< Ohabolana 14 >
1 Mandranjy ty akiba’e ty rakemba mahihitse, fe arotsa’ ty minè an-taña’e ty aze.
智慧婦人建立家室; 愚妄婦人親手拆毀。
2 Mañeveñe am’ Iehovà ty mañavelo an-kahiti’e, fe manirika aze ty mengok’ amo lala’eo.
行動正直的,敬畏耶和華; 行事乖僻的,卻藐視他。
3 Am-bava’ i dagola ty kobay ho an-dambosi’e, fe mañaro ty mahihitse o fivimbi’eo.
愚妄人口中驕傲,如杖責打己身; 智慧人的嘴必保守自己。
4 Ie tsy eo añombe, koake ty riha’e; Toe mahavokatse ty haozaran’ añombe.
家裏無牛,槽頭乾淨; 土產加多乃憑牛力。
5 Tsy mandañitse ty mpitalily migahiñe, fe mikofòke habodiake ty mpitarom-bande.
誠實見證人不說謊話; 假見證人吐出謊言。
6 Mipay hihitse ty mpanivetive fa tsy mahatrea, fe mora ami’ty mahafohiñe ty hitendreke hilala.
褻慢人尋智慧,卻尋不着; 聰明人易得知識。
7 Mihankaña ami’ty fiatrefañe i minèñey, fa tsy ho oni’o eo ty soñy mahilala.
到愚昧人面前, 不見他嘴中有知識。
8 Ty hihi’ i mahilalay: le t’ie mahatsikarake ty lia’e, fe hakalitahañe ty hagegean-dagola.
通達人的智慧在乎明白己道; 愚昧人的愚妄乃是詭詐。
9 Sirikae’ ty minèñe ty fisolohoañe, fe amo vañoñeo ty fiharoan-drehake.
愚妄人犯罪,以為戲耍; 正直人互相喜悅。
10 Fohi’ ty troke ty hafaim-piai’e, vaho tsy itraofa’ ty ambahiny ty firebeha’e.
心中的苦楚,自己知道; 心裏的喜樂,外人無干。
11 Harotsake ty akiba’ i rati-tserekey, fe hiraorao ty kivoho’ o vañoñeo.
奸惡人的房屋必傾倒; 正直人的帳棚必興盛。
12 Eo ty làlañe atao’ ondaty ho vantañe, f’ie migodañe mb’an-kavilasy ao.
有一條路,人以為正, 至終成為死亡之路。
13 Mikoretse ty arofo ndra t’ie miankahake, vaho migadoñ’ an-kontoke ty rebeke.
人在喜笑中,心也憂愁; 快樂至極就生愁苦。
14 Atsake o sata’eo ty midisa-voly, fe mahaeneñe t’indaty soa i azey.
心中背道的,必滿得自己的結果; 善人必從自己的行為得以知足。
15 Kila iantofa’ ty seretse, fe tsakorè’ ty hendre o lia’eo.
愚蒙人是話都信; 通達人步步謹慎。
16 Mihilotse ty mahihitse vaho iholiara’e ty raty, fe mijikajika naho mitsidaredare ty dagola.
智慧人懼怕,就遠離惡事; 愚妄人卻狂傲自恃。
17 Manao raha tsi-roe-tafa-toe ty mora boseke, vaho tsambolitioheñe ty mikinia.
輕易發怒的,行事愚妄; 設立詭計的,被人恨惡。
18 Mandova hagegeañe ty seretse, fe sabakaen-kilala ty hendre.
愚蒙人得愚昧為產業; 通達人得知識為冠冕。
19 Hidrakadrakak’ anatrefa’ ty soa ty raty, naho an-dalambei’ o vantañeo ty tsereheñe.
壞人俯伏在善人面前; 惡人俯伏在義人門口。
20 Heje’ ty rañe’e i rarakey, fe maro ty mikoko i mpañalealey.
貧窮人連鄰舍也恨他; 富足人朋友最多。
21 Aman-tahiñe ty manirìka ondaty, haha ka ty matarike amo poi’eo.
藐視鄰舍的,這人有罪; 憐憫貧窮的,這人有福。
22 Tsy hidridrike hao ty mpikilily? Fe fiferenaiñañe naho hatò ro amo misafiry hasoao.
謀惡的,豈非走入迷途嗎? 謀善的,必得慈愛和誠實。
23 Amam-bokatse ze hene fitoloñañe, fe mahararake ty soñy mikofofoake.
諸般勤勞都有益處; 嘴上多言乃致窮乏。
24 Sabaka’ o mahihitseo ty vara’e; fe hagegeañe ty hanè’ o dagolao.
智慧人的財為自己的冠冕; 愚妄人的愚昧終是愚昧。
25 Mpañaha aiñe ty mpitaroñe mahity, fe mpikitro-draha ty mikofò-bande.
作真見證的,救人性命; 吐出謊言的,施行詭詐。
26 Fañarovañe fatratse ty fañeveñañe am’ Iehovà, vaho amam-pipalirañe o ana’eo.
敬畏耶和華的,大有倚靠; 他的兒女也有避難所。
27 Havelo migoangoañe ty fañeveñañe am’ Iehovà, toe fampiariañe o fandri-kakoromahañeo.
敬畏耶和華就是生命的泉源, 可以使人離開死亡的網羅。
28 Enge’ i mpanjakay ty borizañe maro; ampoheke ka ty ana-donake tsy ama’ ondaty.
帝王榮耀在乎民多; 君王衰敗在乎民少。
29 Àmpon-kilala ty malaon-kaviñerañe; fe mpañonjo hagegeañe ty mora boseke.
不輕易發怒的,大有聰明; 性情暴躁的,大顯愚妄。
30 Mahavelon-tsandriñe ty arofo hendre, fe mahavoroke taolañe ty farahy.
心中安靜是肉體的生命; 嫉妒是骨中的朽爛。
31 Mitera i Andrianamboatse aze ty mamorekeke o rarakeo, fe miasy Aze ty mitretre mahatra.
欺壓貧寒的,是辱沒造他的主; 憐憫窮乏的,乃是尊敬主。
32 Arotsa’ ty fandilara’e ty rati-tsereke, fe am-pitsalohañe ty vañoñe te mivetrake.
惡人在所行的惡上必被推倒; 義人臨死,有所投靠。
33 Mimoneñe añ’arofo’ i mahilalay ty hihitse, fe abentabenta’ o dagolao ty antrok’ ao.
智慧存在聰明人心中; 愚昧人心裏所存的,顯而易見。
34 Mañonjom-pifeheañe ty havañonañe, fe mañìnje o borizañeo ty hakeo.
公義使邦國高舉; 罪惡是人民的羞辱。
35 Osihe’ ty mpanjaka ty mpitoroñe mitoloñe an-kihitse, fe atretrè’e an-kaviñerañe ty manao hasalarañe.
智慧的臣子蒙王恩惠; 貽羞的僕人遭其震怒。