Ohabolana 12
1 Mikoko hilala ty mpitea lafa, fe gege ty malaiñ-endake;
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 Hanjo fañisohañe am’ Iehovà ty matarike, fe hafà’e ty mpikinia.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 Tsy mahafioreñe ondaty ty halo-tserehañe, fe tsy hasiotse ty vaha’o vañoñeo.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 Sabakan-engem-bali’e ty rakemba soa, fe hoe hamomohañe an-taola’e ao ty mahasalatse.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 To ty fivetsevetse’ o vantañeo; fe mitarik’ an-dama ty fanoroa’ o lo-tserekeo.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 Famandroñan-dio ty entam-bola’ o raty tserekeo, fe hañaha ty vañoñe o saontsi’eo.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Rotsaheñe o lo-tserekeo le tsy eo, fe hijadoñe ty anjomba’ o mahitio.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 O hihi’eo ty anambezañe ondatio, fe ho sirikaeñe ty mengok’ an-troke.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Hàmake t’ie mirè-batañe, naho manaña mpitoroñe raike, ta t’ie mieva ho bey fe tsy aman-kaneñe.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 Haoñe’ ty vantañe ty fiai’ i bibi’ey, fe fampisoañañe avao ty tretre’ i rati-tserekey.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 Ho enen-kaneñe ty mpiava’ i tane’ey, fe po-hilala ty mañeañe ty tsy vente’e.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 Tsikirihe’ o rati-tserekeo ty fikopahan-karatiañe, fe mamokatse ty vaha’ o vantañeo.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 Fandrihe’ ty fiolàn-tsoñi’e ty lahiaga, fe hibolititse amy haloviloviañey ty vañoñe.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 Mahaenen-kasoa t’indaty ty vokam-palie’e, vaho himpoly ama’ ondaty o fitoloñam-pità’eo.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 Mahity amo maso’eo ty gege, fe mijanjim-panoroañe ty mahihitse.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 Fohiñe aniany ty filoa-tiña’ i dagola, fe lembefe’ i mahihitse ty mahasalatse.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 Mampiboake havantañañe ty mikofòke hatò, fe famañahiañe ty manara-bande.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 Eo ty manoantoañe an-drehake, hoe fitomboham-pibara, fe minday fijanganañe ty famele’ o mahihitseo.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 Hijadoñe nainai’e ty fivimbin-katò, fe aniany avao ty lelan-dremborake.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Famañahiañe ty an-tro’ o mpikililio, fe haehake t’ie mpifampilongo.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 Tsy mizò raty ty vantañe, fe lifo-kasotriañe ty tsereheñe.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 Tiva am’ Iehovà ty soñy mandañitse, fe no’e o mitoloñe am-pigahiñañeo.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 Mañaja hihitse ty hendre, fe mitazataza hagegeañe ty tron-dagola.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 Hifeleke ty fità’ o mahimbañeo, vaho hondevozeñe ty taña migebañe.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Mampidrodretse ty arofo’ ondaty ty fivazobazorañe ama’e ao, fe mampanintsiñe aze ty talily soa.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 Manoro an-drañe’e ty vantañe, fe mampivike o lo-tserekeo ty lala’iareo.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 Tsy atono’ i tembo ty nitsatsà’e; fe vara ami’ty mpifanehake o hanaña’eo.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 Tendrek’ an-dalam-bantañe ty haveloñe, vaho tsy aman-kavetrahañe i oloñolo’ey.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
