Ohabolana 15
1 Mampitolike habosehañe ty rehake malea, fe mitrobo haviñerañe ty volam-peha’e.
回答柔和，使怒消退； 言语暴戾，触动怒气。
2 Mitolon-kilala an-katò ty famele’ i mahihitse, fe mipororoake hagegeañe ty vava’ i dagola.
智慧人的舌善发知识； 愚昧人的口吐出愚昧。
3 Manitsike ze hene toetse o fihaino’ Iehovào, misary ty raty naho ty soa.
耶和华的眼目无处不在； 恶人善人，他都鉴察。
4 Hataen-kaveloñe ty fameleke mamere, fe mampikoritoke troke naho ama’e ty hamengohañe.
温良的舌是生命树； 乖谬的嘴使人心碎。
5 mañìnje ty fañòhan-drae’e ty dagola, fe mahilala ty mañaoñ’ anatse.
愚妄人藐视父亲的管教； 领受责备的，得着见识。
6 Vara bey ty añ’anjomba’ o vañoñeo, fe manolo-tsotry ty tombom-baro’ i lahiaga.
义人家中多有财宝； 恶人得利反受扰害。
7 Mampiboele hilala ty fivimbi’ o mahihitseo; fe tsy izay ty tro’ i dagola.
智慧人的嘴播扬知识； 愚昧人的心并不如此。
8 Veta am’ Iehovà ty fisoroña’ o lo-tserekeo, fe ifalea’e ty halali’ o vantañeo.
恶人献祭，为耶和华所憎恶； 正直人祈祷，为他所喜悦。
9 Tiva am’ Iehovà ty taro’ i lahiaga, fe kokoa’e ty mañean-kavantañañe.
恶人的道路，为耶和华所憎恶； 追求公义的，为他所喜爱。
10 Mampalovilovy ty mandrìke amy lalañey te lafaeñe, mikoromake ty malaiñ’ endake.
舍弃正路的，必受严刑； 恨恶责备的，必致死亡。
11 Mivañavaña añatrefa’ Iehovà ty tanen-dolo naho i tsikeokeoke, sandrake ty arofo’ ondaty! (Sheol h7585)
阴间和灭亡尚在耶和华眼前， 何况世人的心呢？ (Sheol h7585)
12 Tsy kokoa’ ty mpanivetive te ereteñe; tsy tilihe’e ty mahihitse.
亵慢人不爱受责备； 他也不就近智慧人。
13 Mampaviake vintañe ty arofo misomobotsòboke, fe mahafola-paiañe ty troke ngoma.
心中喜乐，面带笑容； 心里忧愁，灵被损伤。
14 Mpitsoeke hilala ty troke maharendreke, fe mampibotseke hagegeañe ty vava’ i dagola.
聪明人心求知识； 愚昧人口吃愚昧。
15 Fonga mavoiñe ty andro’ o misotrio, fe mitolon-tsabadidake ty arofo minembanembañe.
困苦人的日子都是愁苦； 心中欢畅的，常享丰筵。
16 Hàmake ty kedeke mitrao-pañeveñañe am’ Iehovà, ta ty vara-bey reketse hekoheko.
少有财宝，敬畏耶和华， 强如多有财宝，烦乱不安。
17 Kitra’e anjotsoañe añañe am-pikokoañe, ta te anozoañe temboay vinondrake am-palaiñañe.
吃素菜，彼此相爱， 强如吃肥牛，彼此相恨。
18 Mitrobo hotakotake ty mpiloa-tiñake, fe mampipendreñe fifandierañe ty malaon-kaviñerañe.
暴怒的人挑启争端； 忍怒的人止息纷争。
19 Iremberembeam-patike te añ’oloñolo’ i votro, fe dinamoke ty lala’ i vañoñey.
懒惰人的道像荆棘的篱笆； 正直人的路是平坦的大道。
20 Mahafale an-drae ty anake mahihitse, fe mañìnje rene t’indaty gege.
智慧子使父亲喜乐； 愚昧人藐视母亲。
21 Hagegeañe ty mahaehake i seretse, fe vantan-dia t’indaty mahilala.
无知的人以愚妄为乐； 聪明的人按正直而行。
22 Milesa ty safiry po-panolo-kevetse, fe mahaeneke te maro mpanoro.
不先商议，所谋无效； 谋士众多，所谋乃成。
23 Mahafale ondaty te mahafanoiñe ty falie’e, akore ty hasoa’ ty saontsy tandrife.
口善应对，自觉喜乐； 话合其时，何等美好。
智慧人从生命的道上升， 使他远离在下的阴间。 (Sheol h7585)
25 Hombota’ Iehovà ty akiba’ o mpirengevokeo, fe ajado’e ty efe-tane’ i vantotsey.
耶和华必拆毁骄傲人的家， 却要立定寡妇的地界。
26 Tiva am’ Iehovà o fikitrofañeo, fe hiringiry ty saontsy mampanintsy.
恶谋为耶和华所憎恶； 良言乃为纯净。
27 Manolo-tsotry ty akiba’e ty mamory an-katramo, fe ho veloñe ty malaim-bokàñe.
贪恋财利的，扰害己家； 恨恶贿赂的，必得存活。
28 Mañereñere ty hanoiña’e ty arofo’ i vantañey, fe mampipororoake haratiañe ty falie’ i lahiaga.
义人的心，思量如何回答； 恶人的口吐出恶言。
29 Lavitse o raty tserekeo t’Iehovà, fe janji’e ty halali’ o vañoñeo.
耶和华远离恶人， 却听义人的祷告。
30 Mahafale arofo ty fihaino miloeloe, vaho solik’ an-taolañe ty talily soa.
眼有光，使心喜乐； 好信息，使骨滋润。
31 Amo mahihitseo ty himoneña’ ty aman-dravembia mitsendreñe anatse mahaveloñe.
听从生命责备的， 必常在智慧人中。
32 Mañìnje ty vata’e ty malaiñ’ endake, fe manonton-kilala ty mitsatsike fanoroañe.
弃绝管教的，轻看自己的生命； 听从责备的，却得智慧。
33 Fañòhañe hihitse ty fañeveñañe am’ Iehovà, miaolo ty asiñe te mireke.
敬畏耶和华是智慧的训诲； 尊荣以前，必有谦卑。
