Ohabolana 18

1 Mañean-drao ty mirery, tsambolitio’e ze atao vere-to.

與眾寡合的，只求私意；對任何指教，都表忿恨。

2 Tsy no’ i dagolay ty faharendrehañe, fa ty mampiboake ty heve’e avao.

愚昧的人不喜愛受教，只愛顯露自己的心意。

3 Ie pok’eo ty tsivokatse, mipotìtse eo ka ty teratera, vaho indrezan-kasalarañe ty inje.

邪惡一來，輕視隨到；侮辱也隨無恥而至。

4 Rano laleke ty fisaontsim-palie’ ondaty, torahañe mibobobobo ty figoangoañan-kihitse.

哲人口中的言語有如深水，又如洶湧的溪流，生命的泉源。

5 Tsy mahasoa te osiheñe ty raty, hikihoañe ty vañoñe an-jaka.

在判案時，徇惡人之私，加害於義人，實屬不公。

6 Mikaidraha o soñi’ i dagolao, naho mikai-tampify ty vava’e.

愚人的唇舌，常引起爭端；愚人的口舌，常自招責打。

7 Fiantoa’ i seretsey ty vava’e, vaho mpamandrike ty fiai’e o soñi’eo.

愚人的舌，使自己喪亡；他的嘴唇，是害己的陷阱。

8 Kenoke mafiry ty fivolam-pitolom-boetse, migodoñe mb’añ’ova’ ondaty ao.

進讒者的話，如可口美味，能深深透入肺腑的深處。

9 Rahalahi’ ty mpijoy, ty mpilesa am-pitoloña’e.

懶於操勞的人，是敗子的弟兄。

10 Fitalakesañ’abo fatratse ty tahina’ Iehovà, milay mb’ama’e ao ty vantañe vaho onjoneñe tsy takatse.

上主的名號，是堅固保壘；義人投入內，必得享安全。

11 Rova fatratse ty varam-pañaleale, naho hoe kijoly abo añ’ereñere’e ao.

富人的財產，是他的堅城；在他意想中，像座高牆垣。

12 Aolo’ ty ikorovoha’ ondaty ty fiebotseboran-tro’e, fe miaolo’ ty hasiñe ty firehañe.

心傲是滅亡的前導，心謙是光榮的前驅。

13 Ie manoiñe aolo’ t’ie mitsanoñe: le hagegea’e naho hasalara’e.

未聽而先答，實愚昧可恥。

14 Mahafeake hasilofañe ty tro’ ondaty, fa ia ka ty mahaleo ty fikoretan’ arofo.

剛毅的精神，能忍受病苦；精神萎靡，有誰能支持﹖

15 Mitoha hilala ty tro’ i mahatsikarake, vaho mañotsohotso hihitse an-dravembia’e ty mahilala.

明智人的心，必獲得學問；智慧人的耳，必探求知識。

16 Anokafan-dalañe ty ravoravo’ ondaty, manese aze hiatreke ty bey.

禮物能給人大開門路，引人晉謁權貴。

17 Heveren-ko to ty mitalily valoha’e, ampara’ te pok’eo ty mañody aze.

先訴理者似有理，對手來時再審斷。

18 Abala’ ty tora-tsato-piso ty fifandierañe, ie mampivike ty mpifanjomotse.

抽籤可以使爭端平息，也能調解權貴的糾紛。

19 Mora ty mandreketse rova fatratse, ta ty rañetse torifike, vaho hoe tsotso-bim-pitilik’abo ty fifanjomorañe.

兄弟若不和，比堅城還難攻克；他們的爭辯，有如碉堡的門閂。

20 Ty havokaram-palie’ ondaty ro mahaenem-pisafoa, o vokam-pivimbi’eo ro maha-anjañe.

人必以口中果實充滿肚腹，必飽嘗自己唇舌的出產。

21 Manandily ami’ ty haveloñe naho ami’ty havilasy ty fameleke, hikama amo vokare’eo ze mikoko aze.

死亡和生命，全在乎唇舌；放縱唇舌的，必自食其果。

22 Mahaonin-kasoa ty tendreke valy, vaho isohe’ Iehovà.

誰覓得了賢妻，便覓得了幸福，得了上主恩眷。

23 Mihalaly tretrè ty rarake, fe sotrafe’ ty mpitsikafo.

貧窮的人哀懇乞憐；富貴的人厲聲以對。

24 Mianto t’indaty lako rañetse, fe ao ty ate-hena mipiteke soa te ami’ty rahalahy.

交朋友過多，必會有損害；但有些朋友，遠勝親兄弟。