Nomery 27
1 Niheo mb’eo amy zao o anak’ ampela’ i Tselofekhàde ana’ i Kèfere, ana’ i Gilàde, ana’i Makìre, ana’i Menasè ana’ Iosefeo; le zao ty tahina’ o anak’ ampela’eo: i Maklà, i Noae, Koglàe, i Milka, vaho i Tirtsà,
那時，若瑟的兒子默納協家族內，責羅斐哈得的女兒們前來，──責羅斐得是赫斐爾的兒子，赫斐爾是基肋阿得的兒子，基肋阿得是瑪基爾的兒子，瑪基爾是默納協的兒子；她們的名字是瑪赫拉、諾阿、曷革拉、米耳加和提爾匝。
2 naho nijohañe añatrefa’ i Mosè naho i Elazare mpisoroñe naho o roandriañeo naho i hene valobohòkey an-dalan-kibohom-pamantañañe eo, nanao ty hoe:
她們站在梅瑟、大司祭厄肋阿匝爾、眾領袖和全會眾前，即會幕門口說：
3 Nivilasy am-patrambey añe ty rae’ay, f’ie tsy ni-mpiamo nifanontoñe niatreatre am’ Iehovào, tsy ni-mpiamy Kòrahke, fa nihomak’ amo hakeo’eo avao vaho tsy nanañ’ ana-dahy.
「我們的父親死在曠野，但他並不是科辣黑黨派中，結黨反抗上主的黨徒，他只是因自已的罪死了，沒有留下兒子。
4 Aa vaho hasintak’ aman-drolongo’e hao ty tahinan-drae’ay amy te tsy aman’ anadahy? Ehe anoloro lova amo longon-droae’aio.
為什麼讓我們父親的名字，因為沒有兒子，就由本族中消滅﹖讓我們在我們父親的兄弟中，也分得一份產業」。
5 Nente’ i Mosè añatrefa’ Iehovà i saontsy zay.
梅瑟就將她們的案件呈到上主前；
6 Le nitsara amy Mosè t’Iehovà nanao ty hoe:
上主訓示梅瑟說：
7 Mivolan-tò o anak’ ampela’ i Tselofekàdeo; toe hitolora’o lova amo lovan-drahalahin-drae’eo, vaho hampandovae’o ty lovan-drae’e.
「責羅哈特的女兒們說得有理；你應在她們父親兄弟中分給她們一份產業，將她們父親的產業轉讓給她們。
8 Le saontsio amo ana’ Israeleo ty hoe: Naho vilasy t’indaty tsy nampipok’ ana-dahy, le hampandovae’ areo o anak’ ampela’eo ty lova’e.
並且你應教訓以色列子民說：一個人死了，若沒有兒子，你們應將他的產業轉讓給他的女兒；
9 Aa ie tsy aman’ anak’ampela le hatolo’o an-droahalahi’e ty lova’e.
如果連女兒也沒有，應將他的產業分給他的兄弟們。
10 Aa ie tsy aman-drahalahy, le hatolo’o an-droahalahin-drae’e ty lova’e.
如果連一個兄弟也沒有，應將他的產業分給他父親的兄弟們。
11 Aa naho tsy aman-drahalahy ty rae’e le hatolo’o amy ze longo marine aze amy fifokoa’ey i lova’ey, vaho ie ty handova aze; ho fañè-jaka amo ana’ Israeleo izay amy nandilia’ Iehovà i Mosèy.
如果他的父親也沒有兄弟，應將他的產業分給他家族中與他最近的親屬，他應繼承產業：這是以色列子民當守的法令，如上主對梅瑟所吩咐的」。
12 Aa le hoe t’Iehovà amy Mosè: Mañambonea am-bohi’ Abarìme mb’ atoy, le oniño i tane atoloko amo ana’ Israeleoy.
上主對梅瑟說：「你上這座阿巴陵山上去，看一看我賜給以色列子民的地方。
13 Aa ihe mahaisak’ aze, le hatontoñe amo longo’oo manahake ty nanontoñañe i Aharone amo rahalahi’eo.
你看了以後，你也畏歸到你親屬那裏去，如你哥哥亞郎歸去一樣。
14 Amy te niola’o i lilikoy amy nifandiera’ i valobohòkey am-patrambei’ i Tsiney, ihe tsy nañonjoñe ty engeko añatrefa’ iereo amy ranoy. (Ie i rano natao Meribà e Kadese am-patram-bei’ i Tsiney.)
因為在親曠野裏，當會眾反叛我時，我命你們在他們眼前以取水顯我為聖時，你們違背 了我的命令」。[這是指在親曠野中，在卡德士的默黎巴取水的事。]
15 Le nisaontsy am’ Iehovà t’i Mosè nanao ty hoe,
梅瑟向上主說：
16 Ee te hanendre ondaty hifehe i valobohòkey t’Iehovà Andrianañaharen’ arofo’ ze hene nofotse,
「望上主，賜給一切血肉氣息的天主，委派一人管理會眾，
17 ie ty hiakatse naho hizilik’ añatrefa’ iareo, naho hiaolo iareo te mionjoñe, vaho hampipoly iareo, tsy mone hanao lian’ añondry tsy amam-piarake ty valobohò’ Iehovà.
叫他處理他們的事件，領導他們出入，免得上主的會眾如無牧之羊」。
18 Le hoe t’Iehovà amy Mosè: Rambeso t’Iehosoa, ana’ i None, ondaty aman’ arofo, le anampezo fitàñe;
上主對梅瑟說：「你應用農的兒子若蘇厄，他是個有精神的人，按手在他身上，
19 avotraho aolo’ i Elazare naho añatrefa’ i valobohòkey re le orizo am-pahaoniña’ iareo.
叫他站在大司祭厄肋阿匝爾和全會眾前，當著他們的面委派他。
20 Le andivao ama’e ty lili’o, hivohora’ ty valobohò’ Israele.
他將你的一些威權授給他，好叫以色列子民全會眾聽從他。
21 Hijohañe añatrefa’ i Elazare mpisoroñe re, le ie ty hañontane ho aze ami’ ty fizakà’ i Orime añatrefan’ Añahare. Amy saontsi’ey ty hiavota’ iareo vaho amy saontsi’ey ty hiziliha’ iareo; ie naho o ana’ Israele mindre ama’eo, i valobohòkey.
他應到大司祭厄肋阿匝爾面前，請司祭為他在上主面前咨詢「烏陵」的決斷，他和一切以色列子民及全會眾，應依照指示去行事」。
22 Aa le nanoe’ i Mosè i nandilia’ Iehovà azey. Rinambe’e t’Iehosoa vaho nampiheove’e añatrefa’ i Elazare mpisoroñe naho i valobohòkey;
梅瑟就照上主吩咐他的做了；選用了若蘇厄，叫他站在大司祭厄肋阿匝爾和全會眾前，
23 le nanongoa’e fitàñe vaho namantok’ aze, amy natoro’ Iehovà am-pità’ i Mosey.
按 手在他身上，委派了他，全照上主藉著梅瑟所吩咐的。
