寬容，使他越乖戾。
20 Mijanjiña fanoroañe, le miantofa endake, vaho hahihitse irehe am-para’e.
你應聽取勸告，接受教訓，使你今後成個明智的人。
21 Maro ty safirin-tro’ ondaty, fe hijadoñe ty famerea’ Iehovà.
人在心中儘可策劃多端，實現的卻是上主的計劃。
22 Ty paiañe ama’ondaty le ty fiferenaiña’e; Hàmake t’ie rarake ta te remborake.
慷慨為人有利，窮漢勝過騙子。
23 Minday mb’an-kaveloñe ty fañeveñañe am’ Iehovà; hiaiñ’añoleñan-dre, tsy ho zoem-boiñe.
敬畏上主，使人得生命，滿懷敬畏，必無殃無禍。
24 Alipo’ ty votro am-pinga ao ty taña’e, fe tsy ahere’e mb’am-bava.
懶惰人伸手到食盤，卻懶於送回到口邊。
25 Lafao ty mpiteratera, hianara’ ty seretse fañahy, fe endaho ty maharendreke, hitovoñañe ty hilala’e.
你若杖責輕狂人，幼稚者將變明智；你只譴責明智者，他即更明瞭義理。
26 Ty mampianto rae, naho ty manao soike aman-drene, le anadahy manalatse naho mahameñatse.
苛待父親，迫走母親的，實是卑賤可恥的兒子。
27 Mijihera tsy hañaoñ’ endake, anake, le handifihe’o ty tsaran-kilala.
我兒，你停止聽取教訓，就是遠離智慧的訓言。
28 Maneratera ty hatò ty mpitalily votro, vaho lifo-karatiañe ty vava’ o lo-tserekeo.
邪曲的見證，戲笑公義；惡人們的嘴，吞食不義。
29 Ampihentseñen-dilo ty mpandrabioñe naho lafa ty lambosin-dagola.
體刑是為輕狂人而設，鞭笞是為愚人背而備。
