Ohabolana 17

1 Hàmake ty pilipito’e maike am-pianjiñañe, ta ty anjomba lifo-takataka mitraoke falaiñañe.

乾餅一張而平安共食，勝於滿屋佳餚而互相爭吵。

2 Ty ondevo mitoloñ’ an-kahiti’e ty hifehe ty anake mahasalatse, ie hifanjara lova aman-droahalahy.

聰明的僕人必能管治任性的兒子，且可與弟兄們共分產業。

3 Tranaheñe an-tsinihara ty volafoty naho an-daforo ty volamena, vaho Iehovà ro mpitsòk’ arofo.

鍋煉銀，爐煉金，上主煉人心。

4 Mañaon-tsoñin-tsereheñe ty lo-tsereke, tsatsihe’ i remborake ty lela manivetive.

奸詐的人，愛聽胡言亂語；說謊的人，輕信是非長短。

5 Mañìnje i Andrianamboatse aze t’ie mañinje o rarakeo; tsy ho po-lafa ty mitohàke ami’ty hankàñe.

嘲笑窮人的是凌辱他的造主；幸災樂禍的，必不能脫免懲罰。

6 Sabakan-engen-droanjia o afe’eo, vaho enge’ o anakeo o rae’eo.

孫兒是老人的冠冕，父親是兒女的光榮。

7 Tsy mañeva i dagola ty enta-soa-fehe; lombolombo izay ty soñy vìlañe an-droandriañe.

優雅的言詞，不適宜於愚人；虛偽的狂語，更不宜於君王。

8 Vatosoa am-pihainom-pahazo aze ty falalàñe, mampitombo mb’atia mb’aroa.

賄賂在饋贈者眼中，有如寶石；不論他要轉向何方，無往不利。

9 Mpipay hatea ty mpanaroñe fiolàñe, fe mampiria rañetse te mamereñ’ indroe.

掩飾他人的過錯，可獲得友愛；屢念舊日的過惡，則離間友誼。

10 Laleke ty itrofaha’ ty endake ami’ty mahihitse, ta ty lafa zato ami’ty dagola.

對明智人一句指責，勝過對愚昧人百次杖擊。

11 Mipay fiodiañe avao ty mpiola, aa le hañitrifañe irake masiake.

暴徒只求叛亂，但有殘酷使者，奉命前來對付。

12 Hàmake hifanampe ami’ty lambon’ala nalàeñ-anake, te ami’ty dagola aman-kagegea’e.

寧願遇見失掉幼子的母熊，不願逢著正在發狂的愚人。

13 Tsy ho po-hekoheko ty akiba’ ty mamereñe raty ami’ty soa.

誰以怨報德，災禍必不離開他的家。

14 Hoe mampipororoake rano ty fifotoram-pifandierañe, aa le apoho i lietsey tsy hiforehetse ho aly.

爭論的開端，如水之破堤；在激辯之前，應極加制止。

15 Songa tiva am’ Iehovà ty mañatò ty lo-tsereke naho ty mamàtse ty vantañe.

宣判罪人無罪，判定義人有罪：二者同為上主所憎惡。

16 Aia ty dagola te hinday drala an-taña’e hikaloa’e hihitse kanao tsy an-tro’e ao ty hilala.

愚昧的人，既沒有頭腦，手執金錢買智慧，又何益之有﹖

17 Mikoko nainai’e ty rañetse, fe nasamake ho an-tsam-poheke ty rahalahy.

朋友平時常相愛，唯在難中見兄弟。

18 Miroe-rano ty manò-taña hiantofa’e ty songon-drañetse.

常為人擊掌作保，實是個無知之徒。

19 Mpitea fiolàñe ty mpikoko lietse, vaho mikai-rotsake ty mandranjy lalambey abo.

好爭辯的人，實喜愛罪過；高舉門戶的，必自趨滅亡。

20 Tsy mahatrea hasoa ty mengok’ an-troke; vaho mihotrak’ an-kaloviloviañe ao ty aman-dela mamañahy.

誰存心欺詐，不會得幸福；誰搬弄是非，必陷於災禍。

21 Ho aman’anahelo ty misamake ty minè; vaho tsy aman-kaehake ty rae’ i gegey.

生糊塗孩子的，只有悲哀；糊塗人的父親，毫無樂趣。

22 Aoly soa ty arofo mifale, fe mahamain-taolañe ty hafola-po.

愉快的心，是良好的治療；神志憂鬱，能使筋骨枯萎。

23 Mandrambe vokañe boak’am-pisafoa ty lahiaga, hampikelokeloke ty lalam-bantañe.

惡人在大衣下受賄賂，是為顛倒正義的判詞。

24 Añatrefa’ ty mahatsikarake ty hihitse, fe mihilohilo mb’añ’olo-tane añe ty maso’ i dagola.

精明的人，常面向智慧；愚者的眼，向地極呆望，

25 Mañembetse an-drae ty hagegean’ana-dahy, vaho hafairañe amy nitoly azey.

愚昧的兒子，是他父親的痛苦，是他生母的憂傷。

26 Tsy mahasoa te liloveñe ty malio-tahiñe, naho ty andafañe roandriañe ty amy havañona’ey.

科罰無辜，已屬不當；杖責君子，更屬不義。

27 Malea fisaontsy ty mahilala, mahalie-troke t’indaty maharendreke.

智者必沉默寡言，達人必心神鎮定。

28 Ndra i seretsey ro atao mahihitse naho mahafianjiñe, mbore atao hendre t’ie mahatan-tsoñy.

愚人不發言，亦可充作智者；若謹口慎言，亦可視為哲人。