Nomery 32

1 Ie amy zao ni-tsifotofoto ty añombe’ i fifokoa’ i Reòbene naho i Gade rey; aa ie nahaisake ty tane’ Ia’azère naho ty tane’ i Gilade, t’ie toe tane fiandrazañe añombe,

勒烏本的子孫和加得的子孫，擁有很多的家畜；他們一見雅則爾地方和基肋阿得地方，是適於畜牧的區域，

2 le nimb’amy Mosè naho i Elazare mpisoroñe naho mb’amo talè’ i valobohòkeio mb’eo o ana’ i Gadeo naho o ana’ i Reòbeneo ninday ty saontsy ty hoe:

便前來對梅瑟和厄肋阿匝爾大司祭及會眾的首領說：「

3 I Ataròte naho i Dibone, naho Iaazère, naho i Nimrà, naho i Kesbòne, naho i Elalè, naho i Sebàme, naho i Nebò vaho i Beòne;

阿塔洛特、狄朋、雅則爾、尼默辣、赫市朋、厄肋阿肋、色班、乃波和貝紅，

4 i tane ginio’ Iehovà añatrefa’ i valobohò’ Israeleiy, le tane fiandrazañe añombe, vaho aman’ añombe o mpitoro’oo.

這些地方是上主為以色列會眾所征服的，是適於畜牧的地方，而你的僕人們正有牛羊。」

5 Tinovo’ iereo ty hoe: Aa naho nisoheñe am-pahaisaha’o, le atoloro amo mpi­toro’oo i tane zay ho fanaña’e, fa ko minday anay hitsake Iardeney.

他們又說：「若是我們在你眼中獲得寵幸，希望你將這地方賜給你的僕人們作產業，不必叫我們過約但河。」

6 Aa hoe ty navale’i Mosè o ana’i Gadeo naho o ana’ i Reobeneo, Aa vaho hiatrek’ aly o rahalahi’ areoo, le hihànitse atoy avao nahareo?

梅瑟回答加得的子孫和勒烏本的子孫說：「怎麼! 你們的兄弟去打仗，你們卻要住在這裡﹖

7 Ino ty hampimamoa’ areo ty arofo’ o ana’ Israeleo tsy hitsaha’e mb’an-tane nitolora’ Iehovà mb’eo?

為什麼你們要叫以色列的子民喪氣，使他們不敢進入上主賜給他們的土地﹖

8 Izay ty nanoen-droae’ areo te niraheko boak’e Kadese-Barnea hitilike i taney.

當我由卡德士巴爾乃亞派遣你們的祖先去窺探這地時，他們也這樣做過。

9 Amy t’ie nionjoñe mb’ am-bavatane’ i Eskòle mb’eo vaho nahaoniñe i taney le nahamohake ty arofo’ o ana’ Israeleo tsy hizilik’ an-tane natolo’ Iehovà iareo.

他們上到厄市苛耳山谷，窺探了那地方，回來就使以色列子民喪了氣，致使他們再不願進入上主賜給他們的土地。

10 Aa le nisolebotse amy andro zay ty haviñera’ Iehovà vaho nifanta ty hoe:

為此上主在那天發怒起誓說：『

11 Toe tsy amo lahilahy roapolo taoñe mañambone niavotse i Mitsraimeo ty hahaisake ty tane nifantàko amy Avrahame naho am’ Ietsàke naho am’ Iakòbe, amy t’ie tsy nañorik’ ahiko añ-kaàmpon-troke,

凡由埃及出來過了二十歲的人，不得看見我誓許給亞巴郎、依撒格和雅各伯的土地，因為他們沒有一心一意地隨從我；

12 naho tsy i Kalebe ana’ Iefonè nte-Kenàze naho Iehosoa, ana’ i None, amy te norihe’ iareo an-kaliforan’ arofo t’Iehovà.

只有刻納次人耶孚乃的兒子加肋布和農的兒子若蘇厄除外，因為他們一心一意地隨從了上主。』

13 Aa le niforoforo am’ Israele ty haviñera’ ­Iehovà vaho nampirerererè’e am-patrambey añe efa-polo taoñe, am-para’ te nimodo iaby i tariratse nanao raty am-pivazohoa’ Iehovày.

因為上主對以色列發了怒，遂使他們在曠野中漂泊了四十年，直到在上主眼前作惡的那一世代完全死盡。

14 Le heheke! t’ie nitroatse handimbe an-droae’ areo nifirimboñan-kalòn-tsere­keo, hanitrà’ areo ty haviñerañe mitrotrofiak’ Iehovà am’ Israele.

現在，看，你們這些罪人的苗裔，竟起來替代你們先人，再增加上主對以色列的忿怒!

15 Aa ie miamboho, tsy mañorik’ aze, le ho farie’e am-patrambey ao indraike iereo, toly ndra harotsa’ areo ondaty retiañe.

如果你們背離了他，他再把民眾拋在曠野裡；這樣，你們就要使這整個民族毀滅了。」

16 Aa le niharivoa’ iareo nanao ty hoe: Hañamboara’ay goloboñe atoy o hare’aio vaho rova ho a o keleia’aio,

他們遂上前來，對他說：「我們願在這裡為我們的牛羊築圈，為我們的家眷建城。

17 fe hitan-defon-jahay hiaolo o ana’ Israeleo ampara’ te nasese’ay an-toe’ iareo añe. Ie amy zay himoneñe an-drova iarikatohan-kijoly ao ty amo mpimoneñe amy taneio o keleia’aio.

但我們必武裝起來，在以色列子民前頭上陣，直到我們領他們進入了自己的地方；至於我們的家眷，為預防本地的居民，應叫他們安居在堅固的城內。

18 Tsy himpoly mb’ añ’ anjomba’ay mb’eo zahay naho tsy songa nandrambe ty lova’e o ana’ Israeleo.

不到以色列子民各個都佔有了產業，我們決不回家。

19 Tsy hitrao-dova am’ iereo alafe’ Iardeney añe zahay, amy te nitsatoke ho anay atiña­na’ Iardeney atoy ty lova’ay.

我們既然在約但河東得到了產業，在約但河西，就不再同他們分產業了。」

20 Hoe t’i Mosè am’ iereo: Aa naho toe hanoe’ areo izay, t’ie hitan-defoñe aolo’ Iehovà veka’e hialy,

梅瑟答覆他們說：「若是你們這樣做，若是你們武裝起來，在上主面前作戰；

21 naho songa hitsake Iardaney añatrefa’ Iehovà o lahin-defo’ areoo, ampara’ te fonga hanoe’e soike aolo’e eo o rafelahi’eo,

若是你們個個都武裝著在上主面前過約但河，直到他將自己的敵人驅散，

22 naho hene vinahotse añatrefa’ Iehovà i taney; izay vaho himpoly nahareo, le ho afa-tahiñe añatrefa’ Iehovà naho aolo’ Israele, vaho ho fanaña’ areo añatrefa’ Iehovà ty tane atoy.

直到上主把那地征服以後，你們纔回家，你們對上主，對以色列就算無罪。那麼，這地照上主的允許，歸你們作為產業。

23 F’ie tsy hanoe’ areo, le inao! hanan-kakeo am’ Iehovà; le iantofo te hifanojo ama’ areo ty tahi’ areo.

但是，如果你們不這樣去做，你們必獲罪於上主，要知道你們必自招罪罰。

24 Añoreño rova o keleia’ areoo vaho goloboño o añondri’ areoo, le ano o nakarem-palie’ areo iabio.

你們可為家眷建城，為牛羊築圈；但是你們口頭所許的，卻必要實踐。」

25 Aa le nanao ty hoe amy Mosè o nte-Gadeo naho o nte-Reòbeneo: Hanoe’ o mpitoro’oo ze andilian-talè’ay.

加得的子孫和勒烏本的子孫回答梅瑟說：「你僕人們必照我主所吩咐的去做。

26 Hitobe amo rova’ i Giladeo o keleia’aio naho o vali’aio vaho o hare’ay iabio,

我們的孩童、婦女、牛羊和一切牲畜，都留在這裡，留在基肋阿得的城裡；

27 fe hitsake mb’eo o mpitoro’oo, songa lahilahy aman-defoñe veka’e hialy hihotakotake ho a Iehovà, amy nandilia’ i talèkoiy.

至於你的僕人們，凡武裝起來的，都要過河，在上主面前上陣作戰，如我主所吩咐的。」

28 Aa le linili’i Mosè t’i Elazare mpisoroñe naho Iehosoa ana’ i None vaho o talèn’ anjombam-pifokoa’ Israeleo ty am’ iereo,

梅瑟遂為他們向大司祭厄肋阿匝爾、農的兒子若蘇厄，以及以色列子民各支派的家長下了指示，

29 le nanoe’ i Mosè ty hoe: Naho mindre ama’ areo mitsake Iardeney añatrefa’ Iehovà ze hene mpitan-defo veka’e hialy amo ana’ i Gadeo naho amo ana’ i Reòbeneo, naho ampiambanèñe aolo’ areo i taney, le atoloro iareo ty tane’ i Gilade ho fanaña’e.

向他們說：「若是加得子孫和勒烏本子孫，都武裝起來與你們同過約但河，在上主面前作戰，在你們征服那地以後，就把基肋阿得地方給他們作為產業。

30 F’ie tsy mitsake reke-pialiañe mindre ama’ areo le hanam-panañañe miharo ama’ areo an-tane Kanàne ao.

但是，如果他們不武裝起來同你們一起過河，就應在客納罕地與你們同分產業。」

31 Le hoe ty natoi’ o nte-Gadeo naho o nte-Reòbeneo, Ze nitsara’ Iehovà amo mpitoro’oo ro hanoe’ay.

加得子孫和勒烏本子孫回答說：「凡上主關於你僕人所說的，我們必照做。

32 Hitsake reke-pialiañe añatrefa’ Iehovà zahay mb’ an-tane Kanàne mb’ eo fe hitobok’ atiñana’ Iardeney atoy ty hanañañe nilovà’aiy.

我們必武裝起來在上主面前過河，往客納罕地去；但約但河東的地方應給我們作產業。」

33 Aa le natolo’ i Mosè amo nte-Gadeo naho amo nte-Reòbeneo vaho ami’ty vakim-pifokoa’ i Menasè ana’ Iosefe, ty fehe’ i Sihone mpanjaka’ o nte-Amoreo naho ty fehe’ i Oge mpanjaka’ i Basàne, i taney rekets’ o rova’eo naho o tanàñe mañohokeo rekets’ o tane’eo.

梅瑟遂將阿摩黎人王息紅的國土和巴商王敖格的國土，那地域及其境內的城池，以及那地域四周的城池，都給了他們；給了加得的子孫、勒烏本的子孫和若瑟的兒子默納協半支派。

34 Le namboare’ o nte-Gadeo ty Dibòne, naho i Ataròte, naho i Aroère,

加得的子孫重建了狄朋、阿塔洛特、阿洛厄爾、

35 naho i Atròte-sofàne, naho Ia’azère, naho Iogbehà,

阿特洛特芍番、雅則爾、約革波哈、

36 naho i Bète Nimrà, vaho i Bete Haràne, songa rova aman-kijoly naho golobon’ añondry.

貝特尼默辣和貝特哈蘭：這些都是堅固的城邑，並築有羊圈。

37 Le namboare’ o nte-Reòbeneo ty Kesbòne, naho i Elalè, vaho i Kiriatàime,

勒烏本的子孫重建了赫市朋、厄肋阿肋、克黎雅塔因、

38 naho i Nibò, naho i Baal­meòne, (ie novaeñe o añara’ iareoo) vaho i Sebàme, le nomeañe añarañe ze rova namboare’ iereo.

乃波、巴爾默紅──有些名字已改──和息貝瑪；他們給重建的城邑另取了別名。

39 Le nomb’e Gilade mb’eo o tarira’ i Makire ana’ i Menasèo le tinava’ iereo vaho nanoe’ iereo soike o nte-Amore tama’eo.

默納協的兒子瑪基爾的子孫去了基肋阿得，佔據了那地方，驅逐了那裡的阿摩黎人。

40 Aa le natolo’ i Mosè amy Makire ana’ i Menasè ty Gilade le nimoneña’e.

梅瑟遂將基肋阿得給了默納協的兒子瑪基爾；他就在那裡住下了。

41 Rinambe’ Iaìre ka o tanà’eo vaho nitokave’e Kavòte Iaìre.

默納協的兒子雅依爾去佔據了阿摩黎人的村落遂稱這些村落為哈沃特雅依爾。

42 Nomb’eo ka t’i Nòbake nitavañe i Kenàte naho o tanà’eo, le nitokave’e ty hoe Nobake, i tahina’ey avao.

諾巴黑去佔據了刻納特及其屬鎮，給那地方起了自己的名字，叫諾巴黑。