Nomery 32
1 Ie amy zao ni-tsifotofoto ty añombe’ i fifokoa’ i Reòbene naho i Gade rey; aa ie nahaisake ty tane’ Ia’azère naho ty tane’ i Gilade, t’ie toe tane fiandrazañe añombe,
吕便子孙和迦得子孙的牲畜极其众多；他们看见雅谢地和基列地是可牧放牲畜之地，
2 le nimb’amy Mosè naho i Elazare mpisoroñe naho mb’amo talè’ i valobohòkeio mb’eo o ana’ i Gadeo naho o ana’ i Reòbeneo ninday ty saontsy ty hoe:
就来见摩西和祭司以利亚撒，并会众的首领，说：
3 I Ataròte naho i Dibone, naho Iaazère, naho i Nimrà, naho i Kesbòne, naho i Elalè, naho i Sebàme, naho i Nebò vaho i Beòne;
“亚大录、底本、雅谢、宁拉、希实本、以利亚利、示班、尼波、比稳，
4 i tane ginio’ Iehovà añatrefa’ i valobohò’ Israeleiy, le tane fiandrazañe añombe, vaho aman’ añombe o mpitoro’oo.
就是耶和华在以色列会众前面所攻取之地，是可牧放牲畜之地，你仆人也有牲畜”；
5 Tinovo’ iereo ty hoe: Aa naho nisoheñe am-pahaisaha’o, le atoloro amo mpitoro’oo i tane zay ho fanaña’e, fa ko minday anay hitsake Iardeney.
又说：“我们若在你眼前蒙恩，求你把这地给我们为业，不要领我们过约旦河。”
6 Aa hoe ty navale’i Mosè o ana’i Gadeo naho o ana’ i Reobeneo, Aa vaho hiatrek’ aly o rahalahi’ areoo, le hihànitse atoy avao nahareo?
摩西对迦得子孙和吕便子孙说：“难道你们的弟兄去打仗，你们竟坐在这里吗？
7 Ino ty hampimamoa’ areo ty arofo’ o ana’ Israeleo tsy hitsaha’e mb’an-tane nitolora’ Iehovà mb’eo?
你们为何使以色列人灰心丧胆、不过去进入耶和华所赐给他们的那地呢？
8 Izay ty nanoen-droae’ areo te niraheko boak’e Kadese-Barnea hitilike i taney.
我先前从加低斯·巴尼亚打发你们先祖去窥探那地，他们也是这样行。
9 Amy t’ie nionjoñe mb’ am-bavatane’ i Eskòle mb’eo vaho nahaoniñe i taney le nahamohake ty arofo’ o ana’ Israeleo tsy hizilik’ an-tane natolo’ Iehovà iareo.
他们上以实各谷，去窥探那地回来的时候，使以色列人灰心丧胆，不进入耶和华所赐给他们的地。
10 Aa le nisolebotse amy andro zay ty haviñera’ Iehovà vaho nifanta ty hoe:
当日，耶和华的怒气发作，就起誓说：
11 Toe tsy amo lahilahy roapolo taoñe mañambone niavotse i Mitsraimeo ty hahaisake ty tane nifantàko amy Avrahame naho am’ Ietsàke naho am’ Iakòbe, amy t’ie tsy nañorik’ ahiko añ-kaàmpon-troke,
‘凡从埃及上来、二十岁以外的人断不得看见我对亚伯拉罕、以撒、雅各起誓应许之地，因为他们没有专心跟从我。
12 naho tsy i Kalebe ana’ Iefonè nte-Kenàze naho Iehosoa, ana’ i None, amy te norihe’ iareo an-kaliforan’ arofo t’Iehovà.
惟有基尼洗族耶孚尼的儿子迦勒和嫩的儿子约书亚可以看见，因为他们专心跟从我。’
13 Aa le niforoforo am’ Israele ty haviñera’ Iehovà vaho nampirerererè’e am-patrambey añe efa-polo taoñe, am-para’ te nimodo iaby i tariratse nanao raty am-pivazohoa’ Iehovày.
耶和华的怒气向以色列人发作，使他们在旷野飘流四十年，等到在耶和华眼前行恶的那一代人都消灭了。
14 Le heheke! t’ie nitroatse handimbe an-droae’ areo nifirimboñan-kalòn-tserekeo, hanitrà’ areo ty haviñerañe mitrotrofiak’ Iehovà am’ Israele.
谁知，你们起来接续先祖，增添罪人的数目，使耶和华向以色列大发烈怒。
15 Aa ie miamboho, tsy mañorik’ aze, le ho farie’e am-patrambey ao indraike iereo, toly ndra harotsa’ areo ondaty retiañe.
你们若退后不跟从他，他还要把以色列人撇在旷野，便是你们使这众民灭亡。”
16 Aa le niharivoa’ iareo nanao ty hoe: Hañamboara’ay goloboñe atoy o hare’aio vaho rova ho a o keleia’aio,
两支派的人挨近摩西，说：“我们要在这里为牲畜垒圈，为妇人孩子造城。
17 fe hitan-defon-jahay hiaolo o ana’ Israeleo ampara’ te nasese’ay an-toe’ iareo añe. Ie amy zay himoneñe an-drova iarikatohan-kijoly ao ty amo mpimoneñe amy taneio o keleia’aio.
我们自己要带兵器行在以色列人的前头，好把他们领到他们的地方；但我们的妇人孩子，因这地居民的缘故，要住在坚固的城内。
18 Tsy himpoly mb’ añ’ anjomba’ay mb’eo zahay naho tsy songa nandrambe ty lova’e o ana’ Israeleo.
我们不回家，直等到以色列人各承受自己的产业。
19 Tsy hitrao-dova am’ iereo alafe’ Iardeney añe zahay, amy te nitsatoke ho anay atiñana’ Iardeney atoy ty lova’ay.
我们不和他们在约旦河那边一带之地同受产业，因为我们的产业是坐落在约旦河东边这里。”
20 Hoe t’i Mosè am’ iereo: Aa naho toe hanoe’ areo izay, t’ie hitan-defoñe aolo’ Iehovà veka’e hialy,
摩西对他们说：“你们若这样行，在耶和华面前带着兵器出去打仗，
21 naho songa hitsake Iardaney añatrefa’ Iehovà o lahin-defo’ areoo, ampara’ te fonga hanoe’e soike aolo’e eo o rafelahi’eo,
所有带兵器的人都要在耶和华面前过约旦河，等他赶出他的仇敌，
22 naho hene vinahotse añatrefa’ Iehovà i taney; izay vaho himpoly nahareo, le ho afa-tahiñe añatrefa’ Iehovà naho aolo’ Israele, vaho ho fanaña’ areo añatrefa’ Iehovà ty tane atoy.
那地被耶和华制伏了，然后你们可以回来，向耶和华和以色列才为无罪，这地也必在耶和华面前归你们为业。
23 F’ie tsy hanoe’ areo, le inao! hanan-kakeo am’ Iehovà; le iantofo te hifanojo ama’ areo ty tahi’ areo.
倘若你们不这样行，就得罪耶和华，要知道你们的罪必追上你们。
24 Añoreño rova o keleia’ areoo vaho goloboño o añondri’ areoo, le ano o nakarem-palie’ areo iabio.
如今你们口中所出的，只管去行，为你们的妇人孩子造城，为你们的羊群垒圈。”
25 Aa le nanao ty hoe amy Mosè o nte-Gadeo naho o nte-Reòbeneo: Hanoe’ o mpitoro’oo ze andilian-talè’ay.
迦得子孙和吕便子孙对摩西说：“仆人要照我主所吩咐的去行。
26 Hitobe amo rova’ i Giladeo o keleia’aio naho o vali’aio vaho o hare’ay iabio,
我们的妻子、孩子、羊群，和所有的牲畜都要留在基列的各城。
27 fe hitsake mb’eo o mpitoro’oo, songa lahilahy aman-defoñe veka’e hialy hihotakotake ho a Iehovà, amy nandilia’ i talèkoiy.
但你的仆人，凡带兵器的，都要照我主所说的话，在耶和华面前过去打仗。”
28 Aa le linili’i Mosè t’i Elazare mpisoroñe naho Iehosoa ana’ i None vaho o talèn’ anjombam-pifokoa’ Israeleo ty am’ iereo,
于是，摩西为他们嘱咐祭司以利亚撒和嫩的儿子约书亚，并以色列众支派的族长，说：
29 le nanoe’ i Mosè ty hoe: Naho mindre ama’ areo mitsake Iardeney añatrefa’ Iehovà ze hene mpitan-defo veka’e hialy amo ana’ i Gadeo naho amo ana’ i Reòbeneo, naho ampiambanèñe aolo’ areo i taney, le atoloro iareo ty tane’ i Gilade ho fanaña’e.
“迦得子孙和吕便子孙，凡带兵器在耶和华面前去打仗的，若与你们一同过约旦河，那地被你们制伏了，你们就要把基列地给他们为业。
30 F’ie tsy mitsake reke-pialiañe mindre ama’ areo le hanam-panañañe miharo ama’ areo an-tane Kanàne ao.
倘若他们不带兵器和你们一同过去，就要在迦南地你们中间得产业。”
31 Le hoe ty natoi’ o nte-Gadeo naho o nte-Reòbeneo, Ze nitsara’ Iehovà amo mpitoro’oo ro hanoe’ay.
迦得子孙和吕便子孙回答说：“耶和华怎样吩咐仆人，仆人就怎样行。
32 Hitsake reke-pialiañe añatrefa’ Iehovà zahay mb’ an-tane Kanàne mb’ eo fe hitobok’ atiñana’ Iardeney atoy ty hanañañe nilovà’aiy.
我们要带兵器，在耶和华面前过去，进入迦南地，只是约旦河这边、我们所得为业之地仍归我们。”
33 Aa le natolo’ i Mosè amo nte-Gadeo naho amo nte-Reòbeneo vaho ami’ty vakim-pifokoa’ i Menasè ana’ Iosefe, ty fehe’ i Sihone mpanjaka’ o nte-Amoreo naho ty fehe’ i Oge mpanjaka’ i Basàne, i taney rekets’ o rova’eo naho o tanàñe mañohokeo rekets’ o tane’eo.
摩西将亚摩利王西宏的国和巴珊王噩的国，连那地和周围的城邑，都给了迦得子孙和吕便子孙，并约瑟的儿子玛拿西半个支派。
34 Le namboare’ o nte-Gadeo ty Dibòne, naho i Ataròte, naho i Aroère,
迦得子孙建造底本、亚他录、亚罗珥、
35 naho i Atròte-sofàne, naho Ia’azère, naho Iogbehà,
亚他录·朔反、雅谢、约比哈、
36 naho i Bète Nimrà, vaho i Bete Haràne, songa rova aman-kijoly naho golobon’ añondry.
伯·宁拉、伯·哈兰，都是坚固城。他们又垒羊圈。
37 Le namboare’ o nte-Reòbeneo ty Kesbòne, naho i Elalè, vaho i Kiriatàime,
吕便子孙建造希实本、以利亚利、基列亭、
38 naho i Nibò, naho i Baalmeòne, (ie novaeñe o añara’ iareoo) vaho i Sebàme, le nomeañe añarañe ze rova namboare’ iereo.
尼波、巴力·免、西比玛（尼波、巴力·免，名字是改了的），又给他们所建造的城另起别名。
39 Le nomb’e Gilade mb’eo o tarira’ i Makire ana’ i Menasèo le tinava’ iereo vaho nanoe’ iereo soike o nte-Amore tama’eo.
玛拿西的儿子玛吉，他的子孙往基列去，占了那地，赶出那里的亚摩利人。
40 Aa le natolo’ i Mosè amy Makire ana’ i Menasè ty Gilade le nimoneña’e.
摩西将基列赐给玛拿西的儿子玛吉，他子孙就住在那里。
41 Rinambe’ Iaìre ka o tanà’eo vaho nitokave’e Kavòte Iaìre.
玛拿西的子孙睚珥去占了基列的村庄，就称这些村庄为哈倭特·睚珥。
42 Nomb’eo ka t’i Nòbake nitavañe i Kenàte naho o tanà’eo, le nitokave’e ty hoe Nobake, i tahina’ey avao.
挪巴去占了基纳和基纳的乡村，就按自己的名称基纳为挪巴。
