Ohabolana 16
1 A ondatio ty fisafirin-arofo, fe a Iehovà ty famaleam-pameleke.
內心策劃在於人，應允卻在於上主。
2 Malio am-pihaino’ ondaty ze hene sata’e, fa mpandanja arofo t’Iehovà.
對自己的行為，人都自覺無瑕；但審察心靈的，卻是上主。
3 Apoho am’ Iehovà o fitoloña’oo, le hijadoñe o safiri’oo.
將你的作為委託於上主，這樣你的計劃必會成功。
4 Kila tsinene’ Iehovà ho ami’ty fanoa’e, ndra o lo-tserekeo ho an-tsan-kòheke.
上主所造的各有其用意，連惡人也有不幸的一日。
5 Fonga tiva am’ Iehovà o mpibohabohao, tsy kalafo t’ie tsy ho po-lafa.
居心傲慢的，上主必厭惡；這一類的人，逃不掉懲罰。
6 Mampijebañe fiolañe ty fiferenaiñañe naho ty hatò, Fisitahañe ami’ty raty ty fañeveñañe am’ Iehovà.
藉慈善忠誠，可補贖罪過；藉敬畏上主，可避免罪惡。
7 Ie no’ Iehovà ty sata’ ondaty, le hampanintsiñe’e o rafelahi’eo.
世人的行徑，若中悅上主，他必使仇敵，再與他和好。
8 Hàmake ty kedekede an-kavañonañe, ta ty tambe bey tsy an-kahiti’e.
收入少而守正義，勝於進款多而行不義。
9 Misafiry ty lala’e ty tro’ ondaty, fe tehafe’ Iehovà o lia’eo.
人心裏都策劃自己的行徑；但他的步伐卻由上主支配。
10 Fañentoan’ Añahare ty am-pivimbi’ i mpanjakay; tsy hiota ty falie’e te mizaka.
神明的斷語，出自君王口；他口下判斷，必不致差錯。
11 A Iehovà o vatom-pandanja naho balantsio; hene sata’e o vato an-koroñeo.
天秤和稱盤，屬上主所有；囊中的法碼，全由他制定。
12 Tiva amo mpanjakao ty mpanao raty, fa norizañe an-kahiti’e i fiambesa’ey.
君王最厭惡的是作惡，因為王位賴正義而立。
13 Mahafale o mpanjakao ty fivimby mahity, vaho isohe’e ty misaontsy an-kavantañañe.
正義的唇舌，為君王所喜悅；說話正直者，為君王所愛戴。
14 Mpisangitrike fikoromahañe ty haviñeram-panjaka, fe hampanintsiñe aze t’indaty mahihitse.
君王的震怒，是死訊的使者；但是智慧人，能平息王怒。
15 Haveloñe ty filoeloean-daharam-panjaka, naho hoe rahoñe minday oran-dohataoñe ty fañisoha’e.
君王容光煥發，人即可活命；君王的恩澤，有如春雲時雨。
16 Soa hatò ty ahazoan-kihitse ta ty volamena! naho ty hijobon-kilala te ami’ty volafoty.
獲得智慧，勝於獲得黃金；獲得智慧，勝於獲得白銀。
17 Ty ihankaña’e haratiañe ro lala’ o vantañeo, vaho mahavontitits’ aiñe ty mahambeñe i lia’ey.
正直人的行徑遠離邪惡，謹守行為的人必確保生命。
18 Miaolo ty firotsahañe ty firengevohañe, vaho iaoloa’ ty troke miebotsebotse ty fihotrahañe.
驕橫是滅亡的先聲，傲慢是隕落的前導。
19 Hàmake te mpiamo rarake an-troke mirekeo, ta te mitraok’ amo mifanjara o kinopake am-pibohabohañeo.
謙下與貧民共處，勝於與驕傲人分贓。
20 Hene hanjo hasoa ze mañaoñe i tsaray, haha ty miato am’ Iehovà.
細聽勸言的，必將受益；信賴上主的，真是有福。
21 Atao mahatsikarake ty mahihitse añ’arofo; mahafañosike fañòhañe ty saontsy malea.
有慧心的人，被稱為哲人；溫和的口吻，更具說服力。
22 Ranon-kavelo migoangoañe ty hilala amy ze manañ’aze; fe hagegeañe ty fandafàñe i dagola.
為有智識的人，智識是生命的泉源；然而糊塗愚昧，卻是愚昧人的懲罰。
23 Mañòke ty falie’ i mahihitsey ty tro’e, vaho tompea’e fañòhañe o fivimbi’eo.
智慧人的心，使自己的嘴靈巧，使自己的唇舌，更具說服力。
24 Hoe papy tantele ty saontsy mampanintsy, mamy añ’arofo naho mampijangan-taolañe.
親切的言語，有如蜂蜜，使心靈愉快，使筋骨舒暢。
25 Eo ty lalañe atao’ t’indaty ho vantañe, fe fikoromahañe ty figadoña’e.
有些道路，看來正直；走到盡頭，卻是死路。
26 Mifanehake ho aze ty fiai’ ondaty, vaho azim-palie’e.
工人的胃口，催他勞作；工人的口腹，迫他工作。
27 Mikabo-draha t’i Beliale1, afo misolebotse ty am-pivimbi’e ao.
無賴之徒，圖謀邪惡；他的嘴上，似有火燒。
28 Mampiboele hotakotake t’indaty mengoke, mampifanarake mpiatehena ty bisibisike.
乖戾的人，撒播爭端；告密的人，離間友情。
29 Risihe’ t’indaty piaroteñe ty rañe’e, vaho kozozote’e mb’an-dalan-tsy soa.
強橫的人，誘惑朋友；引他走入不正之徒。
30 Mikinia raha mengoke ty mpipie maso, vaho mampifetsake haratiañe ty mpimontso.
誰緊閉眼睛，是在策劃陰謀；誰緊咬口唇，邪惡業已完成。
31 Sabakan-engeñe ty maroi-foty; oniñe an-dalan-kavañonañe eo.
皓首白髮，是尊榮的冠冕；只在正義的道上，方可獲得。
32 Lombolombo ty fanalolahy ty malaon-kaviñerañe, vaho ambone’ ty mpitavañe rova ty mahafeleke ty tro’e.
有涵養的人，勝於勇士；克服自己的人，勝於克城的人。
33 Tora-tsato-piso am-pe, Iehovà avao ro Mpanampake.
人儘可在懷中抽籤，但決斷卻在乎上主。
