Nomery 22
1 Nionjom-beo o ana’Israeleo nitobe an-tanemira’ i Moabe alafe’ Iardene tandrife Ierikò ey.
以色列子民再起程出發，在約旦東邊的摩阿布曠野中，對著耶利哥城紮了營。
2 Ie amy zao hene nioni’ i Balak’ ana’ i Tsipore i nanoe’ Israele amo nte-Emoreoy.
漆頗爾的兒子巴拉克，見了以色列對阿摩黎所做的一切；
3 Aa le nirevendreveñe am’ondatio t’i Moabe kanao ninihanìha ty hamaro’e; le nanembetse i Moabe o ana’ Israeleo.
摩阿布人十分怕這民族，因為他們眾多；摩阿布人對以色列子民大起恐慌，
4 Aa le hoe ty Moabe amo roandria’ i Midianeo, Fonga ho tselà’ i lahialeñey ze mañohoke an-tika manahake ty famelehan’ añombe o ahetse an-kivok’ ey. Mpanjaka’ o nte-Moabeo henane zay t’i Balak’ ana’ i Tsipore.
於是對米德揚的長老說：「現在這些人要吞併我們四周的一切，有如牛吃盡田間的青草」。漆頗爾的兒子巴拉克，其時正是摩阿布的君王，
5 Le nampisangitrife’e mb’amy Balame ana’ i Beore e Petore añolon-tsaka’ an-tanen-te-Arame añe ty irake hikanjiy aze ami’ty hoe: Inao, nivotrake boake Mitsraime añe t’indaty; hehe t’ie manitsike ty ambone’ ty tane toy vaho mitobe marine ahiko etoa.
遂遺使者往幼發拉的河阿瑪伍人之地的培托爾去，見貝敖爾的兒子巴郎，請他說：「看，由埃及來了一個民族，遮蓋了地面，現今正住在我的對面。
6 Mb’etoa aniany koahe, ozoño ho ahy ondatio, ie manjofake te amako. Hera ho gioheko le ho soiheñe hiakatse an-tane atoy, fa apotako te soa tata o tatae’oo vaho fatran-tane o ozoñe’oo.
現在請你來，替我咒罵這民族，因為他們比我強大，或許這樣我能將他們擊敗，從此地趕走；因為我知道，你祝福的，必蒙祝福；你咒罵的，必蒙咒罵」。
7 Aa le niavotse mb’eo o roandria’ i Moabeo naho o roandria’ i Midianeo reketse ty saram-pamorehañe am-pitàñe vaho niheo mb’amy Balame mb’eo ninday ty nisaontsia’ i Balake.
摩阿布和米德揚的長老於是帶著卜金去了；到了巴郎那裏，將巴拉克的話告訴了他。
8 Le hoe re tam’ iereo, mialeña atoy te anito, le hañerem-bolañ’ ama’ areo iraho, ze ho tsarae’ Iehovà amako. Aa le nialeñe amy Balame ao o roandria’ i Moabeo.
他回答他們說：「今夜你們在這裏過夜，我要依照上主吩咐我的話答覆你們」。這樣，摩阿布的縉紳就在巴郎那裏住下了。
9 Niheo mb’amy Balame t’i Andrianañahare nanao ty hoe: Ia ondaty mitraok’ ama’oo?
天主來到巴郎那裏說：「與你在一起的是些什麼人﹖」
10 Le hoe t’i Balame aman’ Añahare, Nampañitrike ty saontsy toy amako t’i Balak’ ana’ i Tsipore:
巴郎答覆天主說：「是摩阿布的君王，漆頗爾的兒子巴拉克，打發些人來告訴我說：
11 Heheke ondaty hirike Mitsraime añeo: tsitsihe’ iareo ty ambone’ ty tane toy; aa le mb’etoa irehe, ozoño ho ahiko; hera hahalefeako aly vaho haronjeko añe.
看，從埃及來了一個民族，遮蓋了地面，現在請你來替我咒罵他們，使我或許能與他們交戰，將他們驅逐」。
12 Le hoe t’i Andrianañahare amy Balame, Tsy hindreza’o fañaveloañe; tsy hozoñe’o ondatio fa soa-tata.
天主對巴郎說：「你不可與他們同去，你不可咒罵這，因為他們是受祝福的」。
13 Aa le nitroatse maraiñe t’i Balame nanao ty hoe amo roandria’ i Balàkeo, Mimpolia mb’ an-tane’ areo añe, amy te nifoneñe t’Iehovà tsy nañomey ahy lily hindrezako.
巴郎早晨起來就對巴拉克的縉紳說：「你們回本國去吧! 因為上主不許我同你們一起去」。
14 Aa le niongake o roandria’ i Moabeo nimpoly mb’ amy Balàke mb’eo, nanao ty hoe: Tsy nimete nindre ama’ay t’i Balame.
摩阿布的縉紳就起身回到巴拉克那裏說：「巴郎不願同我們一起來」。
15 Nañitrik’ ana-donake indraike t’i Balake, ondaty maro naho ambone’ lohàñe te amo teoo.
巴拉克於是又派比以前更多更貴的縉紳去。
16 Aa le niheo mb’ amy Balame mb’eo indaty rey nanao ty hoe, Hoe t’i Balak’ ana’ i Tsipore, Ko anga’o ndra inoñ’ inoñe ty hisebañe azo tsy homb’ amako mb’etoa;
他們去見巴郎，對他說：「漆頗爾的兒子巴拉克這樣說：請你不要推辭到我這裏來，
17 toe ho rengèko vaho hanoeko ze saontsia’o. Aa le miambane ama’o t’ie homb’etoa hañozoñe ondatio ho ahiko.
因為我必豐富地酬謝你。凡你要的，我都照辦；只有你前來，替我咒罵這民族」。
18 Le hoe ty natoi’ i Balame amo mpitoro’ i Balakeo, Ndra te natolo’ i Balak’ amako ty anjomba’e pea volafoty naho volamena le tsy mete handilatse ty tsara’ Iehovà Andrianañahareko iraho hanao ndra inoñ’ inoñe ke t’ie bey he kede.
巴郎答覆巴拉克的使臣說：「既使巴拉克給我滿屋的金銀，我也不能做任何大小的事，違犯上主我天主的命令。
19 Aa le mialeña amako etoa manahake ty nanoe’ o ila’eo haharendrehako ze tsara hatovo’ Iehovà amako.
現在，請你們今夜也在這裏住下，看看上主還要什麼」。
20 Le niheo mb’ amy Balame amy haleñey t’i Andrianañahare nanao ty hoe ama’e, Aa naho nimb’ama’o mb’ atoy ondatio hikanjy azo, miavota naho indrezo; fe ze entañe hatoloko azo avao ty hanoe’o.
夜間天主來到巴郎那裏，對他說：「這些人既然來邀請你，你就起身同去吧! 但是你只應做我吩咐你的事」。
21 Aa le nañaleñaleñe t’i Balame nanampe fitobohañe amy borìke’ey, vaho nitrao-dia amo androanavi’ i Moabeo.
巴郎早晨起來，備好驢，就同摩阿布的縉紳一起去了。
22 Fe nampamiañe ty haviñeran’ Añahare i fañavelo’ey, vaho nijohañe hikalañe i lala’ey ty Anjeli’ Iehovà, hiatreatrea’e hoe rafelahy. Ie amy zao niningitse borìke naho nindre ama’e ty mpitoro’e roe.
因為他起身走了，天主發了怒；上主的使者在那裏擋住他的去路。當時他騎著驢，兩個僮僕跟著。
23 Nahatrea i Anjeli’ Iehovày nijohañe an-dalañe ey reketse fibara natsoak’ am-pità’e i borìkey, le nivioñe amy lalañey i borìkey nitsile mb’an-tetek’ ao, le finofo’ i Balame ty lafa hampibalik’ aze mb’amy lalañey.
那驢一看見上主的使者，持著拔出的刀站在路上，就離開正路，走入田中去了。巴郎便鞭打那驢，要牠回到路上。
24 Le nijohañe ami’ ty zitse añivo’ ty tanem-bahe roe ey i Anjeli’ Iehovày, ty kijoly etia naho ty kijoly etia.
以後，上主的使者又站在葡萄園間的窄路上，兩面有牆。
25 Ie nitrea’ i borìkey i Anjeli’ Iehovày le nioza amy rindriñey, vaho nanindry ty kitso’ i Balame amy rindriñey, aa le linafa’e indraike.
那驢一見上主的使者，就緊靠著牆，將巴郎腳擠在牆上，他又打了那驢。
26 Nihànkañe aolo ey amy zao i Anjeli’ Iehovày nijohañe añ’ oloñoloñe ey, le tsy eo ty hivioñañe ndra mañavana ndra mañavia.
上主的使者又往前行，站在窄狹的地方，左右無路可走，
27 Naho nizoe’ i borìkey i Anjeli’ Iehovày le nibabok’ ambane’ i Balame eo; tsekak’ amy zao ty haboseha’ i Balame le finofo’e an-kobai’e i borìkey.
那驢又見上主的使者，遂扒在巴郎下；巴郎大怒，用棍杖打那驢。
28 Aa le sinoka’ Iehovà ty vava’ i borìkey, vaho hoe re amy Balame, Ino ty nanoeko ama’o kanao linafa’o intelo aniany?
上主遂開了驢的口，對巴郎說：「我給你做了什麼﹖你竟三次打我﹖」
29 Le hoe t’i Balame amy borìkey, Amy t’ie nanalatse ahy, le nainako te ni-reke-pibara ty tañako henaneo hamonoako azo!
巴郎回答那驢說：「因為你玩弄我。我若手中有刀，早殺了你」。
30 Aa le hoe i borìkey amy Balame, Tsy izaho hao o borìke’oo, i niningira’o amo hene tao’o pake henaneoy? Liliko hao ty manao zao ama’o? Aiy, hoe re.
那驢對巴郎說：「我不是你從起初直到今日騎的驢呢﹖平常我是否對你這樣做﹖」他回答說：「不。」
31 Aa le nampibeahe’ Iehovà ty fihaino’ i Balame naho niisa’e nijohañe amy lalañey i anjeliy, am-pibara napontsoañe am-pità’e; le nibotreke re nibabok’ an-dahara’e.
上主遂開了巴郎的眼，使他看見了上主的使者，手持拔出的刀站在路上，他就躬身俯伏在地。
32 Le hoe i Anjeli’ Iehovày ama’e, Inoñe ty nijerà’o i borìke’oy in-telo? Nimb’ atoy iraho am-pirafelahiañe, amy te ihe manao hajangaringaria añatrefako.
上主的使者對他說：「你為什麼三次打你的驢﹖看，是我出來擋路，因為你走的這路，在我面前的邪路。
33 Nitrea’ i borìkey iraho le nivioña’e intelo. Aa naho tsy niholiara’e le toe ho nañe-doza ama’o iraho anianikey vaho ho nengako velon-dre.
驢看見了我，就在我面前迴避了三次；幸虧牠迴避了我，不然我早殺了你，只留下了牠」。
34 Le hoe t’i Balame amy Anjeli’ Iehovày, Nanao hakeo iraho fa tsy napotako te nijohañe an-dalañe ey irehe hiatreatre ahy. Aa naho joy ty am-pihano’o le himpoly iraho.
巴郎於是對上主的使者說：「我犯了罪，因為我不知道是你站在路上阻攔我。現在，如果你以為不對，我就回去好了」。
35 Aa le hoe i Anjeli’ Iehovày amy Balame, Akia, mindreza am’ondaty reo, fe ze entañe volañeko ama’o avao ty ho taroñe’o. Aa le nañavelo nindre lia amy androanavi’ i Balàke rey t’i Balame.
上主的者對巴郎說：「你同這些人去吧! 但是你只應說我呆2你的話」。巴郎於是同巴拉克的縉紳一起去了。
36 Ie jinanji’ i Balake te fa tsatoke t’i Balame le niavotse mb’e Ire-Moabe mb’amy efe-tane efera’ i Arnoney, ty efe’e lavitse ama’e mb’eo hifanalaka ama’e.
37 Le hoe t’i Balak’ amy Balame, Aa vaho tsy nimaneako hitrike naho kanjy v’iheo? Ino ty tsy nañaveloa’o mb’amako. Tsy haiko hao ty hiasy azo?
巴拉克對巴郎說：「我不是派遺了使者去請你﹖你為什麼不到我這裏來，莫非我不能酬報你﹖」
38 Le hoe t’i Balame amy Balake, Intoy fa ama’o! meteko hao ty hanao ndra inoñ’ inoñe? Tsy mahay tsy ze tsara apon’ Añahare am-bavako ao avao ty ho taroñeko.
巴拉克聽說巴郎來了，就到阿爾摩阿布──此城臨近阿爾農河邊，在國界的盡頭，───去迎接他。 巴郎答覆巴拉克說：「看，我已到你這裏來了，但我能隨便說什麼嗎﹖我只能說天主吩咐我說的話」。
39 Aa le nindre lia amy Balake t’i Balame vaho nipotìtse e Keriat-kozote eo.
巴郎遂同巴拉克起身，來到了克黎雅特胡祚特。
40 Nisoroñe añombe naho añondry amy zao t’i Balake vaho nañitrifa’e t’i Balame naho o androanavy nindre ama’eo.
巴拉克殺了牛羊，餽送給巴郎和同他在一起的縉紳。
41 Ie amy maraiñey le nendese’ i Balake nañambone’ i Bamà-Baale t’i Balame, le eo re ro nahatalake ty indra’ ondatio.
到了次日早晨，巴拉克領巴郎上了巴摩特巴耳去，從那裏能看到一部分以色列人民。
